UBISTVO KOJE JE POTRESLO EVROPU: Tragovi u istrazi ubijene malteške novinarke VODE DO CRNE GORE

Da li je Dafne Karuana Galicija istraživala sumnjivu maltešku investiciju u Crnoj Gori pre nego što je 2017. poginula u podmetnutoj eksploziji? To pitanje drma političku scenu u Podgorici i Valeti otkako je Rojters nedavno otkrio da je Jorgen Feneh, optužen kao naručilac njene likvidacije, na crnogorsko-malteškom poslu zaradio 4,6 miliona evra.

Policija na Malti saopštila je da je i pre medijskih izveštaja, u saradnji s Evropolom, započela istragu o mogućoj koruptivnoj sprezi političara i biznismena u projektu na brdu iznad Ulcinja. Kada je vetropark "Možura" prošlog novembra pušten u rad, svečanosti su prisustvovali tadašnji premijer Malte Džozef Muskat i ministar energetike Džo Mici, piše "Politika".

Reč je o investiciji državne energetske kompanije "Enemalta" u projekat vredan 90 miliona evra, uz zakup эemljišta na 20 godina, dok je glavni izvođač radova kineski "Šangaj elektrik". Crna Gora se obavezala na subvencije "Enemalti" od 115 miliona evra tokom prvih 12 godina, a građani će plaćati tu struju triput skuplje nego "običnu". Nezavisni malteški portal "Šiftnjuz" podseća da je struktura vlasništva u "Možuri" 2017. promenjena i da većinski paket sada kontroliše kineski "Šangaj elektrik", iako se investicija predstavlja kao evropska.

Samo dan pošto je Muskat u Crnoj Gori prisustvovao otvaranju "Možure", Jorgen Feneh je uhapšen na svojoj jahti. On je optužio Kita Šembrija, premijerovu desnu ruku, da stoji iza ubistva novinarke i da mu je lično dostavljao informacije iz istrage. Usledili su protesti građana sa zahtevom za ostavku premijera. Ostavke su podnela dva ministra, uključujući Konrada Micija, koji je, kao tadašnji ministar energetike, dogovorio posao u Crnoj Gori, i šef premijerovog kabineta Šembri, a Muskat tek mesec i po kasnije, u januaru.

Za crnogorski trag u istrazi javnost je saznala pre mesec dana, kada su Rojters i "Tajms of Malta" otkrili da se firma Jorgena Feneha "ugradila" u projekat ulcinjskog vetroparka. Neprijavlljenu dobit od 4,6 miliona evra ostvarila je u decembru 2015, kada je "Enemalta" kupila projekat od španske firme koja je prethodno dobila koncesiju. Transakcija je iz nepoznatih razloga obavlljena preko kompanije "Cifideks" sa Sejšela, iza koje stoji Turab Musajev, izvrši direktor švajcarske filijale azerbejšanske državne naftne kompanijeje "Sokar", koji s Fenehom ima zajedničko ulaganje u gasnu elektranu na Malti.

"Cifideks" je deonice kupio od Španaca za 2,9 miliona evra pozajmljenih od Fenehove firme "17 blek", da bi ih posle samo dve sedmice prodao "Enemalti" za trostruko veći iznos od 10,3 miliona. Malteškom tajkunu je vraćen zajam, ali i deo profita, ukupno 7,6 miliona evra. Da su od posla možda profitirali i državni funkcioneri, sugerišu imejlovi iz istog meseca, do kojih je došao Rojters. U njima računovođa obaveštava Micija i Šembrija da će dobiti isplatu od Fenehove kompanije za usluge koje nisu precizirane. Nema dokaza da je isplata izvršena.

Kompanija "17 blek", registrovana u Dubaiju. bila je glavni predmet istrage Dafne Karuana Galicije. Nije znala da je kompanija Fenehova, ali je bila sigurna da se preko nje podmićuje državni vrh. Istražujuһi "Panamske papire", otkrila je da Šembri i Mici imaju tajne ofšor firme. Kolege novinari otkrili su posle njene smrti da je vlasnik emiratske kompanije najbogatiji Maltežanin.

Dafnin sin Metju, takođe novinar, izjavio je za Radio Slobodna Evropa da je njegova majka istraživala sve ljude koji su bili uključeni u projekat Možura". Kaže da su sve te kompanіje i ljudi bili deo mreže za pranje novca u više zemalja, uključujući Crnu Goru, Maltu, Panamu, Novi Zeland, Azerbejdžan i Švajcarsku. Kaže da je ona osam meseci pred smrt dobila informaciju da je Mici uključen u sumnjive poslove u Crnoj Gori. Poginula je u oktobru 2017. kada joj je eksplodirao automobil. Likvidacija je, prema dosadašnjim saznanjima, plaćena 150.000 evra, a trojica muškaraca su optužena kao direktni izvršioci. Na pitanje Rojtersa da li su znali da su Musajev i Feneh povezani s crnogorskim vetroparkom, Konrad Mici i Muskat su odgovorili da nisu, a Šembri nije odgovorio. Mici je nekoliko dana posle Rojtersove priče izbačen iz parlamentarne grupe vladajuće Laburističke partije zbog uloge koju je imao u kupovini vetroelektrane.

U Crnoj Gori su podnete dve inicijative za Rojtersove priče. Nezavisni poslanik Srđan Milić traži formiranje skupštinskog odbora za istragu. Malteški poslanik Džejson Azopardi objavio je na Fejsbuku da mu je Milić tražio pomoć parlamenta u Valeti da se ispita ovaj skandal. U imejlu je napisao da je korupcija u Crnoj Gori "endemska, naročito u oblasti energetike". Poslanici Demosa Miodrag Lekić i Neđeljko Rudović poslali su upit Specijalnom tužilaštvu o tome dokle je stigla istraga o slučaju "Možura". Crnogorski opozicionar Nebojša Medojević uputio je pitanje premijeru i predsedniku da li mogu da se zakunu da nisu umešani u ubistvo novinarke, i o čemu su razgovarali s Muskatom koji je intenzivno posećivao Crnu Goru u vreme ubistva. Poslanik DF takođe misli da nije slučajno to što je centralni svedok optužbe u aferi državni udar bio počasni konzul Malte Ticijano Masu.

Milionske provizije i mito

Vetroelektranu "Možura" su pratile kontroverze od samog početka. Koncesija je prvo data španskoj firmi FER 2010, kada je vrednost projekta procenjena na 66 miliona evra, a oprema je trebalo da bude "Simensova". Uslov je bio da jedan odsto akcija dobije firma Toma Čelebića, prijatelja i poslovnog partnera Mila Đukanovića, piše "Politika".

Posrednik je bila "BVP grupa", kojoj su obećane milionske provizije, plus četiri miliona evra da se podmite crnogorski zvaničnici kako bi ubrzali dozvole, otkrili su istraživački novinari. "Šiftnjuz" navodi da je jedan od posrednika bio bivši fudbaler Vladimir Popović. On je kasnije, kada je posao propao, tužio FER i BVP i traži obeštećenje od dva miliona evra. Specijalno tužilaštvo se još bavi dokumentacijom iz tog perioda.

(Kurir.rs/Blic)