Četvorostruko ubistvo koje se 7. avgusta dogodilo u okolini Negotina ni posle deset dana nije rasvetljeno, a meštani i dalje čvrsto veruju da je nalogodavac, a možda i počinilac, neko iz njihovih krugova

Na kraju dana, sunce propada iza zasenjenih šuma Miroča kao žeravica u tamnu vodu i smrkava se brzo. Tada u Jabukovcu svako živo stvorenje obuzima strah.


"Svako oko traži svetlost i svaka glava sklonište..."

Već je deset dana otkako su na salašu u mestu Valja Vratna, sklonjenom od puteva i ljudi na tromeđi sela Jabukovac, Urovica i Vratna, nađena četiri mrtva tela. Neko je, ili neki su, iz pištolja ubili Raju Kazimirovića (72), njegovu majku Dragicu (93), sestru Ljubinku Oprikić (76) i sestričinu Draganu Jozeljić (53).

Bez napretka u istrazi

To "neko ili neki", što se ne zna ko je ubica, čak pouzdano nije utvrđeno ni koliko ih je bilo, razlog je straha u Jabukovcu. Jer meštani veruju da je počinilac, a ako ne on, onda nalogodavac četvorostrukog ubistva, među njima.


Policija se do sada nikako nije oglašavala da obznani napredak u istrazi, ali mali je ovaj svet - ako ne sa pompezne konferencije za novinare, znalo bi se ovako - procurilo bi negde da imaju trag. Umesto toga, saznalo se da su inspektori tražili pomoć od jednog negotinskog vidovnjaka, a oni koji su u četvrtak bili na jabukovačkom groblju, videli su da inspektori snimaju sve koji su došli da se oproste od Raje i Dragice.

untitled1.jpg
Privatna Arhiva 

I oni veruju da je ubica iz Jabukovca i da je poznavao ubijene toliko dobro da su ga običaji obavezali da dođe na sahranu.

Znaju da ne znaju

Koliko god bio veliko selo, u Jabukovcu se svi poznaju, pa meštani ispravno zaključuju da je zločinac tu, među njima. Možda znaju i ko je dok sede na niskom stepeništu pred prodavnicom i piju pivo koje se brzo greje na avgustovskom suncu, možda nagađaju i navijaju za "svog kandidata za ubicu", ali kad im priđe stranac - ne znaju ništa!

whatsapp-image-20190815-at-12.10.04.jpg
Zorana Jevtić 


U četvrtak pre podne, na dan sahrane Raje i Dragice Kazimirović, prilazimo trojici takvih da pitamo u koliko je sati sahrana.

- Ne znam... - kaže jedan, a dvojica njegovih drugova, svi ljudi u ozbiljnim godinama, ćute i gledaju nas u oči. Tek tada na vratima iznad njihovih glava primetimo četiri nove umrlice, presijavaju se na lakiranom papiru, piše: "U toliko i toliko..."

Jabukovčani baš i nemaju lepa iskustva sa novinarima, dolazili su im samo po crne vesti. Pre dvanaest godina Nikola Radosavljević za deset minuta ubio je jedno dete, tri žene i petoricu muškaraca, uglavnom svoje komšije. Ni za koga od ubijenih ni on sam nije mogao da kaže da mu je nešto kriv... Sad ovo četvoro. U Jabukovcu, inače, osim ovih, drugih ubistava odavno nije bilo - poslednje se desilo pre četrdeset ili pedeset godina. Ali uzaman, za selo se u svetu čulo samo po masovnim pogibijama.

Magija, vera i neznanje

Ali ako se za onaj masakr iz 2007. vezivala vlaška magija kao motiv, u slučaju ovog drugog gotovo svi - i istraga i meštani - veruju da je u pitanju koristoljublje. Raja je bio imućan čovek, a da li ga je ubio dužnik ili pljačkaš, valjda će se jednom saznati.

whatsapp-image-20190815-at-12.10.05.jpg
Zorana Jevtić 

Istina, u početku su neki pričali da je ubistvo "sektaško". Prema onome što smo mogli da saznamo u Jabukovcu, Rajina sestra i njena ćerka biće sahranjene u Nemačkoj,"po adventističkom obredu". Raju i njegovu majku opevao je jabukovački pravoslavni pop, ali neki su meštani u prvi mah tvrdili da su i oni adventisti. Da su "sektaši"...


Neznanje je govorilo iz njih, jer adventisti su pripadnici protestantske grane hrišćanstva, eno im hrama sa krstom u centru Negotina. Subotarstvo, kako se još naziva adventizam, doneli su vojnici iz jednog zarobljeničkog logora u Rusiji po završetku Prvog svetskog rata, i ova se krotka vera brzo primila u Negotinskoj krajini.

Jabukovac je, inače, pravoslavno selo, u centru je crkva posvećena Vaznesenju Gospodnjem, podignuta 1869. godine. Stanovništvo se prilikom popisa nacionalno izjašnjava kao srpsko, ali to je druga, politička priča. Prezimena im nisu na "ić", Jabukovčani su Vlasi. Prema jednom spisku, Andriješti slave Svetog Arhanđela, Mamaljigešti i Gorešti Petkovicu, Radomirešti i Bobarešti takođe, Pavlići i Puljeci Aranđelovdan, Krtorešti Svetog Nikolu, Savkovići, Živkovići i Matići Svete Vrače... Kazimirovići u Jabukovcu slave Svetog Jovana.


Sa "ić" ili bez, svi su radni i vešti u poslu, gotovo trećina radi negde u Evropi. I ubijene Ljubinka i Dragana bile su među njima, a i Rajin sin Nenad je gastarbajter - na očevu sahranu došao je iz Nemačke.
Tamo će mu javiti i ko je ubica.
Kad ga nađu...

(Kurir.rs/ Momčilo Petrović/ Foto: Zorana Jevtić, privatna arhiva)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: