Nezamisliva bol parala je dušu nesrećne žene, dok su 12-godišnji sin Miloš i osmogodišnja ćerka Marija, stisnuti uz majku, u suzama ispraćali oca na poslednji put

Prokuplje - Nema utehe!
Nemojte da ga nosite, ne stavljajte mog Slavišu u grob! Vratite mi ga - zavapila je Slađana Marković, kad su vojnici podigli sanduk s telom njenog supruga Slaviše (36), tragično nastradalog podoficira.

Nezamisliva bol parala je dušu nesrećne žene, dok su 12-godišnji sin Miloš i osmogodišnja ćerka Marija, stisnuti uz majku, u suzama ispraćali oca na poslednji put. Majka Stevana nije prestajala da jeca.

- Sine, nado moja!Da li me čuješ sine, da li čuješ majku? Kućo moja, snago moja - jaukala je nesrećna Stevana za sinom jedincem.

Kad je sanduk spušten u raku, prva je prišla Marija i položila cveće u očev grob. Sin Miloš je spustio ružu na sanduk, a na kolenima je do groba došla i supruga Slađana, koju je rodbina pokušavala da uteši. Sahrani Slaviše Markovića u selu Kordinci pristustvovao je i general Ljubiša Diković, načelnik Generalštaba.

(M. Đ.)