Četvorogodišnji Despot Mrđić poginuo je pre pola godine, a bol roditelja i dalje ne jenjava

Despot Mrđić (4) poginuo je pre pola godine pokušavajući da izađe iz autobusa u Zemunu, na trećim vratima, dok se vozio sa svojom bakom, a njegova majka Verica kaže da bol za jedincem ne jenjava.

- Despot više nikada neće reći "mama". Nikada neće radosno pojuriti ocu u naručje kada dođe sa posla i viknuti ushićeno - "tata!" Sve njegove igračke čekaju da se vrati, ja ga zovem svaki dan, a njega nema...

Ovako za Kurir ispovest počinje Verica Mrđić, majka Despota (4) koji je pre tačno pola godine poginuo u Prvomajskoj ulici u Zemunu dok je sa bakom izlazio iz autobusa.

Kako je tata Vukašin ranije ispričao za Kurir, Despot i njegova baka iz autobusa su izašli u isto vreme. U momentu kada su bili na poslednjem stepeniku, vozač je prvo krenuo, pa zatvorio vrata. Vrata su udarila baku i bacila je na asfalt, a Despotovu nogu su priklještila.

Uznemirena žena je mahala vozaču i vikala da stane. Šofer je nastavio sa vožnjom, i priveden je tek na Voždovcu, i to kada je okrenuo ceo krug. Mališan je zadobio kobne povrede glave i tela i preminuo u Tiršovoj.

- Najgore je jutro kad se probudiš i shvatiš da ga nema. Kuća je avetinjski prazna. Nema njegovog osmeha, pesmica, nema radosti u kući. Nema njega, nema nas kao porodice.

- Svakog jutra napravim mu čaj, omiljenu hranu i odnesem na groblje. Umesto odlaska na more sada smo birali spomenik sa anđeoskim krilima i punim srcem jer je on dečak koji je punog srca išao u svet. Umesto patika i igračaka, sad kupujemo cveće i sveće za grob - priča uplakana majka.

Verica Mrđić kaže da i šest meseci posle smrti sina, oseća njegove rane kao svoje.

- Bio je iskra našeg života, a ta iskra je ugašena. Bio je najsrećnije dete. Vozač autobusa ga je vukao po asfaltu. Svaka njegova rana još me boli - rekla je uplakana majka Verica.

Vukašin Mrđić, otac dečaka, kaže da prema njegovim saznanjima optužnica protiv vozača još nije podignuta.

- Vozač je na slobodi, živi i radi normalno, i dalje vozi... - priča Vukašin za Kurir, i dodaje da upravo zato njegov telefon i dalje neprestano zvoni.

- Pola godine od Despotove smrti zovu me ljudi koji su svedoci bahatosti vozača autobusa i njihovog neprofesionalizma i nepoštovanja zakona o bezbednosti saobraćaja. Ovome se jednom mora stati na put. Despot sigurno nije prva žrtva vozača autobusa, ali mislim da treba da bude poslednja. Za to ćemo se boriti dok smo živi - zaključio je Vukašin.

Kurir.rs / Suzana Trajković