Uhapšen generalni direktor Jugoremedije

Sindikalci upozoravali da preti stečaj

Fabrika lekova "Jugoremedija" u proteklih desetak godina prošla je privatizaciju, poništaj iste, prelazak u radničke akcionarske ruke, pokušaj nove prodaje, da bi danas, nakon hapšenja najužeg rukovodstva opet bila na svom "tranzicionom početku" sa otvorenim pitanjem daljeg opstanka na tržištu.

Prva privatizacija ove fabrike dogodila se septembra 2002. kada je "Jugoremedija" prodata vlasniku makedonske kompanije „Jaka80", nedavno uhapšenom kontroverznom niškom biznismenu Jovici Stefanoviću Niniju, uz obavezu investiranja koju on nije ispunio.
Preduzeće "Jaka 80" preuzelo je potpunu kontrolu nad upravljanjem i poslovanjem ovim preduzećem, iako je u tom momentu bila manjinski vlasnik sa 41,9 odsto kapitala, pri čemu nije ispunila ugovornu obavezu o bankarskoj garanciji.
Tek kasnije usledilo povećanje njihovog vlasništva kroz dokapitalizaciju, koju su osporili sitni akcionari "Jugoremedije".
Privatizacija je nakon niza radničkih protesta poništena, a radnici su se aprila 2007. vratili i preuzeli upravljanje preduzećem.

Jovica Stefanović Nini uhapšen je prošle godine zbog sumnje da je od oktobra 2006. godine do aprila ove godine oštetio drugu farmaceutsku kuću "Srbolek", odnosno zbog sumnje da je nezakonitim postupanjem oštetio radnike, akcionare i državu za više od pet milona evra.

Radnike "Jugoremedije" je u tadašnjim protestima predvodio, tada sindikalni vođa a sada već uhapseni v.d generalnog direktora Zdravko Deurić, a mnogi mogu da se prisete slika sa ulica Beograda, protesta ispred Agencije za privatizaciju, Akcionarskog fonda....
Akcionari su u svojoj borbi dobili podršku velikog dela srpske javnosti - Saveta za borbu protiv korupcije, sindikata, raznih nevladinih udruženja...dok je u medijima, njihov povratak fabrike u "radničke ruke" označen kao prva pobeda radničkog akcionarstva.

Pojedini ekonomski eksperti osporavali su ovaj koncept i mogućnost efikasnog upravljanja fabrikom, navodeći da radničko akcionarstvo, kad nije zaživelo u drugim tranzicionom zemljama, teško da može i u Srbiji, ali, bez obzira na te tvrdnje, "Jugoremedija" je do današnjih dana ostala bastion radničkog akcionarstva.
Fabrika je posle raskinute, protivzakonite privatizacije vraćena u vlasništvo akcionara koja je 01. marta 2007. godine, na Skupštini akcionara postavila radničko-akcionarsku upravu nad fabrikom.

Rukovodstvo je na konferencijama za novinare tvrdilo da je firma napredovala u svom poslovanju, da je isplatila sva ranija dugovanja, da je dosta investirano, a za novonastale teškoće "optužena" je ekonomska kriza ali i država koja nije na vreme plaćala isporučene lekove.

Prošle godine pokreće se o nova privatizacija "Jugoremedije" i objavljuje tender.
Tender za prodaju "Jugoremedije" je raspisan u februaru 2011, ali do isteka roka za otkup 92,87 odsto kapitala zrenjaninske Fabrike lekova, nije se javio nijedan kupac.
Preduzeća "Luksol farmacija" i "Pen farma" , čiji je direktor takođe danas uhapšen u akciji policije, kao vlasnici dela akcijskog kapitala u Fabrici, podneli su tužbu Republičkom javnom pravobraniocu i tražili naknadu štete u iznosu od 111,5 miliona evra, koju su oni pretrpeli, kako su naveli, usled sporne privatizacije.

U "Jugoremediji" rastu i unutrašnji pritisci zaposlenih. Oni se organizuju u nova akcionarska udruženja, tražesmenu rukovodstva i pomoć države.

Fabrika je danas, kako tvrde, u veoma teškom položaju i potrebna je hitna "finansijska injekcija" kako bi se oporavila.

Privatizacija "Jugoremedije" nalazi se na spisku 24 sporne privatizacije u Srbiji koji je sastavio Evropski parlament.