VOZAČ AUDIJA SMRTI SE NAGODIO SA SUDOM: Pijan prošao kroz crveno 150 na sat ubio dedu i unuku, osuđen na devet godina

Vozač „audija“ smrti Vladimir Pavlović (32) iz Inđije, koji je vozeći pijan prošao kroz crveno svetlo i usmrtio Vojina Ćirića (77) i njegovu unuku Dajanu (10) iz Inđije, priznao je krivicu i sklopio sporazum sa Višim javnim tužilaštvom u Sremskoj Mitrovici. Prema ovom sporazumu, koji je potvrdio Viši sud u Sremskoj Mitrovici, Pavlović je osuđen na devet godina zatvora.

Pavlović je 15. septembra 2019. sa 2,52 promila alkohola u krvi svojim „audijem“ prošao kroz crveno svetlo, a onda se brzinom od oko 150 kilometara na sat zakucao u „reno klio“ koji je vozio Vojin Ćirić i odbacio ga gotovo 50 metara. Vojin je od strahovitog udarca umro za volanom, dok je mala Dajana sa zadnjeg sedišta odletela u gepek automobila i zadobila teške povrede mozga, od kojih je izdahnula 29. septembra u novosadskoj bolnici, ne budeći se iz kome.

Pavlović je odmah posle nesreće uhapšen i do nagodbe je bio u pritvoru. Sporazum o priznanju krivice je potpisao nekoliko dana uoči šestomesečnog pomena, koji je porodica Ćirić dala ćerki Dajani i njenom dedi Vojinu.

– Očekivao sam maksimalnu kaznu od 12 godina, jer je saobraćajna nesreća koju je izazvao za mene ubistvo! Imao je 2,52 promila alkohola u krvi i to sat i po posle nesreće! Sklopio je sporazum sa tužilaštvom na devet godina zatvora samo da bi izbegao maksimalnu kaznu. Zahvalan sam uglednom advokatu Jovici Kovačeviću iz Rume, koji je zastupao našu porodicu i pokušao da izvuče maksimalnu kaznu da bismo sprečili ostale ludake, koji pijani i drogirani sedaju u auto, da još nekoga zaviju u crno, kao nas – kaže Radovan Ćirić, šest meseci posle smrti svoje mezimice Dajane i dodaje da im je groblje, nažalost, postalo druga kuća.

– Nema dana da ne odemo da obiđemo Dajanin grob. Bila je jedina devojčica u najužoj familiji i svi su je obožavali, pogotovo moj pokojni otac, tast i braća. Kobnog dana je sa mojim ocem krenula kod drugog dede, pa su planirali da odu u vikendicu. Moj otac je bio profesionalni vozač kamiona i nikada nije imao udes, a naročito je bio pažljiv kada je Dajanu vozio u školu i na treninge karatea – s bolnim uzdahom priča Radovan, navodeći da njegovom ocu nije bilo spasa.

– Umro je na licu mesta, dok su se lekari svim silama borili da spasu Dajanu, ali nisu uspeli jer je imala teške povrede mozga. Supruga i ja se dve nedelje nismo odvajali od njene postelje u nadi da će otvoriti oči, ali se nije probudila iz kome. Srce joj je stalo dve nedelje posle nesreće. Posle svega što smo moja porodica i ja proživeli želeo sam samo da čovek koji mi je ubio oca i ćerku dobije zasluženu kaznu – kaže Radovan Ćirić na kraju svoje ispovesti.

(Kurir.rs, Alo! / S. Dž. S. / foto: privatna arhiva)