(FOTO) NEZNANAC MU ZAPALIO SVEĆU I ONDA MI REKAO U KOVČEGU NIJE TVOJ SIN: Marija iz Kikinde i dalje traga za svojim jedincem Miroslavom (13), nestalim bez traga davne 1983. Još mu se nada...

KIKINDA - Smrt Miroslava Kišprdilova (13), jednog od najboljih učenika OŠ „Vuk Karadžić“ u Kikindi i pokrajinskog prvaka u matematici, koji je nestao bez traga 1983. posle kupanja na jezeru Selid u Mađarskoj dok je sa 24 genijalca iz kikindske opštine bio na ekskurziji, još je obavijena velom misterije.

Kada je na jezeru Selid isplivalo telo utopljenika, nastavnica Ana Rafa je potvrdila da je to navodno Miroslav, iako je vođi ekskurzije Zorici Golić kasnije priznala „da dečaka nije mogla da prepozna po glavi“.

Ona živi u Mađarskoj, dok Zorica Golić više nije među živima. Majka dečaka Marija Kišprdilov za Alo kaže da je mesec dana posle sahrane na Mokrinskom groblju u Kikindi videla automobil mađarskih tablica i nepoznatog čoveka dok je sa svojom majkom i sestrom bila na grobu jedinca.

- Sestra ga je kasnije srela još jednom. Pitao je da li je ona majka, a ona je odgovorila: „Ne, ja sam tetka, ko ste vi?“ Pričao je na mađarskom i u jednom momentu je pomenuo Austriju, koliko je sestra mogla da ga razume. Uplašila se i odmah je otišla po muža, ali kad su se vratili, misteriozni neznanac je otišao. I ja sam ga videla još jednom. Iz daljine je gledao u mene dok sam stajala pored groba. Ubrzo mi je prišla jedna devojčica i prenela mi njegovu poruku: „Vaš sin nije u sanduku“. Posle toga je nestao. Prijavila sam slučaj policiji, ali posle toga nije dolazio i verujem da je oteran iz Kikinde - kaže majka Marija i pita se zbog čega joj je neznanac poručio da u sanduku ne leži njen jedinac.

- Možda moj Miroslav i nije živ... Možda je u sanduku, ali ne u ovom. Želim samo da znam šta se sa njim desilo i gde je sahranjen, ako je zaista mrtav. Sve je tako brzo zataškano, kao da Miroslav nikada nije postojao, kao da sam ga samo sanjala. Obraćala sam se i našem konzulatu u Mađarskoj, odakle su mi poručili da će mi pomoći samo ako im se zvanično obrati naša država, ali do toga nikada nije došlo - seća se majka dečaka.

Posmrtni ostaci iz Mađarske poslati su u Kikindu spakovani u tri plastične vreće, koje su bile u limenom, pa u drvenom kovčegu. Porodici nije omogućeno da identifikuje leš, dok je rodbini iz tadašnjeg SUP i Gradskog komiteta Saveza komunista naređeno da ne smeju da diraju čak ni prozorče na kovčegu.

- Insistirano je da se sahrana obavi istog dana, u 19 sati, kad je kovčeg stigao. Rekoše mi da su tako Mađari naredili. Ko je čuo da se ljudi sahranjuju noću?! Sahrana je ipak pomerena za sutradan, 23. jul 1983, po podne. Marija je tog dana umesto proslave svog rođendana položila sina jedinca u raku. Kikinda još pamtila ovu naknadno ubačenu sahranu - kaže dečakov ujak Vojislav Popaživanov.

Pod pritiskom porodice, ekshumacija i reobdukcija tela obavljena je 11. novembra 1983. godine. Očekivao se konačni rasplet slučaja i konačni odgovor da li je u kovčegu leš nepoznatog muškarca, ali su usledile nove neprijatnosti.

Majka tvrdi da je samo dan-dva posle ekshumacije Opštinski sud u Kikindi dao saopštenje za medije, a da je u lokalnim novinama osvanuo tekst „Ekshumacija potvrdila identitet“.

- Bili smo zbunjeni kako je to uopšte moglo da se dogodi kada zvanični nalaz nije stigao iz Novog Sada. Kada sam pitala predsednicu suda zbog čega je to objavljeno, odgovorila mi je „da je morala to da učini da bi se svetu zapušila usta“, ogorčeno kaže Marija Kišprdilov.

Majka kaže da je leš bio u stanju truljenja kad je izvađen iz vode. Institut za sudsku medicinu u Ljubljani joj je 1986. odgovorio da obdukcioni nalaz ne odgovara utopljeniku koji je u vodi proveo dva dana.

- Pitala sam da li je moguće da za to vreme davljenik izgubi kosu ili da mu se prorede obrve, kako su tvrdili patolozi, ali su Slovenci odgovorili - ne! Da bi leš oćelavio, potrebno je da leži dve nedelje u vodi. Tražila sam 2005. još jednu ekshumaciju i DNK analizu. U izveštaju Instituta za sudsku medicinu u Novom Sadu iz 2006. godine napisano je da je rezultat dobijen na šest lokusa, dok za preostalih devet ne može da se interpretira rezultat, kao i da je analizom uzoraka zuba i kostiju dobijen delimični profil osobe muškog pola. Konsultovali smo se sa forenzičarima i veštacima da nam rastumače ovaj izveštaj. Svi su nam rekli da se ne može reći da se DNK podudara. Rečeno nam je da ove analize najbolji rezultat daju kada se rade sa najviše 17 lokusa, a u našem slučaju je urađeno samo na šest, dok devet nije bilo odgovarajuće - kaže majka Marija Kišprdilov i poručuje da neće prestati da traga za istinom sve dok ne otkrije kako se na umrlici potkrao bizaran detalj da je mesto smrti Kikinda, iako je njen jedinac navodno nestao u Mađarskoj.

Nestao mu ožiljak, a „nikao“ kukasti nos

Ujak Vojislav Popaživanov kaže da je sa ocem i još četvoricom najbližih rođaka prisustvovao ekshumaciji i da su posle pokazivanja leša svi kao iz topa odgovorili: „To nije naše dete!“

- U zapisniku nema našeg mišljenja, dok je zdravstveni karton našeg Miroslava misteriozno nestao iz školskog dispanzera kada je rađena ekshumacija. U obdukcionom nalazu piše da je utopljenik dugačak 153, a u ekshumacionom izveštaju 159 centimetara. Može telo da bude u vodi tri-četiri dana, koliko je bilo, ali ne može tek tako da se pojavi kukasti nos. Imao je i pokvaren zub, a na lešu ga nije bilo. Miroslav je kao beba od dva i po meseca operisan od suženja jednjaka. Ostao mu je ožiljak od 12 centimetara, kao i beleg kod skočnog zgloba kada je primao infuziju, ali tih ožiljaka nije bilo - priseća se ujak Vojislav Popaživanov.

Uši se smanjile

Ujak kaže da je u kovčegu bio odrastao čovek, a ne dete.

- Čovek je imao velike zaliske na glavi i isturene jagodice. Ud je bio izuzetno velik za malog dečaka. Patolozi su me ubeđivali da je polni organ nabrekao od vode, a uši se smanjile! Čovek u sanduku je imao snažne butine, kao sportista. Miroslav je imao gustu crnu kosu, a čovek je na temenu bio ćelav, dok je pozadi imao dužu plavoriđu kosu. Miroslav je imao jake obrve, ovaj čovek retke, dečak velike uši, leš male. Nisu mu ni krenuli umnjaci, a neznancu su neki bili izvađeni. Miroslav nije nikada lomio nogu, a leš je imao ožiljak - tvrdi Vojislav Popaživanov.

(Kurir.rs/Alo/Miroslava Obadić/Foto: Filip Plavčić/Ilustracija)