ZEMUNCI SU MAFIJAŠKI PREPISIVAČI! ŠOKANTNO! Šiptar i Kum ukrali ideju od okorelih italijanskih krimosa i OTELI 50 MILIONA €!

Topla voda se ne izmišlja, a tako je najčešće i u kriminalu. Pripadnici Zemunskog klana, a vrlo je verovatno same vođe - Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, na početku "karijere" konsultovali su "udžbenike" mafije. Tražili su, i na kraju našli ono najsurovije, ali i najunosnije. Svoj strašni recept prepisali su od najjačih, najmoćnije mafijaške organizacije na svetu - italijanske Ndrangete.

A sve je počelo pre oko pola veka. Upravo je to momenat koji su Spasojević i Luković spazili i naumili da im donese milione. Njih dvojica su počeli da se bave krimilanom na prljav i ogavan način tako što su u prvoj polovini devedesetih krali porodice ranjenika, koji su došli da posete svoje najmilije na Vojnomedicinsku akademiju. Na parkingu je operisao dvojac, koji nije ni sanjao da će posle 10 godina biti na čelu surovog i moćnog Zemunskog klana. Važili su za dno samog kriminala, jer su bili spremni da kradu rođake onih koji su krvarili braneći otadžbinu.

Koliko su otmice unosne govori neverovatan, ali tačan podatak da jedna otmica vredi od 300 do 500 oružanih pljački banaka! Razbojnici Ndrangete su znali da za jednu otmicu deteta bogataša naplate od 10 do 20 miliona evra. To je za većinu kriminalaca nezamisliv plen. Sem toga, velika je verovatnoća da će moćni ljudi podići policiju na noge kako bi uhvatili otmičare i oslobodili svoje najbliže. Sina porodice Geti, mladon Džona Pola italijanski kriminalci su krili gotovo 17 meseci po brdima Kalabrije, pre nego što ima je američka porodica isplatila oko 3,2 miliona dolara.

Da su vođe Zemunaca, Spasojević i Luković prepisali ovaj kriminalni plan, dokaz leži u 1997. godini. Malo ljudi zna da je jedan mladić, star samo 21 godinu, postao prva žrtva Šiptara i Kuma. Beograđanin Novak Stevanić je posle otmice, koja se nastavila i posle isplate plena, bio izložen zastrašujućoj psiho-fizičkoj torturi, pa je sa svoje 22 godine izvršio samoubistvo.

Ovaj slučaj je poznat i kao prva otmica "zemunskog klana" u kojoj je učestvovao Dušan Spasojević. Optuženi su pripadnik Žandarmerije Saša Đajić, policajac u penziji Milan Radukić, kao i nekadašnji pripadnici "zemunskog klana" Nikola Bajić i Goran Ristić.

Otac dečaka, Zoran Stevanić je detaljno ispričao kako mu je sin opisao svoju otmicu 22. avgusta 1997. pljačku, pljačku njihovog doma, a zatim i nova maltretiranja i pretnje koje su usledile sve dok mladić nije pucao sebi u glavu 13. aprila 1998.

Naveo je da je bio u Tivtu kada mu je sin javio da su ga oteli policajci sa službenim legitimacijama, mučili i maltretirali kako bi ih pustio u porodični stan koji su potom opljačkali. Kao glavnog među njima sin mu je opisao osobu koju su ostali zvali "komandant", a za kojeg se veruje da je pokojni Dušan Spasojević.

Navodeći da se odmah vratio za Beograd, Zoran Stevanić je rekao da je najpre obišao stan iz kojeg su razbojnici, prema njegovim rečima, odneli 4.5 kilograma zlata, 50.000 nemačkih maraka i 20.000 dinara. Potom je otišao u policijsku stanicu gde je sina zatekao uplašenog, izmučenog, ugruvanog, crvenog u licu...

Nakon ovog događaja, Novak je nastavio da studiranjem ali su ga, kako je naveo njegov otac, nekli ljudi više puta presretali na putu do Pravnog fakulteta i tražili mu još novca uz pretnje da će mu ubiti oca, majku i sestru. Ne videći izlaz iz pakla, Novak Stevanić, koji je tada imao samo 22 godine, izvršio je samoubistvo. Ovaj slučaj vodi se kao prva otmica "Zemunaca". U godinama posle ovog slučaja one su se nizale...

Pravosnažnom presudom zbog tri otmice na po osam godina zatvora osuđeni su Miloš i Aleksandar Simović, a Vladimir Milisavljević na sedam godina, dok je Nenad Opačić, koji je bio optužen za jednu otmicu, osuđen na tri godine.

OTMICA BIZNISMENA MIROSLAVA MIŠKOVIĆA

Najpoznatija otmica "zemunaca” sigurno je kidnapovanje Miroslava Miškovića, vlasnika kompanije “Delte” zbog koje su sedmorica pripadnika ove kriminalne grupe osuđena na ukupno 30 godina i devet meseci zatvora. Prvostepeni sud je u potvrđenoj presudi naveo da je otmicu Miškovića planirao i organizovao vođa “zemunskog klana” Dušan Spasojević, a da su je realizovali, u međuvremenu takođe ubijeni Mile Luković, s braćom Milošem i Aleksandrom Simovićem, Vladimirom Milisavljevićem i za sada nepoznatim saučesnicima.

Oni su 9. aprila 2001. godine oko osam sati, na Bulevaru Arsenija Čarnojevića u Novom Beogradu, silom odveli Miškovića, s namerom da ga ne puste na slobodu dok od njega i njegove porodice uz pretnju smrću ne iznude novac. Istog dana isplaćeno im je sedam miliona nemačkih maraka na ugovorenom mestu, nakon čega su oslobodili Miškovića.

Posle otmice Miškovića, “zemunski klan” ubrzo je uhapšen u Parizu, zbog posedovanja lažnih pasoša, a zatim izručen Srbiji, po poternici naše policije. Spasojević je u Okružnom zatvoru u Beogradu proveo četiri meseca i četiri dana, dok je Luković ostao nešto duže, šest meseci i 14 dana.

Inače, pravosnažnom presudom je osuđenima naloženo da u roku od šest meseci Miškoviću, koji je za otkup platio sedam miliona maraka, isplate 211,7 miliona dinara.

Novosadski biznismen otet posle sedeljke u kafiću

Novosadski biznismen Dragoslav Vuković, za čiji je otkup plaćeno dva miliona maraka, otet 2001. na predlog Nenada Opačića. Otmicu su planirali Dušan Spasojević i Mile Luković a realizovala braća Simović i Vlada Milisavljević.

Vuković je otet posle sedeljke u jednom novosadskom kafiću. Ušao je u svoj automobil kada je vozilu prišao čovek u policijskoj uniformi. Čim sam izašao iz automobila, “policajac” je Vukovića udario pištoljem u glavu, a odmah su se pojavila još trojica otmičara koja su biznismena savladala, ulepili ga selotejpom, ubacili u njihovo vozilo i odvezli u nepoznatom pravcu. Na odredištu su mi stavili lisice na ruke i nekoliko puta ga udarili u glavu. Kasnije su mu dali mobilni telefon i rekli da zove koga hoće, da kaže da je otet i da treba da isplate pet miliona maraka.

Vuković im je rekao da nema toliko para, da jedva može da skupi dva miliona, nakon čega su ga opet izudarali. Posle toga je pozvao brata, a kada je novac isplaćen otmičarima, oni su ga strpali u automobil i izbacili na njivu kraj autoputa Beograd - Novi Sad. Tu je ubrzo došao Vukovićev brat i odvezao ga kući. Petnaestak dana posle otmice usledili su telefonski pozivi, pretnje i zahtevi da isplati dodatnu sumu novca.

Tri miliona za otkup Subotičanina

Iste godine, 2001. zemunci su oteli i Subotičanina Milenka Aleksića za čiji su otkup tražili tri miliona maraka. Kada su utvrdili da nije imao da isplati traženi novac, pustili su ga.

Vlasnik "Verano motorsa" otet posle utakmice

Milija Babović, vlasnik “Verano motorsa”, generalnog zastupnika “Pežoa” za SRJ otet je 24. marta 2002. u Beogradu, a posle 40 dana zatočeništva, zemunski klan je za njegov otkup naplatio 10,5 miliona evra.

Babovića je otet uveče, posle fudbalske utakmice sa koju je igrao sa prijateljima u Južnom bulevaru. Posle rekreacije, na putu do kola, presrela petorica, šestorica, predstavljajući se kao policajci. Skočili su na njega. Udarali ga pištoljima po glavi a zatim su mu stavili selotejp preko ruku i očiju.

Nakon otmice odvezli su ga u selo Vilovo na salaš Miladina Suvajdžića. Sretko Kalinić i Milan Jurišić su ga čuvali u podrumu kuće na salašu, a Babović je posle desetak dana pokušao da pobegne. Kada su ga kriminalci uhvatili, tri dana su ga zlostavljali vezanog za drvo u obližnjoj šumi. Nakon toga su ga premestili na salaš u Krčedinu, gde su se Jurišiću i Kaliniću pridružili Suvajdžić i Krsmanović. Pregovore s porodicom vodio je Mile Luković Kum imitirajući albanski naglasak, a otkupnina je plaćena iz dva puta. Oba puta je Legija nosio novac u Šilerovu ulicu.

Na suđenju, Babović je pričao o paklu koji je preživeo, kao i da se oslobodio lisica i pokušao da pobegne.

- Otmičari su zapucali, sustigli me i uneredili od batina. Bio sam izranjavan, uništen i želeo sam da me ubiju - svedočio je Babović.

Prodala sve za otkup Vuka Bajruševića

Za otkup Vuka Bajruševića, brata Bojane Bajrušević, udovice Vlade Kovačevića Trefa, “zemunci” su u novembru 2000. godine naplatili 1,5 miliona maraka. Pare za otkup Vukova sestra je prikupila tako što je prodala tri automobila i kuću na Senjaku.

Bajruševiću je na parkingu prišlo nekoliko maskiranih i naoružanih osoba, na parkingu, stavili mu lisice i preko očiju i ušiju selotejp traku. Rekli su mu da je otet, da im da Bojanin broj i da joj kaže da je njegova sudbina u njenim rukama.

U zatočeništvu je proveo 20 dana i sve vreme imao je povez preko očiju, lisice na rukama, a noću su mu noge vezivali lancima.

Najmanji otkup “zemunci” su tražili za puštanje na slobodu Suvada Musića i to “samo” 350.000 evra. Njega su oteli ispred hotela “Slavija” kada mu je prišlo pet osoba, obučenih u policijske uniforme, sa fantomkama na glavi i naoružani. Ubacili su ga u kola i stavili mu kapu na glavu.

Narednih 15 dana su ga tukli i tražili mu deset miliona evra. Pošto nije imao toliki novac zvali su njegovog brata koji im je dao 350.000 evra otmičarima, oni su ga strpali u automobil i izbacili na njivu kraj autoputa Beograd- Novi Sad. Tu je ubrzo došao Vukovićev brat i odvezao ga kući. Petnaestak dana posle otmice usledili su telefonski pozivi, pretnje i zahtevi da isplati dodatnu sumu novca.

40 godina za Legiju

Za otmice članovima ove kriminalne organizacije suđeno je u okviru zločina “zemunskog klana”. Milorad Ulemek Legija je osuđen na maksimalnih 40 godina zatvora. Trideset trojica optuženih osuđena su za 18 ubistava, tri otmice i terorističke napade na sedište DSS-a i preduzeće „Difens roud“.

(Kurir.rs)