LEPA JE KAO SAN, IME JOJ NE ZNAM: Kneletu su oteli devojku, a svi prepričavaju kako se svetio UZ JEDNU NARODNJAČKU PESMU

Njegovi prijatelji tvrde da je Aleksandar Knežević Knele, žestoki momak sa asfalta, za ljubav i za prijatelja bio u stanju i da pogine, a još se prepričava da je muškarca koji mu je oteo devojku žestoko izlemao, pevajući pesmu Radiše Markovića „Neznanka“!

Prepričala je jednu filmsku scenu, koja je mogla da se završi tragično, ali se okončala komično, kada je Knele njenog otmičara tukao dok je pevao čuvenu pesmu „Neznanka“.

- Knele me je spasao u Podgorici od jednog Ara, koji me je oteo. Upao je u njegovu kuću, a Aro me je zgrabio, držeći u jednoj ruci pištolj uperen ka Kneletu, a u drugoj nož, kojim mi je doticao belu haljinu. Scena je bila kao iz filma! Čula se pesma „Neznanka“, koju je Aro prethodno pustio. Knele je skočio, gurnuo ga, izbio pištolj i pretukao ga. Ščepao ga je i udarao ga pesnicama dok je pevao „Neznanku“. Bilo je smešno kada je rekao: „Evo, stigao neznani junak!“ - priča njegova devojka.

Kneletova devojka je doživela mnogo neprijatnosti zbog devojaka koje su opsedale tog žestokog momka. Ona kaže da su mnoge od njih i dan-danas zaljubljene u njega.

- Doživljavala sam razne scene. Zvale su me i uznemiravale devojke zaljubljene u Kneleta, a bilo ih je mnogo. Neke su i danas zaljubljene u njega. Nije bilo normalno koliko su ga opsedale. Neke od njih sam počupala. Davale su Kneletu prstenje kao poklone, a on je to davao meni - tvrdi Kneletova devojka.

Ona je ispričala i kako su se upoznali.

- Moja baka i Kneletova baka su iz istog mesta, iz Sopota na Kosmaju. One su bile prijateljice. Viđala sam Saleta još dok je bio mali. Živela sam na Voždovcu kada su oni došli iz Sarajevske. Bila je zima, sankanje u Nikšićkoj, strmina ispod Vojvode Stepe. Sećam se kada me je Knele puko sankama tako da sam se jako uplašila. Kada sam zaplakala, prišao je da me teši. Ranije sam se plašila nemirnih dečaka. On je rekao svojim drugovima da me odvedu kući. Uveli su me u dvorište i predali me tati, koji je bio jako strog komunista, bio je direktor pošte. Tata je bio zadivljen i rekao je: „Uvek ću je sa takvom decom puštati napolje.“ Bila sam starija od Saše, ali iako sam završavala osnovnu školu, bila sam mršava, krhka i nerazvijena. Zanimljivost je što me je Saša smuvao unapred! Još kao dečak me je pitao da mu budem devojka. Obećanje mi je iznudio na mom času folklora u OŠ „Bora Stanković” u Beogradu. Imala sam čas u sali za fizičko. Saša je u salu za fizičko uskočio kroz mali prozor s ulice i doskočio na kozlić, a čas je stao! Posle časa me je pitao: „Hoćeš li da me čekaš da porastem da mi budeš devojka?“ Obećala sam da hoću i to se spontano ostvarilo nekoliko godina kasnije na žurki u Vojvode Stepe 16 na Autokomandi - kaže njegova ljubav i navodi da nije stigla da mu se zahvali za ljubav.

Kurir.rs/Alo!