BORIO SE DO SMRTI PRE NEGO ŠTO SU GA ZEMUNCI IZREŠETALI: Sada je isplivala neverovatna fotka mladog Bate Trlaje!

Radoslav Trlajić, zvani Bata Tralaja, jedan od vođa bežanijskog klana, bio je poznat kao vlasnik teretane u blokovima, u koju su dolazili mladići, koji su se "spremali" za krvave devedesete. Ipak fotografija sa Instagram profila Legende podzemlja, svedoči o tome da mladi Trlajić nikako nije mogao da liči na lice iz kriminogene sredine.

Ipak, Tralaja je početkom milenijuma bio blizak sa klanom Zorana Uskokovića Skoleta, koji je organizovao atentat na Željka Ražnatovića Arkana. Samo nekoliko nedelja posle ubistva decenije, počela je krvava osveta za likvidaciju komandanta SDG. Jedan od privih na listi za egzekuciju bio je Trlajić.

Iako je Radoslav Trlajić primetio zasedu na parkingu ispred svoje zgrade, iako se borio kao lav, ipak su ga stigli rafali ubica u uniformama.

Trlajić je likvidiran ispred ulaza u zgradu broj 142, u Ulici dr Ivana Ribara u Novom Beogradu, na oko 500 metara od svog stana. Bilo je 22.30 sati kada su zapraštali smrtonosni hici. Pretpostavlja se da su ga ubice čekale u automobilu, na neosvetljenom parkingu.

Vođa Novobeograđana i vlasnik Fudbalskog kluba "Bežanija" neposredno pred pucnjavu bio je u svom BMW i vozio se ka broju 118 u dr Ivana Ribara, ka stanu gde živi. Dok je prilazio zgradi, verovatno je primetio napadače, koji su ga čekali. Dao je gas i automobilom pokušao da umakne smrti bežeći ka drugom kraju naselja. Ubice su, međutim, zapucale.

Uspeli su da ga rane i on je u sledećem trenutku, 200 metara dalje, izgubio kontrolu nad vozilom, skrenuo sa puta, sleteo u jarak i prevrnuo se. Teško ranjen Trlajić je, ipak, uspeo da se izvuče iz automobila i trčeći krene ka obližnjim zgradama da nađe spas.

Pod pravom kišom metaka uspeo je da pretrči još stotinak metara, preko livade, ali su ubice bile brže. Stigli su ga i izrešetali kalašnjikovima. Trlajić je sav u krvi ostao da leži na pločniku, ispred broja 142. Napadači su pobegli kolima, a usput su se oslobodili i oružja. U širem krugu mesta zločina, tokom uviđaja, policija je pronašla dva kalašnjikova, jedan pištolj, okvir za automat i mnogo čaura različitog kalibra.

U prvom momentu se pretpostavljalo da je pištolj ispao Trlajiću, koji je po svemu sudeći, pokušao da uzvrati na napad. To se kasnije pokazalo tačnim. Još iste noći policija je pronašla i audi kojim su ubice pobegle sa mesta zločina. U njemu je bio ostavljen i treći kalašnjikov, korišćen za Trlajićevu likvidaciju.

Egzekutori su se, međutim, potrudili da uklone sve druge tragove i otiske, koji bi mogli da pomognu pri istrazi. U audiju je pronađena i stara policijska odeća. To je samo bio dokaz za istinitost priče jednog od očevidaca smaknuća, da su pucali ljudi obučeni u uniformu. Bez obzira na sve to, nikada nisu prikupljeni dokazi koji bi ubice smestili na optuženičku klupu.

Nekoliko meseci pred smrt, Trlaja se posvađao sa Zoranom Uskokovićem Skoletom, čovekom koji je bio pominjan kao organizator ubistva Željka Ražnatovića Arkana, ali nikad nije razjašnjeno oko čega su se sukobili. Trlajić će ostati upamćen i kao čovek koji je na leđima nosio Kristijana Golubovića kad je ovaj, prilikom bekstva, povredio nogu skočivši s trećeg sprata Petog opštinskog suda u Beogradu.Međutim, ubistvo Trlajića ipak se povezuje kao deo osvete zbog likvidacije Željka Ražnatovića, iako nije do kraja razjašnjena niti dokazana njegova eventualna umešanost. Jedino je poznato da su pojedini članovi bežanijskog kriminalnog klana kasnije optuženi i osuđeni za ubistvo komandanta SDG.

Radoslav Trlajić je u beogradskom podzemlju bio poznat po rečenici: „Mala bara, mnogo krokodila“, kojom je opisao ono što se dešavalo devedesetih godina u Srbiji. Prema nekim izvorima, motiv njegovog ubistva su neraščišćeni računi u trgovini drogom.

- On nije uspeo da plati oko pet kilograma kokaina, vrednih oko dva miliona maraka. Tu drogu je policija zaplenila u pošti na Bežanijskoj kosi u martu 1998. Tada je Trlajić uhapšen s trojicom saučesnika dok su preuzimali paket od izvesnog Karlosa iz Kolumbije - podseća naš izvor.

(Kurir.rs)