NEPRIKOSNOVENA HIJERARHIJA, STROGA DISCIPLINA, JOŠ STROŽE KAŽNJAVANJE: Evo kako funkcionišu albanski narko-karteli, "Kanabistan" pipke proširio i na Kosovo

Okvirno 70 odsto profita od narkotika koji se prodaju na malo, preko dilera, na teritoriji Evrope ide u ruke albanskoj mafiji. Procenjuje se da dileri mesečno švercuju četiri do šest tona heroina čija vrednost na godišnjem nivou iznosi dve milijarde dolara, piše makedonski list "Večer".

Albanski predsednik Bujar Nišani, koji je na toj funkciji od 2012. godine, svojevremeno je najavio da će da se radi na drastičnom porastu ilegalnih aktivnosti vezanih za proizvodnju marihuane uz saradnju sa Savetom za nacionalnu bezbednost. Specijalci su izvršili raciju na mesto Rešen i tom prilikom zaplenili tri tone narkotika, te uhapsili 15 osoba. Toj akciji prethodila je serija hapšenja i policija je na nekoliko lokacija zaplenila nekoliko tona marihune spremne za "izvoz" u Zapadnu Evropu.

Albanski "Njuz 24" objavio je istraživanje vezano za nelegalnu proizvodnju narkotika u toj zemlji, a u njemu je predočeno da u Albaniji postoje dva tajna aerodroma pomoću kojih se marihuana prenosi u Italiju. Inače, jedan od pilota "pajper" aviona koji je prevozio drogu 2016. godine je uhapšen u Albaniji. Italijanski mediji u poslednjih godinu-dve Albaniju nazivaju "Kanabistan", zbog činjenice da se kanabis uzgaja na stotine hetara, a policija je suštinski nemoćna da to suzbije.

Među albanskim narko-kartelima, koji su najpoznatiji u Evropi, hijararhija je neprikosnovena, a svetski eksperti procenjuju da čak 70 odsto aktivnosti povezanih sa narkoticima vuče korene upravo iz Albanije. Sama činjenica da se teško razbijaju klanovi temelji se na čvrstoj povezanosti članova, ali i konekcijama albanske narko-mafije sa vrhom evropske politike, kao i nacionalnim politikama pojedinih zemalja u kojima su najefikasniji, poput Češke, Poljske, Italije, Nemačke, Švajcarske, Švedske, Francuske, Britanije, Španije...

nače, malo je poznato da jedan od najslavnijih atentatora "Koza Nostre" i čovek zaslužan za razbijanje italijanske "porodice", Sami Gravano - Bik, vodi poreklo iz Albanije. Najpoznatiji klan koji se pojavio u SAD je klan Rudaj. U oktobru 2004. godine, u akciji FBI-a uhapšena su 24 člana tog klana zajedno sa njihovim vođom Aleskom Rudajom.

Današnji vladari narko-kartela u SAD smatraju ga osnivačem tamošnje albanske mafije koja je toliko jaka da je izgurala Kolumbijce koji su do pre šest godina bili neprikosnoveni u svetu ilegalne trgovine narkotika. Pritom, albanska narko-mafija nema piramidalnu strukturu, odnosno nema jednu glavnu osobu, što nije slučaj sa drugim mafijama koje su podeljene između porodice i regionalnih klanova koji međusobno sarađuju.

"Albanija je tranzitna država za šverc droge, oružja, ilegalnih migranata i falsifikovane robe", navedeno je u izveštaju Stejt departmenta iz 2016. godine u vezi Strategije za kontrolu međunarodne trgovine drogom. Albanska mafija odavno ne dejstvuje samo na jugu Srbije, na Kosovu, u Crnoj Gori, Grčkoj, Turskoj, Makedoniji, njihov uticaj se širi u središnjim delovima Evrope i stiže sve do istočnih obala SAD i Kanade. Izveštaji srpske policije već dugo predoče o organizovanim kriminalnim grupama na Kosovu koje govore o trafikingu narkotika kao porodičnom biznisu, piše "Večer".

"Večer" objašnjava da su na Kosovu stvari podeljene po regionima, te da se ta pravila striktno poštuju i da su klanovi sa najzvučnijim imenima Keljemendi, Luka i Selimi. "Najprometnije" je oko Peka i tu, osim pomenutih familija, deluju i klanovi Eljšani i Haliti čije je glavno poslovanje usmereno prema Crnoj Gori. Porodica Kitaj kontroliše teritoriju između Kline i Istoka i funkcioniše preko kradenih vozila i oružja. Najozloglašeniji klan je Suma koji deluje na području Kačanika. Bave se raketiranjem i ucenom, švercom oružja i narkotika od Makedonije na Kosovo i šire.

Na sve to, oni koriste manje poznate kosovske klanove poput Sulja, Agušija, Gecija i Babaljija koji su zaduženi za Prištinu, Mitrovicu i Đakovicu. "Večer" napominje i da treba skrenuti pažnju na to da je, na osnovu podataka prikupljenih u proteklih pet godina, teritorija Kosova, kada je reč o organizovanom kriminalu, podeljena u tri interesne zone - Drenica, Dukađin i Lab. U tom slučaju, Drenica preko Prizrena, Kline i Istoka povezuje Crnu Goru sa Makedonijom i kontroliše je drenička grupa koja posluje u domenu trgovine oružjem, kredenim automobilima, ljudima, cigaretama i gorivom. Ta grupa je povezana brakom sa albanskom, crnogorskom, makedonskom, bugarskom i češkom mafijom. Na teritoriji Peći, Dečana i Đakovice, u oblasti Dukađin, deluje metohijska grupa koja se bavi nelegalnom trgovinom oružjem, narkoticima, akciznom robom, kradenim automobilima i reketiranjem.

Švercovana roba se distribuira u Makedoniju, na jug Srbije, Rašku i Crnu Goru preko pravca Peć-Kula-Rožaje. Metohijska grupa kontroliše područje Laba preko kojeg se krijumčare narkotici. Čak i ukoliko neki članovi budu uhapšeni, klan se ne raspada jer je organizovan na nekoliko nivoa. Ipak, svi putevi i "poslovanje", od narkotika do trgovine ljudima, završavaju na severu Albanije.

Albanski narko-kartel Kamila godinama je jedan od pet najjačih grupa Evrope.

Osim narkotika, među njihovim glavnim aktivnostima je trgovina ljudima. U jednom istraživanju "Transparensi Internešnal" (Transparency International), za albansku trgovinu ljudima naznačeni su Valona, Tirana, Fjer i Skadar, te pogranična mesta sa Crnom Gorom, Makedonijom i Grčkom. Prema njihovoj proceni, albanska mafija je samo u periodu 1999-2000. godine prebacila najmanje 70.000 osoba u Evropu i zaradila oko 50 miliona dolara. Albanska mafijaška narko-mreža prostire se i na Italiju, Švajcarsku, Austriju, Nemačku, kao i skandinavske zemlje.

"Večer" napominje da su Albanci u Italiji brzo potisli turske trgovce narkotika i postali partneri sicilijanske, napuljske i kalabrijske mafije. Albanske kriminalne aktivnosti u Švajcarskoj, na osnovu podataka tamošnjih bezbednosnih službi, koriste se za nelegalno nabavljenje "kalašnjikova" i "uzija", finansiranje OVK itd. Sedište crne berze za oružje inače je bilo u Bernu i Bazelu, piše "Večer".

(Kurir.rs/Foto: Profimedia)