Zoran Branković zvani Lepi, jedan od poznatijih pripadnika beogradskog podzemlja tokom devedesetih godina, ispričao je u intervjuu kako se družio sa Kneletom, u kakvom je odnosu sa Kristijanom Golubovićem i ko je likovao kada je Arkan ubijen.

"Giška je bio veličina. Bio sam dobar sa njim. On je bio uzor mnogima momcima. Bio nam je idol, mi smo bili klinci. Učio nas je, savetovao. Počeo sam rano da sa bratom idem u neke akcije. Imam čak i sliku gde nas je komšija slikao, tu imam možda 9 godina, ja i brat vezani drži nas policija. Napravili smo neku glupost, uzeli smo neke pare iz perionice", rekaoje Branković u svojoj ispovesti za Balkan Info.

Osamdesetih je završio u domu u Kruševcu gde je proveo više od 4 godine. Posle izlaska iz doma kaže da se nije bavio drogom.

"Više smo tad voleli da se pobijemo sa nekim drugim krajem. O parama nismo razmišljali jer su one same dolazile"

Ispričao je potom zbog čega je Raša Žabac pucao na njega.

"On je bio mlađi od mene, družio se s mojim pokojnim bratom. Bio mi je malo antipatičan. Ne volim te mangupske nastupe. Nešto je ispala neka priča i skočio sam i izlupo sam ga jednom. Posle drugi put sam ga izlupao u Vojvode Stepe. Par dana posle toga ja izlazim sa tadašnjom devojkom sa parkinga i vidim sivi audi. Vozio ga je Mija Piroman. On prođe pored mene, ja za njim... Bežao je tu po kraju jer je Žabac bio sa njim. Ležao je i držao pušku. Nosio sam neku luger pištolj. I razmišljam - da li da pucam ili ne. Mada smo Mija i ja odrasli zajedno i bili smo drugovi ali sam osećao neku sumnju u sebi. Bilo mi čudno što on beži. Posle nekog vremena desila se eksplozija, ja reko sa autom se desilo nešto. Kako sam izašao iz auta vidim da sam krvav. Žabac je ispalio obe patrone odjednom iz puške. On je posle bežao po kraju, krio se. Ja sam pobego to veče iz bolnice. Žabca su ubili 1. decembra", ispričao je u dahu Branković.

Kneleta je znao iz detinjstva ali ne pod tim nadimkom.

"Kad sam došao iz Kruševca meni rekli - E ima tu neki Knele. Ne znajući da se radi o mom drugu iz detinjstva. Mi smo ga svi zvali - Bucić, pošto mu je otac bio Buca. Družili smo se kao deca, igrali smo se, igrali smo fudbal... Išli smo svi zajedno na Kosmaj. Otac mu je u to vreme i branio da se druži sa mnom.

Ja reko dovedite mi tog Kneleta da ga vidim. Kad dolazi on sav isečen... Ja reko - trebalo je da mi kažete da je to Bucić. Družili smo se, dizali smo tegove.

Knele i ja smo bili kao braća, spavali smo u jednom krevetu. Knele je bio takav, voleo je da dođe i kaže - Aj idemo da išamaramo ovog, aj da idemo da otmemo ovo... Imali smo puno akcija. On je meni treći brat. Bio sam u zatvoru kada je on ubijen", rekao je Branković.

Ispričao je da su se Kneleta bojali i stariji.

"Imao je taj Goran Vuković, njega znam još kad sam bio dete... On je bio nešto kao bos. A ustvari je Knele komandovao svima njima. On je tad imao 19-20 giodina ali su sve radili šta im on kaže. Mnogima je svanulo kad je Knele ubijen."

Branković priznaje kako su mu devojke u to vreme same prilazile.

"Mene su zvali - Lepi. Bili smo mladi, delili smo devojke. Vodili ih kući... Mnoge devojke pričaju koje su bile Kneletove. Ali sve ja njih znam koje su bile. On se vezivao za lepe devojke, i imao je duge veze."

Kaže kako se Kristijan doselio osamdesetih u Braće Jerković.

"Ja sam sa Kristijanom dobar. Kad se doselio počeli smo da se svađamo. Nismo se nešto gotivili ali smo ubrzo videli da smo isti i da imamo iste potencijale"

O ubistvu Arkana nije mnogo hteo da priča ali je rekao da se odmah se znalo ko ga je je ubio.

"Ljudi koji su preživeli videli su tog Gavrića. Znalo se odmah sve. Mislim da je pokojni Skole likovao kad je Arkan ubijen, i on je najvbiše učestvovao u tome. Verovatno je i finansirao da se Arkan ubije."

Prvi mobilni telefon dobio je 1995. od Dušana Spasojevića.

"Znam da je bio dobar sa Arkanom. Bio sam tako pristutan npr - sedim sa Dušanom Spasojevićem i u trenutku ga zove Mile Luković i kaže - "Kume umlatio sam ga". To je značilo da je obavio ono što je trebalo. Dušan je više voleo da sedi kući a Kum je više voleo da ide u akciju".

Na kraju je ispričao i da je u kontaktu sa jednim od članova porodice Đogani.

"Baki B3 je bio sa mnom u domu u Kruševcu. Čujemo se često. Sreo sam ga kad je trebalo da snima neki album. Jednom sam ga video i u samici u CZ jer je pobegao iz Padinske skele. Doveli ga mučenog, trenerka iscepana na njemu... Ja mu dao moju da ima šta da obuče. On je pošten dečko. Sad vodi neki drugi život."

Kurir.rs/Balkan Info