POTRESNI GOVOR BOJANINOG KOLEGE NA SAHRANI: Mi u vojsci slabo praštamo greške, a tebi nemamo šta da oprostimo! A ONDA JE VERENIK ŠAPNUO...

Vojna bolničarka Bojana Milanović (24), koja se u četvrtom mesecu trudnoće ubila lovačkim karabinom svog verenika Joviše Marinkovića u selu Provo kod Bogatića, sahranjena je juče na groblju u Sremskoj Mitrovici.

- Bojana, zašto baki nisi rekla šta te muči. Sta te mučilo sunce moje - jecala je Bojanina baka dok su iznosili beli kovčeg iz kapele. Rastrojeni od bola, na putu do večne kuće, sanduk sa Bojaninim telom grlili su unesrećeni otac i majka Snežana.

Pre nego što je kovčeg spušten, govor je odrzao Bojanin kolega. On je rekao da ona nije bila toliko dugo u vojsci koliko je veliki trag ostavila.

- Bojana sve sto je radila, znam da je radila iz ljubavi prema ovoj uniformi. Nemojmo da je pamtimo po lošem, taj koji je pamti po tome znajte, pogrešiće. Mi u vojsci slabo praštamo greške, a Bojani nemamo šta da oprostimo - rekao je kolega, čiji su govor prekidali bakini jecaji: "Bojana sine, što me ostavi. Što ostavi svog Jovišu. Što te tvoja baka nije zamenila".

Kada je kovčeg spušten u raku, za njim htela je da skoči Bojanina majka, ali su je rođaci sprečili i bukvalno je odneli od rake. Dok je bacao grumen zemlje na kovčeg, Bojanin verenik Joviša tiho je izustio: "Nije ti dušo, ovo trebalo".

(Kurir.rs/J. Rafailović/ Foto: Marina Lopičić / Privatna arhiva)