PREINAČENA OSLOBAĐAJUĆA PRESUDA: Aleksandru Karaliću godina dana zatvora zbog maloletničke pornografije, moraće da se javlja policiji SLEDEĆIH 20 GODINA

BEOGRAD - Apelacioni sud u Beogradu preinačio je prvostepenu oslobađajuću presudu i osudio na godinu dana zatvora Aleksandra Karalića zbog maloletničke pornografije i izrekao mu niz zabrana i obaveza za narednih 20 godina, u cilju zaštite maloletnika.

Apelacioni sud u svom obrazloženju ističe da nije prihvatio odbranu optuženog - da je materijal pribavljao u cilju istraživačkog novinarstva radi borbe protiv mreža na kojima se on može pronaći.

Ovaj sud ga je proglasio krivim jer je 9. decembra 2015. godine u Beogradu, posedovao audio-vizuelne materijale pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnih lica, a koje je prethodno pribavljao u dužem vremenskom periodu i zatim smeštao na hard disk računara.

U pitanju je 30 video zapisa i 310 slika pornografske sadršine nastale iskorišćavanjem maloletnih lica, ukupne velicine 2,1 GB, precizira se u presudi.

Na ovu drugostepenu presudu, postoji pravo žalbe Apelacionom sudu u trećem sudskom, pošto je prvomtepenom presudom Karalić bio oslobođen.

Pored jednogodišnjeg zatvora Karaliću je izrečena mera bezbednosti oduzimanja hard diska sa spornim materijalom.

Takođe, izrečene i posebne mere propisane Zakonom o posebnim merama za sprecavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima i danom pravnosnažnosti presude u odnosu na Karalića nastupaju pravne posledice osude i to: zabrana sticanja javnih funkcija i zabrana zasnivanja radnog odnosa, odnosno obavljanja poziva ili zanimanja koja se odnose na rad sa maloletnim licima.

Ove mere traju 20 godina od dana pravnosnažnosti presude.

Takođe sumu određene posebne mere: da se narednih 20 godina obavezno javlja svakog meseca nadležnom organu policije Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zabrana posećivanja mesta na kome se okupljaju maloletna lica, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova, obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta i obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo.

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se žalbom tužioca ističe da je prvostepeni sud usled pogrešne ocene dokaza izveo pogrešan zaključak da nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo.

"Ovo stoga što okrivljeni tokom postupka nije sporio da je u cilju pronalaženja pornograskog materijala nastalog iskorišćavanjem maloletnih lica sa interneta preuzeo i koristio poseban softver...", navodi se u presudi.

Međitim, kako se dodaje, za razliku od prvostepenog suda, Apelacioni sud ne prihvata odbranu okrivljenog da je pribavljao pornografski materijal u cilju istraživačkog novinarstva, a radi borbe protiv mreža na kojima se on može pronaći.

Taj sud podseća da je jedini tekst koji je figurirao tokom postupka - tekst objavljen u jednom dnevnom listu od 30. novembra 2011. godine čiji autor nije okrivljeni, pri čemu se osnovano ukazuje žalbom Višeg javnog tužioca u Beogrdu da okrivljeni u prilog svojih tvrdnji nije do kraja postupka predložio ili dostavio bilo kakav dokaz da je objavio članak, analitički rad, esej, komentar na elektronski medijima, komparativnu analizu ili bilo šta vezano za fenomen dečije pornografija, tako da njegova odbrana u tom delu, prema oceni Apelacionog suda neubedljiva.

"U situaciji kada okrivljeni nikada ni jednoj redakciji, pa čak ni policiji, nije dostavio IP adrese na kojima je utvrdio da se nalazi dečija pornografija, opovrgnuta i obesmišljena odbrana okrivljenog u kojoj navodi da je njegova pobuda za pribavljanje pornografskog materijala nastalog iskorišćavanjem dece, utvrđivanje IP adrese i njihovo beleženje, osnova za istraživački rad, a sve navodno u borbi protiv dečije pornografije", zaključeno je u odluci Apelacionog suda.

(Kurir.rs/Tanjug)