NEVEROVATAN SNIMAK BAHATOSTI ŠIPTARA I KUMA: BILI SU STRAH I TREPET, SEJALI SU SMRT... Dok ih trubači okružuju, Luković vadi pištolj i stavlja na sto... (VIDEO)

Nekoliko članova rasformirane Jedinice za specijalne operacije juče je oslobođeno odgovornosti za pobudu JSO 2001. godine, a među njima i Milorad Ulemek Legija. Ipak, to ne utiče na jedinstvenu pravosnažnu presudu od 40 godina za ubistvo premijera Zorana Đinđića i likvidacije zemunskog klana.

Oni su ubijeni kada su zapucali u pripadnike Specijalne antiterorističke jedinice, koja je došla da ih uhapsi u jednoj kući u naselju Meljak kraj Beograda. Kada su Spasojević i Luković uperili oružje na specijalce, oni su uzvratili vatru i izrešetali ih.

Početkom dvehiljaditih, Spasojević i Luković, za zemuncima, sejali su smrt po Beogradu i, najčešće iz vozila u pokretu, ubili više od 20 beogradskih kriminalaca. Bili su strah i trepet, a od trgovine narkoticima imali su milione evra na raspolaganju. Upravo ovaj, možda i jedini snimak iz njihovog noćnog provoda svedoči o bahatosti vođa kriminalnog klana. Dok im trubači sviraju, Mile Luković Kum vadi pištolj, stavlja ga na sto, pa ga ubrzo vraća u futrolu.

Poznato je da zemunci nikome nisu dozvoljavali da ih fotografiše, ili snima, pa se pretpostavlja da je neko od policijskih inspektora uspeo da sačuva ova video-zapis, snimljen šest meseci pre ubistva premijera Zorana Đinđića.

Podsetimo, po zvaničnoj verziji Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ), nakon što je dobila obaveštenje da se odbegli "zemunci" skrivaju u jednoj vikendici u Meljaku, otišla je u to mesto i uočila dva muškarca kako izlaze iz kuće. Specijalci su ih upozorili nekoliko puta, ali su se oni oglušili o naredbu da se zaustave. Uočili su osobu koja je uperila automatsku pušku prema pripadnicima SAJ i tada je prvi ubijen Spasojević, a zatim je Luković pokušao da aktivira bombu, pa je izrešetan.

Bio je 27. mart 2003. godine, u toku akcije "Sablja".

Navodno kada su opkoljeni u kući u Meljaku, Spasojević i Luković su čuli motor vozila i osetili da se nešto čudno dešava. Sa njima je navodno u toj kući u Ustaničkoj 27 u Meljaku, bio je i odbegli Dejan Milenković Bagzi.

Oni su na brzinu popakovali stvari i užurbano izleteli iz kuće. Tog trenutka su nabasali na širi obruč "sajevaca", pa su se i sami specijalci iznenadili. Krenula je jurnjava po okolnom šumarku uz povike: "Stani, policija!"

Zvanična verzija kaže da su u jednom trenutku Spasojević i Luković krenuli na policajce sa automatom i bombom. Tog trenutka sasekli su ih rafali. Ukupno dva, prema obdukcionom nalazu. Prvi je pogodio Šiptara, a delić sekunde kasnije drugim je ubijen i Kum. Interesantno je da su se vođe zemunskog klana i Bagzi razdvojili odmah po izlasku iz skrovišta.

Tokom uviđaja u dvorištu kuće, gde su Spasojević, Luković skrivali, tokom uviđaja policija je pronašla i zgarište, odnosno mesto gde je pravljena svojevrsna lomača. Na njoj su Šiptar i Kum palili korišćene mobilne telefone i kartice, kako bi izbrisali svaki trag.

Mile Luković Kum poticao je iz sela Donji Gajtan, u opštini Medveđa. Po završetku srednje Elektrotehničke škole, Luković odlazi u Prištinu, gde je radio kao čuvar u zatvoru. Nelogično je kako je dospeo na ovu poziciju, s obzirom na to da je i u mladosti bio poznat kao delikvent.

Nema podataka ni zašto je prestao da obavlja posao zatvorskog čuvara, ali se zna da posle toga odlazi u Beograd gde sa zemljakom, Dušanom Spasojevićem, postaje vođa Zemunskog klana. Upravo je Kum uticao na Spasojevića da se oda kriminalu.

Pogledajte Kuma sa poštoljem usred kafane

Spasojević i Luković su bili osumjičeni za organizovanje i izvršenje ubistva Zorana Đinđića. Dušan Spasojević zvani Šiptar ili Duća, imao je 35 godina, bio je vođa "Zemunskog klana".

Protiv njega je do tada bilo podneto 27 krivičnih prijava od kojih je za 4 osuđen na manje vremenske kazne. Mile Luković Kum je imao 34 godine, bio je neosuđivan, iako je protiv njega bilo podneto 28 krivičnih prijava.

Posle uspešno obavljenih "akcija" Dušan Spasojević i Mile Luković su redovno slavili po prestoničkim kafanama. Jednu pesmu su posebno voleli, a svojevremeno je Marko Bulat ispričao da su za noć tu pesmu naručivali i po 10 puta.

- Jutros rano oko sedam sati, probudi me moja mila mati, ustaj, sine, za te krevet nije, za tebe su zatvorske ćelije - stihovi su malo izmenjene pesme "Ptičica", koju su Zemunci obožavali.

(Kurir.rs)

POGLEDAJ BONUS VIDEO: