FILMOVI I SERIJE OPASNI ZA DRUŠTVO: Ne veličajte krimose, oni nisu ni časni niti su vernici, kradu i od države i od građana!

"Žestoki momci sa vrelog asfalta" osvojili su skoro sve domaće televizijske kanale. Šverc droge, krađa kola, pucnjave, ubistva, sve to izgleda tako jednostavno, ponekad i duhovito i, što je možda najgore, kriminalci ostaju nekažnjeni. Koliko gledaoci mogu da razlikuju umetničku slobodu i fikciju, od stvarnosti, veliko je pitanje, kao i kako sve te serije utiču, pogotovo na mlađe, gledaoce. Tim povodom uglasila su se na Fejsbuku i članovi grupe "Bezbednost i nauka".

- Devedesetih godina sa početkom ratova, dolazi i do pojave velikog broja paravojnih jedinica sa svih strana. Srpske, muslimanske, hrvatske a sa početkom rata na Kosovu dolazi i do, (do tada prikrivenog) javnog delovanja albanske mafije na jačanju albanskih terorističkih organizacija. Na čelu tih jedinica nalazila su se uglavnom lica iz kriminogenih sredina.

Mnogi će reći sada pa postojali su kriminalci i pre početka ratova. Tačno ali njihova popularnost je bila mizerna a snaga države je bila daleko veća (u zakonskim propisima, ovlašćenjima, mediji nisu imali snagu kao danas) tako da je država uvek držala sve pod kontrolom.

Raspad SFRJ, doveo je do povratka velikog broja kriminalaca u matične zemlje. Rat, inflacija, nemaština, prezauzetost države da sačuva teritoriju i stanovništvo, otvorila je širok spektar mogućnosti za stvaranje, jačanje i javno proklamovanje kriminala i kriminalaca na ulicama. Dolazi do prepoznatljivih detalja na mladim ljudima željnim novca i brzog života. Tetovaže, ogromni , debeli zlatni lanci oko vrata, nabildovani, skupi automobili i naravno pištolji za pojasom su ono što je opisivalo ljude koji su tada bili u kriminalu. Likvidacije, eksplozije bile su česte tada u našoj državi - navdi se u analizi ove stručne grupe.

Siromaštvo velikog broja ljudi tokom ratova iinflacije i enormno bogaćenje kriminalnih grupa sa druge strane, dodatno je učvrstilo poziciju kriminala jer ti isti kriminalci su postali idoli klincima iz siromašnih radničkih porodica.

Mediji, videvši šta se dešava ali ne razumevajući suštinu problema a i bez gledanja od 10-20 godina unapred, kreću masovno da snimaju filmove o istim tim kriminogenim licima, da štampaju knjige o njima, da ih intervjuišu...

Jednom rečju, nesvesno počinju od njih da prave nekakve junake, dobrotvore, neustrašive borce za pravdu. Gomila slika sa pištoljima pored skupih automobilq i lepih devojaka su često bile naslivne strane štampanih medija.

Mnogi mladi ljudi bukvalno klinci tada su poželeli da imaju sve to. Tako je započeto jedno vrzino kolo koje traje do danas.

Domaće serije i filmovi u kojima se kriminogena lica, ubice, makroi prikazuju kao lica koja su imala teško i siromašno detinjstvo pa su eto morali da se bave kriminalom da bi preživeli je još jedna sopstvena zamka u koju su mediji sami sebe uhvatili.

Po toj logici, od svih koji su imali teško i siromašno detinjstvo, treba očekivati da se bave krilminalnim radnjama. Naravno da ne! To je samo bledo, neutemeljeno i laičko opravdanje za kriminal.

Takođe je jako lloše bilo prikazivanje lica iz kriminalnih organizacija kao nekakvih dobrotvora i vernika. Niti su oni nekakvi dobrotvori, a još manje da su vernici. Davanje ogromnih svota novca za igradnju crkava je jedan od brojnih primera u Srbiji.

Kao prvo taj novac koji se donira je stečen na štetu države i njenih građana (krijumčarenjem, prodajom narkotika, trgovinom belim robljem, ubistvima, iznudama...) te je samim tim diskutabilno i davanje i primanje novca od strane takvih lica. Nema to nikakve veze sa verom, Bogom, odlaskom na Svetu Goru. Celog života se neko bavi kriminalom, stotine porodica unesreći i zavije u crno i onda ta osoba daje novac za izgradnju crkve, odlazi redovno u crkvu, Svetu Goru, poštuje verske običaje. Sve je ovo licelerno i nečasno. Pravi vernik ne uništava druge ljude, porodice pa samim tim i ovo ponašanje je licelmerno.

Takođe gledajući gomilu filmova, serija, čitajući mnogo knjiga takođe sam uvideo da lica iz kriminogenih sredina žive po nekim njihovim tzv kodeksima, pravilima ponasanja.

Oni poštuju i brinu o porodici, porodica je na prvom mestu. Njihova deca su često školovana u inostranstvu... Često spominju čast i datu reč iako ne razumeju suštinu ni časti ni date reči.

Postavlja se pitanje da li sva ta lica koja su ti isti "vernici" uništili finansijski ili čak ubili, imaju porodice i decu?!

Još jedna zamka u koju su se mediji sami uhvatili.

Još jedna velika neistina koja se koristila a u koju su se mediji "upecali" bila je da su sva ta lica iz kriminogenih organizacija " državni ljudi" kako su voleli da kažu za sebe. Da sve rade u ime države i Sluzbe.

Naravno, postoje grupe i lica u svojstvu saradnika ali na ovaj način sigurno ne!

Sve navedeno je surova istina sa kojom će mediji morati pre ili kasnije (nadamo se što pre) da se suoče i da shvate da prave medveđu uslugu mladim ljudima koji se tek forlmraju kao ličnosti, njihovim porodicama a stvara priblem i državi jer će država kad-tad biti suočena sa kriminogenim ponašanjem mladih ljudi koje je dobrim delom proisteklo iz medijskog predstavljanja kriminalaca kao ljudi koji su časni, vernici, porodični, moralni i koji su morali da se bave kriminalom.

Iluzorno je prikazivati mafijaše kao pozitivne junake a policajce kao korumpirane koji rade za mafiju. Ne kažem da nema ovakvih slučajeva svuda u svetu ali mediji moraju da shvate da je njihova moć, naročito danas u vreme elektronskih medija, tvitera, facebooka i sl. ogromna i da je jako bitno šta nam oni prezentuju.

Mladim ljudima treba orezentovati kriminal kao kancer-rak jednog društva gde jačanjem kriminala bukvalno slabi država. Povećače se broj siromašnih, bolesnih, socijalno ugroženih. Nema novih bolnica, škola, vrtića jer je upravo kriminal to ukrao od države, zaključuje se u analizi grupe Bezbednost je nauka.

Kurir.rs