LELEK U GRAČACU: Prvenca Petra (17) ispraćaju na večni počinak, otac i majka grle beli kovčeg, ne mogu da ih odvoje

VRNJAČKA BANJA - Sedamnaestogodišnji Petar N. iz Gračaca kod Vrnjačke Banje sahranjen je po podne na lokalnom groblju u prisustvu više stotina rođaka, prijatelja i povrh svega drugova iz škole, vršnjaka.

Mimohod kraj odra nastradalog dečaka u saobraćajnoj nesreći kada su sa drugom A.G.(16) iz Kraljeva, sleteli motociklom u jarak posle krivine na nizbrdici i obojica poginuli, započeo je prehodne večeri dolaskom više desetina drugova iz škole, rodnog i okolnih sela, do duboko u noć.

Kraj doma mladića sjatilo se čitavo selo i okolina, došli su prijatelji iz više gradova Srbije, Republike Srpske. Na licima svih prisutnih ogledala se tuga i bol za dečakom prerano izgubljenim.

Opelu pred kućom Nenadovića prisutvovalo je više stotina ljudi, mlado i staro.

- Nenadovići su vredni, marljivi, iskreni i čestiti ljudi, po čemu ih svi znaju i daleko od našeg sela. Imali su troje dece, pored nastradlog Petra i mlađeg Pavla i Anđelku. Deca su povukla na roditelje, radna i vredna od malena. Petar je bio najstariji, najveseliji i najomiljeniji, pogotovu kdo svog dede Zorana. Ova nesreća ih je pokosila kao grom iz vedra neba. Razorila im sav napredak ali moraju da dignu glavu zbog ostale dece iako u srcu Petra nikada neće prežaliti, kaže rođaka M.N.

Na opelu kraj odra pred kućom dva sveštenika. Neka Bog prihvati našeg dečaka Petra i mestu svetlom i cvetnom, nebesku carskom, naglasio je sveštenik, pokazujući sa odra motociklističku kacigu i opominjajući više desetima okuoljenih mladih da se čuvaju u saobraćaju jer im je Petrova žrtva snažno i dovoljno upozorenje.

Roditelji Petrovi, Nenad i Danka, zanemeli od tuge. Nenad po opelu prilazi belom kovčegu nemog pogleda, grli ga i tapše ali reči ne izlaze. Ljubi krst i nemo se povlači stalno gledajući u zemlju.

Majki Danki lice raskvašeno od suza koje se nekontrolisano, sve vreme, slivaju iz očiju pocrvenelih od plača. Grli beli posmrtni odar sina Petra i gorko nariče.

Pevanje sveštenika nadjačava vrisak baka i rođaka koje kroz suze Bogu nude svoj život za Petrov.

Deda Petrov Zoran pokušava da stvari dovede na svoje mesto,dočekuje prijatelje,grle ga,a on žmrkće kroz suze lijući ih za svojim unukom prvencem koji mu je bio najveći mezimac.

U trenutku kada pogrebna povorka kreće iz roditeljskog doma, lelek nadjačava zaglušujuća buka motocikala desetine bajkera koji su se iz okoline Vrnjačke Banje i Kraljeva, okupili da odaju poslednju počast svog mladom prijatelju nastradalom na motociklu koji je takoreći do juče popravljao motocikle, nesvršeni automehaničar Srednjotehničke škole u Trsteniku.

Koliko je bola i tuge bilo u Gračacu potvrđuje i povremeno kolabiranje ojadjenih zbog kojih je morala d ainterveniše i medicinska ekipa Hiten pomoći iz Vrnjačke Banje.

Uz još jedno opelo na groblju beli kovčeg sa telom dečaka Petra položen je u večnu kuću, gde su prve grudve zemlje da mu bude laka ubacili sestrica Anđelka i brat Pavle.

(Kurir.rs/D.I.)