MOLILA SAM BOGA DA JE AUTOBUS PRAZAN! Dr Svetlana Đorđević: Za 23 godine rada u Hitnoj pomoći NE PAMTIM OVAKVU NESREĆU. Prizor je bio užasan, troje mrtvih na licu mesta, POVREĐENI NA SVE STRANE...

Zadatak podstanica Hitne pomoći koje se nalaze na obodima grada služe da u rekordnom roku ekipe stignu do mesta nesreće. Tako je bilo i ovoga puta, dr Svetlana Đorđević sa svojom ekipom u trenutku kada je ušla u podstanicu dobila je poziv: "Sudar voza i autobusa, ima stradalih i povređenih".

"Molila sam Boga da je autobus prazan, jer kada dobijete takav poziv možete samo da nagađate šta vas čeka. Za tri minuta stigli smo, užasan prizor, troje mrtvih na licu mesta, povređeni na sve strane" – počinje priču Dr Svetlana Đorđević.

"Krećemo i razmišljamo šta ćemo zateći, ali nažalost autobus je bio pun dece i ljudi. Bilo je strašno, mi nemamo taj luksuz da nam prorade emocije, odmah počinjemo da radimo svoj posao do trenutka dok ga ne završimo. Za 30 do 40 minuta svi spacijenti sa lica mesta su prebačeni. Dok sam ja završila primarnu trijažu, stigla je sledeća ekipa, najugroženiji pacijentkinju stavili smo na nosila, potpuno je bila spremna i krenuli smo ka Kliničkom centru. Troje ljudi na licu mesta je stradalo, dr Dušan Gostović je preuzeo dalje, a ja sam krenula sa ugroženim pacijentom. Pristizale su nove ekipe, kada smo se mi ponovo vratili već je sve bilo raščišćeno. Mogu da kažem da nisam ponosna samo na svoje kolege, već i na sve saradnike koji rade u Hitnoj pomoći. Vozači, sestre, dispečeri, svi su apsolutno odgovorili ovom trenutku", priča Svetlana.

Za 23 godine koliko radi u Hitnoj pomoći ova doktorka ne pamti ovako masovnu nesreću, seća se onih sa studija, koje su se dogodile kod Doljevca koja je bila slična ovoj, ali one kada se dogodila ekplozija u Aleksinačkim rudnicima.

"Kada se sve završi i kad sve prođe, e onda nama kreću slike, koje nas prate danima. Ujutru kada se probudimo, uveče kad legnemo da spavamo, to traje danima i to se nikada ne gubi, možda samo da se potisne ali se ne zaboravlja", dodaje dr Đorđević.

Direktor Hitne pomoći Dr Slavoljub Živadinović, ponosan je na svoje osoblje, jer su lekari Hitne u prvim borbenim redovima kada se dešavaju ovakve stvari.

On napominje da je ova nesreća bila test svega onoga što lekari Hitne moraju da znaju, emocije se ostavljaju po strani i da se u tom trenutku razmišlja samo o spašavanju života.

"Kada su dobili poziv, oni nisu znali šta ih čeka. Prva ekipa je stigla za tri minuta, i to je svrha naših podstanica, da smo što bliži terenu. Tokom 24 časa ima sedam mobilnih ekipa, međutim, u ovoj akciji učestvovalo 11 ekipa, četiri vanredne, ali je u dvorištu Hitne bilo spremno još deset vozila sa kompletnim ekipama. Noćna smena je sedela, i takođe čekala da li ima potrebe da se i oni uključe. Za ovakve stvari mi imamo i pokretnu ambulantu te smo odmah na licu mesta zbrinjavali lakše povređene. Moram da napomenem da imamo izvanrednu saradnju sa Gradom i gradonačelnikom Darkom Bulatovićem, i po prvi put nam je Grad odobrio prijem četiri vozača što nam mnogo znači, ali i dvoje doktora", kaže direktor Živadinović.

Kada se desi masovna nesreća, ekipe Hitne pomoći znaju tačno kome treba prići prvo, i na licu mesta se određuju prioriteti, o čemu govori i Dr Nebojša Đorđević koji je na vreme procenio koga treba što pre otpremiti za Klinički centar, i tamo su upravo dvoje tinjdžera koji se još uvek bore za život

"Mi lekari Hitne sa ogromnim iskustvom, zaista mnoge stvari smo doživeli i preživeli, ali i na ovakve stvari moramo biti spremni i koncentrisani. Ja i moje kolege, uspeli smo za 45 minuta da zbrinemo i otpremimo vrlo teške pacijente. Ponosan na sebe sam prvi lekar koji je dovezao povređene sa udesa do Kliničkog i uspeo sam da animiram i anesteziologe i hirurge i tehničare šta ih čeka, kako da se pripreme i kakve pacijente da očekuju u narednih pola sata, sat. Koleginica i ja uspeli smo da u onom trenutku brzo reagujemo i osobe koje su imale šansu da prežive da ih prevezemo do Kliničkog centra, i to su osobe koje su još uvek žive bore se za život", kaže dr Đorđević.

Koordinator na licu mesta Dušan Gostović objašnjava da je potrebna dobra komunikacija, ona već postoji u Hitnoj pomoći, ali kaže, potrebno je dobra komunikacija i sa Kliničkim centrom, odnosno Urgentnim, kako se ne bi dešavalo da budu "izgubljeni u prevodu".

"Izražavam saučešće porodicama žrtava i želim oporavak onima koji su preživeli. Zahvaljujem se policiji i saobraćajnoj policiji, vatrogascima bez kojih nismo mogli da uradimo sav posao. Međutim, ne može sve biti idealno, ovde nedostaje jedna analiza između kuća, Hitne pomoći, Kliničkog centra i policije, kako bi što efikasnije obavljali svoj posao. Mi u Hitnoj se odlično razumemo, samo je potrebno dodatno razumevanje i sa ostalima", dodaje Gostović.

Kurir.rs/Blic/Ivana Anđelković/Foto: M.S.