NEMA VIŠE MOGA SRCA I DUŠE: Porodica mladog građevinca koji je nastradao u stravičnoj nesreći u Nemačkoj neutešna! CEO BRESTOVAC TUGUJE ZA MARKOM (22)

Marko Zdravković (22), iz leskovačkog sela Brestovac, hteo je da pomogne roditeljima da završe novu kuću, da sebi kupi auto, te je otišao pre mesec dana na rad u Nemačku, i tamo, u teškoj saobraćajnoj nesreći, poginuo.

- Nema više moga srca i moje duše. Nestalo je moje sve! Kada smo se poslednji put čuli rekao mi je da se ništa ne sekiram. Da se dobro snašao i da mu se sviđa Nemačka. Nadao se boljem poslu i nameravao je da ostane tamo da živi. Radovala sam se njegovoj sreći, a dočekala ovo zlo - priča Markova majka Tanja (43), i u suzama dodaje da je bio izuzetno dete, kakvo se samo poželeti može.

Otac Srđan (60) zamišljen sedi u uglu sobe. I on je, kao i nesrećna majka, pod dejstvom lekova za smirenje. Tiho dodaje da im je sada sve džaba.

- Čekamo da nam kući dođe. Da ga poslednji put zagrlimo. Ode nam Marko... Ne ostvari mu se nijedan san. Nijedna želja. Bio je mnogo vredan. I da izore, i da poseje, brinuo je i o stoci, obrađivao vinograd. Pričao mi je da će, kada završi novu kuću, i ovu staru da pritegne. Radio je kao vojnik po ugovoru. Dao je otkaz i jedno vreme to od mene krio. Tada je odlučio da ode iz zemlje i da krene putem mog pokojnog oca, koji je bio armirač. Konačno zadovoljan, ali naša sreća je trajala kratko - priča nesrećna majka, koja se, po saznanju da je izgubila sina, onesvestila.

Imao je Marko planove i za sestru Mariju (24), koja već četiri godine radi kao vojnik po ugovoru. Nagovorio je da vanredno završi medicinsku školu. Njegova želja bila je da mu sestra dođe u Nemačku, pa da zajedno grade bolje sutra. Bio je mnogo vezan za nju, kao i ona za njega. Dok joj se suze slivaju niz lice, više za sebe izgovara da još ne može da poveruje šta se desilo.

- Kada su mi javili za nesreću, pomislila sam: Neka je polomljen, samo da je živ. Došla sam s posla iz Vranja i pred kućom zatekla policiju. Bilo mi je jasno. Srušio mi se svet - priča Marija dok briše suze s lica, i dodaje da je njen brat voleo ljude i da je svima znao da pritekne u pomoć.

Kada je Marku pomoć bila potrebna, ljudi su, prema pisanju nemačkih medija, prolazili pored njega. Prošlog petka, na putu u Nemačkoj, nastradao je sa svojim šefom kod koga je, pre tragedije, bio na večeri. Lekari su se borili za Markov život, ali njegovo veliko srce nije izdržalo.

Otac Srđan je posle 37 godina radnog staža dobio otkaz, a majka radi kao kuvarica u jednom brestovačkom restoranu. Obrađuju i porodično imanje, ali Marko je za sve njih želeo bolje i više.

- Kada je kretao na put, bio je nasmejan i pun optimizma. Nema više njegovog osmeha, lepote, pameti, nema naše snage koja nas je vukla napred. Eto šta nam učini ta sudbina - izgovara majka dok prima saučešće rodbine i prijatelja.

Markova sestra Marija se trudi da bude jaka i da zadrži suze, ali se one ipak slivaju niz lice.

- Znam da ovaj bol iz moje duše nikada neće otići. Uvek će biti tu negde u meni, ali ću se truditi da ostvarim njegove želje. Ako ne mogu sve, bar deo želja ću sigurno da mu ostvarim. Želeo je najbolje za sve nas i zato neću odustati od snova koje je sanjao - ističe neutešna devojka.

(Kurir.rs/Novosti)