NARKO-IMPERIJA! BALKANSKA MAFIJA PREUZIMA LATINSKU AMERIKU: Godišnje švercuju 500 tona droge!

Više od 1.000 Srba, Hrvata, Crnogoraca, Bosanaca, Albanaca i Rumuna učestvuje u transportu narkotika u Evropu. Zarada na putu od plantaža koke do ulične prodaje uvećana je čak 17 puta i donosi milione evra i dolara kartelima

Zarada na putu od plantaža i laboratorija, preko transporta prekookeanskim brodovima i gliserima, pa do ulične prodaje uvećana je čak 17 puta i donosi milione evra i dolara kartelima.

Potvrda da su kriminalci sa Balkana povezani sa kartelima u Južnoj Americi jesu i nedavna ubistva Marjana Jocića (39) iz Zaječara u Brazilu i Miloša Peruničića (41) iz Bara u Marbelji.

- Telo sa ranama od metaka nađeno je nedaleko od Plavog jezera u Brazilu, a pored njega i srpski pasoš na ime Marjana Jocića, koji je inače stari znalac srpske policije i dovodio se u vezu sa trgovinom narkotika. Jocić je od 2010. šest puta dolazio u Brazil. Navodno, on je bio u kriminalnoj grupi Saše Stojkovića (28) iz Zaječara, zvanog Sale Bilder. Međutim, Stojković je sa tri metka likvidiran 2008. godine na lokalnom bazenu. Dve godine nakon toga Jocić se povezao sa jakim ljudima u podzemlju i odlazi u Brazil, gde postaje bitan čovek za rasturanje narkotika - kaže naš izvor.

Ubistvo Miloša Peruničića (41) iz Bara prošle nedelje u Marbelji istražni organi u Španiji povezuju sa obračunom balkanske i kolumbijske mafije.

Sve kontrolišu

- Na teritoriji Kosta del Sola ove dve mafije se povezuju i zajedno trguju drogom koja stiže iz Južne Amerike. Ali upravo iz istih razloga - zbog trgovine kokainom, pranja novca i unajmljivanja plaćenih ubica, oni često ratuju na teritoriji Španije - navode mediji u Španiji, koja je jedna od glavnih zemalja na kokainskoj ruti.

Kolumbijska policija u saradnji sa Evropolom i istražiteljima iz Srbije, Hrvatske, BiH, kao i Crne Gore, Albanije, Bugarske i Rumunije već nekoliko godina radi na rasturanju balkanskog klana, koji je, prema njihovim tvrdnjama, najjača kriminalna grupa i sa najopasnijom mrežom za trgovinu drogom ka Evropi.

- U njemu su ljudi iz Hrvatske, Srbije, Bosne, Slovenije, Makedonije, Crne Gore, Bugarske, Albanije i Rumunije, a godišnje prevoze iz Južne Amerike u Evropu između 250 i 500 tona kokaina. Funkcionišu tako što pošalju izaslanike da unapred ugovore količinu, kvalitet kokaina i transport - otkrili su istražitelji.

Balkanski kartel, kako otkrivaju, kontrolišu posade teretnih brodova, koje uglavnom čine Srbi, Crnogorci, Rumuni i Hrvati.

- Imaju pristup najvećim evropskim lukama u Belgiji, Holandiji, Italiji, Španiji, Crnoj Gori, Sloveniji i Bugarskoj, a kontrolišu i prodaju kokaina u Evropi i Rusiji. Odlične kontakte imaju i u Ekvadoru, Peruu i Brazilu - objašnjavaju oni.

Boža Spasić, bivši operativac DB, objašnjava da su kriminalci sa naših prostora još devedesetih godina pronašli utočište na tlu Južne Amerike.

- Oni su prvo bili telohranitelji, savetnici za Balkan, obezbeđenje, da bi na kraju uspeli da dođu do posla - trgovina kokaina. Kako je posao kriminalaca cvetao, oni su bili prinuđeni da pozovu naše ljude da dođu tamo. Srbi su se dopali narko-bosovima jer su pouzdani i snalažljivi. Donosili su novac gde im se kaže, transport bi oni vodili i odvozili bi ga od jedne do druge destinacije. Postoje saznanja da se od 800 do 1.000 ljudi sa Balkana nalazi u „službi“ kartela, koji obavljaju razne poslove.

Jake veze

Radomir Popović iz Službe za borbu protiv droge MUP za naš list ranije je objasnio da su naši ljudi u velikom procentu umešani u trgovinu drogom.

- Umešani su u šverc po Južnoj Americi i Evropi, a mogu da pariraju kolumbijskim kartelima po organizovanosti i kontaktima - rekao je tada Popović.

Različitog mišljenja je kriminolog Zlatko Nikolić, koji tvrdi da balkanski kartel zvanično ne postoji.

- Ne zna se koja grupa ga čini i kolika je njegova uloga na tamošnjem tlu. Ona je nevidljiva. Neki naši ljudi koji su tamo ubijeni su pojedinci, tj. oni su samo iznajmljeni od tamošnjeg kartela da budu izvođači ili podizvođači - kaže Nikolić.

Kurir.rs/ ekipa Kurira Foto: EPA/Quique Curbelo, EPA/Salvador Sas