SESTRA PUNIH PET GODINA TRAGA ZA BRATOM: Bar da znam gde mu je grob, neizvesnost me razdire

Misterija: Svetozaru Panjkoviću (59) svaki trag se izgubio 21. februara 2015, a njegovi najmiliji ni dan-danas nemaju nikakvu informaciju o njemu

Lažne dojave

Od tog dana, kako kaže, Dušanka ne prestaje da se nada, a njen sin Dragan ne prestaje da traži ujaka. - Bilo je puno poziva, oprečnih informacija, lažnih dojava, te viđen je tu, te su ga primetili tamo, te neko im je ličio na njega, te pronađen je leš muškarca tamo i tamo, odmah sam se pakovao i odlazio da proverim da nije on. Ispostavilo se da su sve dojave bile lažne. Nedeljama i mesecima smo se organizovali i pretraživali, od kanala ispred kuće na Kružnom nasipu, pa do napuštenih objekata i bunara, šume, obale Dunava, svake barice i kanala. I, ništa. Kao da je u zemlju propao - priča sestrić Dragan. - Ne znam šta da mislim o svemu. Nada me ne napušta, mada mi je jasno da nam vreme ne ide u prilog i da verovatno nije živ. Bar da smo mogli da ga sahranimo, da se dostojno oprostimo od njega. Ovo je najgore što je moglo da se dogodi - da mu ni grob ne znamo - kaže Dragan.

Nada ih ne napušta

- Mi radimo, družimo se, imamo puno obaveza, a mama je stalno u kući, svakog dana sve bolesnija i sve teže pokretna. Njoj je najgore. Ona stalno prebira po glavi šta je moglo da mu se desi i zašto, pa sklapa i najneverovatnije scenarije. Ali, i pored svega, još se nada. Pustio sam je, neka veruje, to je drži u životu - dodaje on.

Svi ukućani potvrđuju da i danas kad zalaje pas u dvorištu, pomisle - on je. Isto je i kad začuju lupanje na kapiji, kad dobiju poziv s nepoznatog broja telefona.

Kurir.rs/Jasminka Miljuš Foto: Kurir/Jasminka Miljuš