KOBNA GREŠKA STRAHINJINOG UBICE: Iako je zanat ispekao na RATIŠTU, Lovrenović zaboravio KLJUČNU STVAR!

Milivoje Lovrenović (50), osumnjičen za likvidaciju Strahinje Stojanovića, još izmiče istražiteljima, ali njegovo angažovanje i način egzekucije pokazuje da su ubice koje su sticale iskustvo na ratištima u SFRJ i dalje na ceni.

Od ratova na tlu bivše SFRJ je prošlo više od dve decenije. U vojnim jedinicama upoznali su dobro dinamit, sva njegova svojstva, prošli obuku, i narednih godina imali su prilike da stečeno znanje unovče na kriminalnoj sceni Balkana.

- To nisu starci, sada su oni sredovečni ljudi. Imaju znanje u rukama, a tokom godina trebalo bi da su stekli i smirenost. Znaju kako da postave eksplozivnu napravu a da pri tom ne dovedu u opasnost svoj život, kao što je svojevremeno Strahinja Rašeta poginuo pokušavajući da digne u vazduh prijatelja. Oni nisu članovi klanova, kriminalnih grupa. Ti ljudi rade po principu - ko im plati. Naručilac ih angažuje da naprave eksplozivnu napravu, postave je i ubiju metu. To je zadatak, njih ne interesuje motiv egzekucije i dobro naplate ono što su odradili - objašnjava sagovornik.

Greška ubice

Iako bombaši uglavnom rade samostalno, nesumnjivo je, međutim, da moraju da imaju logističku podršku.

- Ubica Strahinje Stojanovića znao je i kako da pojača razorno dejstvo bombe stavljanjem matica. S druge strane, čini mi se da je zatajila logistika neophodna u ovakvom ubistvu. Da li je odrađeno prebrzo, bez dobrog osmatranja terena i potencijalne žrtve? Nijedan ozbiljan profesionalni ubica ne bi dozvolio da ga snime kamere u blizini mesta likvidacije Stojanovića. Kamere su snimile bekstvo, a rekonstruisano je i njegovo kretanje pre zločina. Uprkos tome što ima "zanat" u rukama, svoje veštine nije prilagodio novim trendovima - sigurnosnim kamerama i kako ih obići. Sve to će ga, verujem, skupo koštati, jer ni naručilac egzekucije Stojanovića neće mirno reagovati na mogućnost da bombaš padne u ruke policije i oda ga - objašnjava sagovornik.

Podseća i na to da su za većinu onih rasvetljenih ubistava eksplozivom, osumnjičeni oni koji ranije nisu imali baš dodirnih tačaka sa postavljenim eksplozivnim napravama, kao što je, recimo, Darko Dulović, koji se tereti za likvidaciju Siniše Milića Bosketa. Ostavio je svoje biološke tragove na napravi i to je pomoglo istražiteljima u njegovoj identifikaciji. Oni “ozbiljni bombaši”, sa višegodišnjim ili, bolje rečeno, višedecenijskim iskustvom, otiske ili DNK profil ne ostavljaju na eksplozivnoj napravi. Ali svaka eksplozivna naprava ima "pečat" onoga ko ju je napravio i postavio, pa istražitelji mogu da po tome povežu likvidacije

Eksploziv u ratu klanova

I u aktulenom ratu kotorskih klanova je korišćen eksploziv. Na taj način su ubijeni Đorđije Božović, Goran Biskupović, Miloš Bošnjak, Đorđe Sekulović, Milan Peković, Boško Božović, Dražen Čađenović, Predrag Pedo Pejović, Nikola Ćupić, Petar Muhadinović, dok su od aktiviranja eksploziva ranjeni Marko Martinović, Duško Roganović, Dragan Damjanović, Aleksandar Keković i Jelena Korać. Nijedan od ovih zločina nije rasvetljen, mada je svojevremeno svedok-saradnik, poznatiji kao Jadranko Jonski, rekao da je eksploziv podmetnut ispod automobila Duška Roganovića stigao iz Novog Sada.

Nestanak bombaša iz Bosne

I eksplozivnu napravu, podmetnutu ispod "škode" Gorana Mijatovića Mite, predsednika FK "Bežanija", sada već davne 2006. godine, postavila je ekipa iz BiH. Zanimljivo je da se bombašu Slaviši Bilincu gubi trag ubrzo posle postavljanja eksploziva i skoro 14 godina nema podataka o njemu.

Kurir.rs/Blic