Kada sam dobila šamar od dečka ništa mi nije bilo strašnije od toga što nisam imala podršku okoline - svako me je pitao čime sam to zaslužila da me udari.

Još gore je bilo što mi je odmah nakon toga šamar lupio i njegov drugar, i to da bi pokazao svima kako "to nije ništa".

Ovim rečima svoju potresnu ispovest počinje Beograđanka S. B. (28), studentkinja koja je preživela maltretiranje muškarca samo zato što je, prema rečima okoline, imala "dugačak jezik", što se nasilnicima nije dopalo.

Dramatična scena koju će zauvek pamtiti odigrala se kada je sa prijateljima prošlog leta bila na odmoru.

- Sedela sam za jednim stolom sa oko dvadesetak ljudi. Taj dečko, kog sam inače znala samo iz viđenja, sedeo je pored mene. Krenule su provokacije i jedna od mojih je bila da "mu je mali", na šta je on reagovao tako što mi je udario šamar - prepričava Beograđanka potresnu scenu.

Nakon što je primila udarac, kaže, nije mogla da veruje da se to dogodilo. Međutim, ispostaviće se da njenoj muci tu nije bio kraj. Naime, mladić koji je sve vreme stajao iza nje, inače prijatelj dečka-nasilnika, zadao joj je još jedan udarac.

- Usledio je i drugi šamar, prilikom čega je izgovorio: "Eto, vidiš kako to nije ništa, nije te toliko povredio, pa da se toliko dereš". Svi prisutni su gledali bledo, niko ni na jedan način nije pokušao da mi pomogne. Izašla sam ispred lokala i počela da plačem, a zatim otišla da spavam - prepričava događaje užasne večeri koju će zauvek pamtiti.

Ipak, ni tu nije bio kraj. Dok je sledećeg jutra doručkovala, ponovo se pojavio mladić koji je prethodne večeri pokušao da objasni kako "previše drami" oko jednog šamara.

- Javio mi se, a ja mu naravno nisam odgovorila ništa, nakon čega mi je, pred takođe velikim brojem ljudi, prišao i kazao: "Da bog da ti bilo poslednje!" - kaže S. B. dodajući da ju je ta scena dotukla.

Međutim, ono što je ovu mladu Beograđanku posebno zabolelo nisu udarci i šamari, već odsustvo empatije i konstantno nabijanje krivice od ljudi koji su je okruživali.

"Nije trebalo tako da mu govoriš, eto tako reaguju muškarci na to što si mu rekla", govorili su joj mahom bliski ljudi, a sve se svelo, kaže, na priče o tome "kako treba da se ponaša da je neko ne bi tukao".

- Ućutala sam i više nikom nisam pričala o tome jer nisam mogla da podnesem da mi govore kako sam ja pogrešila, a ne taj neko ko je fizički nasrnuo na mene. Povukla sam se u sebe, bilo je užasno, osećala sam se bezvredno jer nema ko da me sasluša. Ljudi koji su tada bili sa mnom nisu ništa rekli, nisu mu se suprotstavili, svelo se na to da sam ja bezobrazna i da treba da skratim jezik, a njega su pravdali time da je bio pijan - priča mlada devojka.

Dečko koji ju je udario pokušao je kasnije da joj se izvini, govoreći kako zapravo nije takav, već da je tada bio u alkoholisanom stanju i da je "to njegov način da se šali sa ljudima". Pružio joj je ruku, a ona, kaže, nije imala snage ni podrške da se suprotstavi ni ovaj put.

- Znam da je trebalo da mu kažem da se skloni i da za takvo ponašanje ne postoji opravdanje, ali eto, tako je ispalo. Kasnije sam čula da je udario još jednu devojku - priča S. B.

Da javno iznese svoju priču i na taj način pokaže da napadnute žene nisu same, motivisalo ju je to što je čula da je 8. marta više žena napadnuto, da je jedna, kao i ona, dobila šamar.

- Nisam imala pre toga hrabrosti da ispričam ljudima, zakopala sam to u sebi jer nisam mogla da podnesem da sam ja pogrešila. Shvatila sam da je nasilje nad ženama uzelo maha i shvatila sam da treba da progovorim i da nemam čega da se stidim. Najgori je osećaj stida i manjak samopouzdanja da se pusti glas, a to je najvažnije - zaključuje Beograđanka dodajući da je podrška ženama koje su pretrpele slične situacije ključna, inače dolazi do psihičkog pucanja.

Kurir.rs/Blic/J.A./Foto: Shutterstock