Bolno i potresno bilo je na sahranama Nebojše Milića I Slaviše Markovića, koji su nastradali od kasetne bombe

NIŠ - Tatice, pogledaj me, molim te! Je l’ tako da sam isti ti, tata? Ti i ja smo isti, pogledaj...

Uzalud je juče u kapeli na Novom niškom groblju svog oca, podoficira Nebojšu Milića (37), dozivao 12-godišnji sin Jovan, noseći očevu šapku na glavi. Vodnik prve klase, koji je u sredu poginuo na Kopaoniku, nije otvorio oči... Danas bi, da je sreće, napunio tačno 37 godina.

- Mama, mama, ne brini, vidiš da ne plačem... Tata je sada ponosan na mene - izustio je dečak i potom majku Milu zagrlio i pomilovao po glavi.

- Ne brini, mamice, posle sahrane idemo tati da kupimo poklon za rođendan, samo ti i ja...

Iz kapele nekoliko stotina ljudi je krenulo ka Nebojšinoj večnoj kući. Tišinu su samo ponekad prekidali jecaji neutešne porodice.

- Ljubavi moja, koliko smo se samo voleli ti i ja. Seti se toga, dušo moja, seti me se tamo gde putuješ... - kroz suze je ponavljala supruga Mila.

- Umro si za svoju domovinu, za svoju decu, neka ti Bog zato podari mir na onom svetu. Spavaj sada s ostalim srpskim očevima, neka ti je laka zemlja, junače naš - izgovorio je Nebojšin kolega i prijatelj nad kovčegom.

Sanduk je zatim polako spušten u raku, a malog Jovana rođaci su jedva zadržali da ne uđe u raku za kovčegom.

- Ne, tata, nemoj, molim te - uzalud je pokušavao da se otrgne dečak, dok je zemlja zatrpavala kovčeg njegovog oca.

Sahrani Nebojše Milića prisustvovali su i general Milorad Simović, izaslanik predsednika Srbije Tomislava Nikolića, zatim general Milan Bjelica, zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije, kao i Srbislav Cvejić, pomoćnik ministra odbrane.