Bol do neba Slavica Tofilović, majka Marka (11) i Dušice (9), koji su nastradali u požaru, kaže da ne može više da živi u domaćinstvu u kom je ostala bez dvoje dece

Moji Marko i Dušica bili su nerazdvojni, kao blizanci. Sve su zajedno radili i delili. Bili su iste visine i građe i nosili isti broj patika. Dušica je kukala kako će bez Marka kada on od septembra krene u Barič u peti razred, a ona ostane u Moštanici. Otišli su zajedno, zauvek.

whatsapp-image-20200123-at-18.25.44-result.jpg
Nemanja Nikolić 

Ovim rečima počela je bolnu ispovest za Kurir Slavica Tofilović, koja je u četvrtak u stravičnom požaru u Maloj Moštanici kod Beograda izgubila sina Marka (11) i ćerku Dušicu (9), dok je njena najstarija ćerka Milica (13) izbegla smrt jer je u trenutku nesreće spavala u kući. Brat i sestra izgubili su život kada se oko 14.40 u Ravaničkoj ulici zapalila šupa u njihovom dvorištu.

Ručali zajedno

Neutešna majka smogla je snage i opisala kako je izgledao njen poslednji dan sa decom.

- Deca su došla iz škole oko 12.40. Spremila sam ručak i zajedno smo jeli. Već oko 13 sati morala sam da krenem na posao, jer sam u 13.05 imala autobus, radila sam drugu smenu. Za ručkom mi je Marko rekao da je dobio peticu iz prirode i društva, a Dušica je dobila četvorku iz srpskog - sa knedlom u grlu se priseća majka i nastavlja:

whatsapp-image-20200123-at-18.25.45-result.jpg
Nemanja Nikolić 

- Sin me je pitao da li može da se igra na terenčetu blizu kuće, rekla sam mu da ne može jer je hladno. Rekla sam mu još: „Marko, budi dobar i slušaj sestru. Nemojte da se tučete i pokaži joj tablicu množenja sa brojem devet.“

Stiskajući ruke, Slavica kaže da, kad je otišla na posao, nije ni slutila tragediju.

- Otišla sam da zaradim za hleb, da ih prehranim. Morala sam da ih ostavljam same, oni se sami čuvaju. Kada sam stigla na posao, pozvao me je komšija da kaže da gori šupa i pitao me: „Gde su deca?“ Zbunila sam se. Mislila sam da su na terenčetu. Komšija je jurio, tražio ih svuda, a ja sam pozvala komšinicu i zamolila je da ode do najstarije ćerke Milice i vidi šta se dešava. Odmah sam krenula kući - kaže Slavica.

Kako dodaje, ispostavilo se da je Marko sa sestrom Dušicom otišao u šupu, dok je Milica ostala u kući da spava.

- Oni su se stalno igrali tamo. Marko je poneo novine i uzeo upaljač iz kuće. Stalno od dece krijem taj upaljač, jer nikad se ne zna, ali, eto, našao ga je... Šupa je podeljena na dva dela, u jednom su drva, u drugom su kokoške, i tu ima i slame. Verovatno su zapalili novine i to je buknulo - priča žena.

1202-tamara-trajkovic-2.jpg
Tamara Trajković 

Želim da pobegnem

Ona kaže da joj nije jasno kako niko nije čuo da deca dozivaju pomoć. - Komšije su spasle psa, koji je bio vezan za šupu i kokoške, ali njih ne... - kaže Slavica, dok njena komšinica dodaje da se pretpostavlja da su se mališani ugušili dimom, a da je potom plamen zahvatio tela.

Majka dodaje i da ne želi više da se vraća kući.

- Želim da pobegnem negde gde me niko ne zna! - kaže ona.

Komšije svedoče o teškom životu

Komšije u Ravaničkoj ulici rekle su da porodicu Tofilović prate samo tuga i težak život. - Otac nastradalih mališana već tri meseca se nalazi u zatvoru zbog porodičnog nasilja. Slavica se nikom ne jada o svojim problemima, tako da ne znamo da li je tukao samo nju ili je i decu maltretirao. U naš komšiluk su se doselili 2014. iz Ljubovije, kada su bile poplave. Eto, zadesile su ih i poplave, i otac ih je tukao, i nemaština i borba za egzistenciju, a sad kao so na ranu i ova užasna tragedija - kažu komšije.

(Kurir.rs/Branka Travica/Foto: Nemanja Nikolić)