BALKANSKA POPULARNA NARKO-RUTA: Evo kako u Srbiju stižu kokain, ekstazi, heroin i ostale droge! Sve o tokovima narkotika!

Naša zemlja je zbog povoljnog geografskog položaja privlačna za narko-mafiju jer predstavlja most između istoka i zapada, tovari droge prenose se uhodanim trasama od Bliskog istoka ka centralnoj Evropi

Milan Pekić, direktor Kancelarije za borbu protiv droga, kaže za Kurir da je Srbija atraktivna za narko-mafiju jer je preko naše zemlje najkraća, tzv. balkanska ruta do zemalja Evropske unije.

Bitne i male zaplene

- Srbija se, osim za šverc narkoticima, zbog svog položaja pokazala zgodnom i za krijumčarenje ljudi, što se događalo prethodnih godina, kada je nastupila migrantska kriza. Ipak, zbog dobrog rada MUP i njihovih službi zaduženih za suzbijanje narkotika, krijumčari su u poslednje vreme počeli da zaobilaze Srbiju. Naše službe bezbednosti su uspele da bezbednost podignu na viši nivo, ali i da poprave svoj rejting na svetskom nivou, jer nas i strane kolege smatraju veoma uspešnim, a imamo i odličnu međunarodnu saradnju sa svim zemljama koje su na centralnoj balkanskoj ruti kao mi - kaže Pekić.

On navodi da su sve zaplene narkotika koje se dogode značajne.
- Čak i male zaplene su bitne, jer kad organizovanim grupama oduzmete drogu, oduzimate im i novac, a tako i moć da angažuju nove ljude. Sreća je što od sve droge koja prođe preko Srbije u našoj zemlji ostaje zaista mali deo - rekao je naš sagovornik.

Različite vrste narkotika, međutim, na drugačije načine stižu u Srbiju.
- Heroin iz Avganistana stiže u Srbiju, pa ide dalje za zapadnu Evropu. Kokain uvek dolazi iz Južne Amerike jer se tamo uzgaja. On brodovima stiže u Evropu, najčešće u Španiju, koja je ulazna luka i većina brodova mora proći kroz njihove vode. Baš zato su česte zaplene droge u Španiji. Marihuana je najrasprostranjenija droga i ona uglavnom kreće iz Albanije, pa preko Crne Gore, Kosova i Srbije putuje dalje. Zbog prirode uzgoja ona se često proizvodi i kod nas, što u veštačkim, što u prirodnim uslovima, jer imamo klimu pogodnu za to - objasnio je Pekić.

Nove trase

Cilj narko-dilera je da droga stigne do svake zemlje, ali prvenstveno do Nemačke, Austrije i Francuske, i to zbog kupovne moći stanovnika. Najpoznatije švercerske rute idu preko Turske, Bugarske, Albanije, a potom preko Kosova, pa kroz Srbiju dalje u zapadne zemlje.

Ova ruta ima tri trase - južnu, centralnu i istočnu. Prema procenama stručnjaka, Srbija se nalazi na centralnoj trasi. Prema pojedinim istraživanjima, došlo se do zabrinjavajućih podataka - balkanskom rutom prokrijumčari se nekoliko tona heroina godišnje. Glavni punktovi za ulazak narkotika u Srbiju su Preševo i Veliki Trnovac, inače selo koje je nastanjeno Albancima. Međutim, kako je svojevremeno izjavljeno u Kancelariji za borbu protiv droga, putevi droge poslednjih godina menjaju svoju trasu, pa se tradicionalna centralna balkanska ruta na kojoj se nalazi Srbija pomera ka istoku - tačnije prema Bugarskoj i Rumuniji.

Do ovog pomeranja balkanske rute došlo je, kako su naveli, pre svega što krijumčari droge, posebno heroina, koji kreću s područja Avganistana ili Turske, kad uđu na teritoriju Bugarske - ulaze na teritoriju EU.

- Sem male i sporadične kontrole na granici Rumunije i Bugarske, oni imaju otvoren put ka zemljama EU, što je krajnja destinacija narkotika - rekao je tada direktor Kancelarije za borbu protiv droga Milan Pekić.

On je pojasnio da novi putevi i novi trendovi u krijumčarenju jesu da se droga prenosi preko Crnog mora, što pokazuju sve češće zaplene i kokaina i heroina u lukama.

Milioni zavisnika

- Najveći broj zaplena izvršen je u luci Konstanca u Rumuniji, koja je najveća crnomorska luka - ukazao je Pekić i dodao da, kada je u pitanju Srbija i balkanska ruta, obaveštajni podaci iz policije ukazuju da se veći deo narkotika ilegalnim putevima unosi iz Makedonije na Kosovo i Metohiju, a potom se drugim kanalima unosi na teritoriju centralnog dela Srbije.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže da su najveći potrošači droge Evropa i Amerika, a da se Rusija posebno izdvaja kao tržište heroina.

- Jedan do jedan i po milion Evropljana koristi drogu, od toga je 600.000 - 900.000 intravenoznih korisnika. Heroin s Bliskog i Srednjeg istoka i iz Centralne Azije putuje preko Evrope. Dve najpoznatije rute su balkanska, kroz koju ide 80 odsto heroina, a druga je „put svile“, koji ide preko Rusije, Belorusije i baltičkih zemalja - naveo je Radovanović.

Transport droge

Kada droga stigne na Kosovo, narko-klanovi je u magacinima, koji su uglavnom smešteni na jugu Kosova, pakuju u manje količine i zatim transportuju kopnenim putem, uglavnom autobusima i kamionima, do evropskih gradova. Dileri često za transport koriste i nezaštićene zelene granice sa susednim zemljama. Prema zvaničnim informacijama koje je objavio Stejt department, kriminalne grupe s Kosova kontrolišu veliki procenat trgovine heroinom u Evropi, a njihov profit meri se milijardama dolara.

Slične probleme s našom zemljom imaju i komšije. Naime, Hrvatska ima jadransku obalu, koja otvara mogućnost za pomorsko krijumčarenje, Bugarska preko Crnog mora može odvesti do italijanskih luka, do Rumunije preko Dunava.

Inače, narkotici se krijumčare na najrazličitije načine, a srpska policija i carina u prošlosti su se susretale i s hladnjačama punim heroina. Međutim, češće se švercuju manje količine droge, koje je lakše sakriti.
- Bilo je slučajeva da se droga krije u farbama za kosu, rezervnim točkovima i donjem vešu. Standardna mesta za sakrivanje uglavnom su šupljine automobila - specijalno rađeni bunkeri, branici, prostor ispod sedišta, ali i menjača - naveo je naš sagovornik upoznat s načinima šverca.

Milan Pekić, međutim, navodi da krijumčari ne štede novac da bi preneli drogu.
- Oni angažuju vrsne stručnjake iz oblasti auto-industrije koji im ukazuju gde bi mogli da sakriju drogu. Potom se kreću auto-putem jer je to najbrži način - rekao je direktor Kancelarije za borbu protiv droga.

Kurir.rs/Jelena Ivić,Jelena Rafailović Foto: Profimedia