GIŠKINO TELO NIJE ISTRULILO ČAK NI 26 GODINA NAKON SMRTI, Dr Savić objašnjava: Značajna dubina zemlje u kojoj je neko zakopan

Nekadašnji komandant Srpske garde, Đorđe Božović Giška, ubijen je 15. septembra davne 1991. godine, a njegovi posmrtni ostaci su ekshumirani na Centralnom groblju u Beogradu 2017. godine, međutim, ono što je zaprepastilo okupljene bila je činjenica da njegovo telo nije istrulilo ni 26 godina kasnije.

- Ne postoji jedinstvena formula za proces raspadanja tela, jer promene na lešu zavise od više faktora, a najvažniji su uslovi u kojima se leš nalazi i vreme proteklo od sahranjivanja. Tako postoje različite lešne promene koje se dešavaju kod leševa odraslih, truljenje i raspadanje, saponifikacija i mumifikacija. Raspadanje, koje se karakteriše potpunim gubitkom mekih tkiva i skeletizacijom leša (ostaju samo kosti), obično se nadovezuje na proces truljenja, i na proces raspadanja bitno utiču lešna flora i fauna, počevši od običnih domaćih muva, odnosno njihovih larvi koji razaraju leš - objašnjava on i dodaje:

- Ne ulazeći dalje u detalje bitno je reći da vreme koje protiče do potpunog raspadanja mnogo zavisi od sredine u kojoj se leš nalazi, pa bržem raspadanju doprinose vlažna i kisela sredina. Takođe značajna je i dubina na kojoj je telo zakopano, jer ako je zakopano jako duboko, raspadanje je sporije zbog niže temperature i manje dostupnosti tela dejstvu insekata i životinja – govori Savić, navodeći još neke spoljne faktore koji mogu uticati na to da pokojnikovi posmrtni ostaci duži period ostanu u očuvanom stanju.

Doktor Savić objasnio je za beogradski list da na očuvanost tela i duže vreme nakon smrti može uticati pre svega sredila u kojoj se telo nalazi.

- Na primer – ako je u zemlji, onda je to suva i topla zemlja, bez vlage i bez prisustva insekata i životinja. Ukoliko telo nije u zemlji, nego u nekoj prostoriji u kojoj je izloženu dejstvu suvog i toplog vazduha, može doći do mumifikacije, tako da telo ima izgled egipatskih mumija – objašnjava on.

Podsetimo, Đorđe Božović Giška je ubijen u Gospiću na ratištu 15. septembra 1991. godine, a ranije tog dana, tokom krštenja svog kuma, Zdravka Vuletića, Giška je navodno primetio mnogo ljudi sa različitim obeležjima vojske. Prema pričama, u trenutku kada je shvatio ko je sve oko crkve, izašao je iz crkve i povikao: "Braćo, ja ću danas umreti", a potom je i stvarno ubijen, kada je, kako se sumnja, pogođen snajperom.

(Kurir.rs)