U selu Varivode kod Knina 28. septembra 1995. likvidirani iz vatrenog oružja na kućnim pragovima

ZAGREB - Hrvatski Vrhovni sud presudio je da je Hrvatska odgovorna za ubistvo devetoro srpskih staraca koji su u selu Varivode kod Knina 28. septembra 1995. godine likvidirani iz vatrenog oružja na kućnim pragovima.

Donošenje takve presude pozdravila je Vesna Teršelič, rukovodilac organizacije Dokumenta - centar za suočavanje s prošlošću, koja godinama upozorava na apsurd da rodbina ubijenih kojoj su odbijeni zahtevi za odštetu, plaća i sudske troškove.

Nad civilima u Varivodama dva meseca nakon akcije "Oluja" "izvršen je teroristički čin iz političkih namera s ciljem izazivanja straha, užasa i osećaja lične nesigurnosti građana", navodi se u obrazloženju presude Vrhovnog suda koja je objavljena ovih dana.

Presuda kojom se Hrvatska označava kao odgovorna za likvidacije staraca doneta je na osnovu žalbe Jovana Berića iz Kistanja, Branke Kovač iz Zagreba i Nevenke Stipišić iz Čakovca na sramne odluke nižih sudova u Kninu i Šibeniku koji su odbacili njihovu tužbu protiv Hrvatske za naknadu štete zbog ubistva njihovih roditelja Radivoja i Marije Berić. Štaviše, dosudili su im da u roku od 15 dana od donošenja prsude plate sudske troškove od 900.000 kuna (oko 120.000 evra).

U obrazloženju se navodi da su nižestepeni sudovi odbili zahtev Berića i njegovih sestara smatrajući da nisu dokazali da su im roditelji ubijeni s ciljem teškog narušavanja javnog reda zastrašivanjem i izazivanjem osećaja nesigurnosti pa da nema pretpostavki za odgovornost Hrvatske po osnovi zakona o odgovornosti za štetu nastalu usled terorističkih akata.

"S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, sud smatra da je smrt roditelja tužilaca prouzrokovana terorističkim aktom, tj. aktom nasilja izvršenim iz političkih namera s ciljem izazivanja straha, užasa i osećaja lične nesigurnosti građana", navodi Vrhovni sud pozivajući se i na stav zakona koji predviđa da obaveza naknade štete postoji nezavisno od toga da li je počinilac utvrđen, krivično gonjen ili proglašen krivim.

Vesna Teršelič je rekla da je "ta odluka pozitivna, barem za porodice svih ostalih žrtava iz Varivoda koje su tužile državu", ističući da ona za ostale slučajeve ubistava i drugih zločina u drugim mestima nema konsekvence.

"Odluka ne može biti presedan jer naš pravni sistem tako ne funkcioniše, ali će bar sve tužbe za zločine u Varivodama biti trertirane na isti način", kazala je ona i zaključila da je ta presuda još jedan korak na naknadi šteta za žrtve zločina, ali da će se svaki takav slučaj, od Siska i Novske do Gospića ili Vukovara, rešavati pojedinačno.

"Na oštećenima i dalje ostaje najveći teret; oni su se tužili i borili, a Vrhovni sud je tako odlučio", rekla je Teršeličeva.
Ona smatra važnim stav da je država odgovorna čak i ako je izostalo krivično gonjenje ili ako nema osuđenih.

U selu Varivode, pripadnici Hrvatske vojske ubili su srpske civile Jovana Berića, Marka Berića, Milku Berić, Radivoja Berića, Mariju Berić, Dušana Dukića, Jovu Berića, Špiru Berića i Mirka Pokrajca, starosti od 60 do 85 godina.

Njihova tela bačena su u masovnu grobnicu u Kninu, a osim spoljnog pregleda, nikad nije obavljena obdukcija, nisu prikupljeni svi dokazi niti je sprovedeno kvalitetno balističko veštačenje.

Za taj zločin dva puta se sudilo šestorici pripadnika Hrvatske vojske - Ivanu Jakovljeviću, Peri Perkoviću, Neđeljku Mijiću, Zlatku Ladoviću, Ivici Petriću i Nikoli Rašiću koji su 2002. godine pušteni na slobodu zbog nedostatka dokaza.
Pokrenuta je nova istraga, ali bez rezultata.

U međuvremenu, Srpsko narodno veće i njegov predsednik Milorad Pupovac organizovalo je postavljanje prvo drvenog krsta, a onda i kamenog spomenika s krstom koji je 5. oktobra 2010. otkrio predsednik Hrvatske Ivo Josipović.