U subotu je bio kod mene na ručku, a u nedelju je išao kod druga da šiša ovce. Ne znam šta se desilo, ništa nije ukazivalo na tragediju koja će me zadesiti. Bio mi je sve u životu, imala sam samo njega, a sada više nikog.

Ovim rečima započela je svoju tragičnu ispovest Mara Zorić, sestra veterinara Zorana Zorića, koji je u nedelju poginuo u stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na Ovčanskom putu.

- Na televiziji sam videla saobraćajnu nesreću, ali nisam mogla da pomislim da je zadesila mog Zorana sve dok nije došla policija. Ne mogu da se pomirim s tim i samo mislim da je još uvek na aparatima i da nekako treba da mu pomognem - rekla je neutešna sestra.

U stanu u kom smo je zatekli bile su njene i Zoranove rođake, koje takođe ne mogu da se pomire sa činjenicom da je baš on nastradao.

1602-hro-veterinar.jpg
Vladimir Šporčić 

- Zoran je bio čovek koga su svi voleli. Brinuo je o babi i dedi, kasnije o ocu i majci. Otac mu je preminuo pre 19 godina, a majka pre tri godine. Ostali su samo on i Mara i ona ne može da se brine sama o sebi. Ne znam kako će sada bez Zorana - priča rođaka.

Ona dodaje da je Zorić pre nekoliko godina kupio kuću koju je okružio životinjama.

- Skoro mi se pohvalio da je dobio pačiće. Zoran je bio čovek koga je tako lako bilo voleti - priča slomljena od bola rođaka.

O tome kakav je Zorić bio čovek pričaju i potresene komšije.

- On je u nedelju šišao ovce kod prijatelja, pa je krenuo na ranč na kome živi da nahrani životinje. Jadan, nije bio kriv, a nastradao je - pričaju komšije.

Kako kažu, Zorić je svakodnevno obilazio sestru i ujaka koji žive u stanu u kome je i on odrastao.

- Oni su bolesni, a sestra ne može sama da se stara o sebi, pa je Zoran svakog dana dolazio, plaćao im račune i donosio hranu. Išli smo da ih posetimo, sestra samo plače, njih dvoje su bili mnogo vezani - kažu naši sagovornici.



Posvećen, vredan i radan
Sačuvao Muzej anatomije

Vest o stradanju Zorana Zorića pogodila je njegove kolege, studente i brojne prijatelje koji su se potresnim porukama na društvenim mrežama oprostili od njega:
"Zoki je bio neverovatno dobar čovek. Njegovo zalaganje i beskrajna posvećenost Muzeju anatomije, koji je sačuvan isključivo zahvaljujući njemu, nešto je što ću zauvek pamtiti. Otišao je zaista sjajan čovek. Zoki, neka te anđeli čuvaju tamo gore. Sigurna sam"

(Kurir.rs Foto: Vladimir Šporčić)