Rođen je 27. aprila 1971. kao prvenac oca Dušana i majke Vladanke. U osnovnoj školi je bio odličan đak, a kad mu je bilo samo 12 jedva je preživeo. Samo pet godina kasnije skoro da je ostao slep jer je blic aparata okinuo direktno u oko.

Firmirana trenerka, patike i "zlatna kajla" oko vrata, tako je i nađen u apartmanu broj 331 elitnog novobeogradskog hotela... Smrt klinca iz beogradskog naselja Jerković dogodila se 28. oktobra 1992, a telo je nađeno

sledećeg dana... Ležao je na stomaku, a na ogledalu je bila krvlju ispisana poruka: "Broj 1".

Njegov otac Dušan više puta je rekao da bi želeo da zna ko mu je ubio sina, ali i da je nebrojeno puta pokušavao da ga odvrati od života koji je vodio. Jedini odgovor koji je dobio bio je: “Bolje da živim jedan dan kao čovek, nego ceo život kao bednik. Pusti me, ovo je moj život”.

Živeo je brzo, hteo sve i odmah... Ubijen je u 21. godini, a o njemu se i dan-danas raspredaju razne priče. Jedne noći u prepunom hotelu Jugoslavija, naočigled gostiju s ruku jednog gosta uzeo je skupocen sat i ključeve džipa...

Gost, kog nije ni poznavao, bio je zet Radeta Ćaldovića Ćente... To je najverovatnije, raspredalo se po beogradskom asfaltu, bio početak njegovog kraja...

247167-56-ff-instag.jpg
Printscreen Instagram 

Da je živ, Aleksandar Knežević Knele, najpoznatiji predstavnik dizelaške generacije devedesetih, danas bi napunio 47. godina.

(Kurir.rs/Legende devedesetih/Foto: Youtube Printscreen)