ZAVRŠIO FAKULTET, A SKONČAO RADEĆI ZA CRKAVICU: Sudbina radnika koji je poginuo na gradilištu u Beogradu SLOMIĆE I NAJTVRĐA SRCA

Iako se tragično nastradalom radniku Nebojši Turoviću (56) prebivalište u ličnoj karti vodi na adresi Solunskih ratnika 8, u kraljevačkom naselju "Higijenski zavod", on i njegov mlađi brat Slaviša, međutim, tu ne žive još od 2009. godine.

- Šokirao sam se kada sam čuo da je Nebojša nastradao na gradilištu. Sa njegovim ocem sam radio u istoj firmi, dok im je majka bila nastavnica.

Nebojša je završio Ekonomski fakultet, a koliko se sećam i školu za rezervne oficire. Jedno vreme su on i brat držali prodavnicu obuće u Kraljevu, a onda su stan prodali i otišli za Beograd - priča Raković.

Prema njegovim rečima, nastradali Nebojša i njegov mlađi brat Slaviša nisu se nikada ženili i nemaju dece.

- Mislim da imaju još neku rodbinu u Crnoj Gori, odakle su inače poreklom. Nebojša je kao kapetan u rezervnom sastavu učestvovao u ratu na Kosovu 1999. godine, a eto poginuo je na gradilištu radeći kako bi zaradio kakvu-takvu crkavicu - dodaje Raković.

Slaviša posle smrti brata nije dolazio. Verujem da je otišao kod rođaka, da mu bude lakše. Za njega je to užasan udarac. On je imao samo tog brata, tog svog Nebojšu. Živeli su jedan za drugog, vezani kao da su blizanci. Divni ljudi. I Nebojša je bio vredan i uzoran čovek. Intelektualac kome su životne okolnosti nametnule da se snalazi radeći i na gradilištima. Kako njemu, tako i Slaviši.

Ovim rečima dočekao nas je Radoman Ćurković, komšija braće Turović, nastradalog Nebojše i neutešnog Slaviše. Braća su živela zajedno od prvog dana otkad su se iz Kraljeva doselila u Beogad, a njihova poslednja podstanarska adresa je Mikenska ulica u Malom Mokrom Lugu, nadomak Beograda. Odavde su svakog jutra odlazili u nadničenje i vraćali se kasno.

- Nikad se nisu požalili da im je težak posao, nikad od njih nismo čuli gorke ni ružne reči, to će vam posvedočiti svaki od komšija - priča Ćurković.

- Nebojša je, mislim, završio ekonomiju i u Kraljevu je s bratom, dok su im roditelji još bili živi, pokušao da pokrene proizvodnju kožne obuće. Kako to nije išlo, 2009. godine su se preselili u Beograd i radili za dan i komad. Kad se setim da ne prođe sat da se braća ne čuju... Nebojša je bio emotivniji, da je on brata nadživeo, verujem ne bi ni dana živeo.

Potresen je Radoman Ćurković. Kaže da bi nam ovako govorio i Slaviša.

- Ispričao bi vam, verujem i to da je Nebojša od detinjstva bio zaljubljen u Crvenu zvezdu. Kad god je i gde god da je igrala, on bi tu utakmicu vraćao, i pa ko zna koliko puta je gledao. Planirao je da preksinoć ranije dođe kući da navija... Da je dočekao pobedu i plasman svojih junaka u Ligu šampiona, on bi organizovao slavlje.

(Kurir.rs/Novosti)