SAMO JEDNA KAP KRVI OTKRIVA UBICU Ivan iz Niša jedini doktor nauka na Balkanu u oblasti krvnih mrlja TRAGOVI ZLOČINA GOVORE ISTINU

Jedna kap krvi nekada je dovoljna da ispriča priču o zločinu i istražiteljima otkrije mnogo podataka koji su okom nevidljivi. Zato je analiza obrazaca krvnih mrlja veoma moćno dokazno sredstvo, za kojim naši istražni organi, nažalost, još uvek posežu tek kada icrpe sve druge mogućnosti.

Dr Stojanović je promovisan u novo akademsko zvanje na ceremoniji na Niškom univerzitetu 15. juna, što je i niški Zavod za sudsku medicinu u kojem je zaposlen učinilo svojevrsnim regionalnim centrom ove relativno nove grane sudske medicine i trasologije kojom se može dati ogroman doprinos u rasvetljavanju zločina, navodi Blic.

- Veštačenja tragova krvi u Srbiji su više izuzetak nego pravilo u sudskim postupcima. Tužioci, sudije i advokati posežu za ovim izuzetno moćnim dokaznim sredstvom tek kada iscrpe druge ekspertske mogućnosti, kao što su klasična sudsko-medicinska, saobraćajno-tehnička, balistička veštačenja... To je pogrešno jer analiza obrazaca krvnih mrlja u praksi daje najcelovitiju sliku o događajima vezanim za izvršenje krivičnih dela sa povređenim licima. Ovom ekspertizom se vrši prava rekonstrukcija događaja. Iz tragova krvi ne samo da se može reći da je neko bio u kontaktu sa žrtvom već se može zaključivati o tačnom mestu povređivanja, o tačnoj poziciji napadača, o pokušaju da prikrije tragove, o povrednom sredstvu - objašnjava dr Stojanović.

Trag na farmerkama

Zanimljivo je da je niški stručnjak ideju za naučni rad dobio upravo radeći na slučaju ubistva poljoprivrednika Momčila Simonovića koje se desilo u okolini Svrljiga u novembru 2016. godine, gde je jedna kap krvi na farmericama dovela osumnjičenu za neprijavljivanje zločina u vezu sa krivičnom delom. Rad na projektu je trajao skoro dve godine, a istraživanje je sprovedeno u Zavodu za sudsku medicinu u Nišu, uz pomoć Ivanovih kolega.

- Ključni dokaz protiv osumnjičene su bile sveže oprane farmerice koje je policija uzela sa žice za veš. U praksi je gotovo pravilo da izvršioci krivičnih dela pri pokušaju uklanjanja tragova krvi ne uklone sve tragove, tako da je sveobuhvatna i sistematična analiza ključna za pribavljanje materijalnih dokaza istražnim organima. Na tim farmericama smo u trasološkoj laboratoriji Zavoda za sudsku medicinu u Nišu utvrdili prisustvo nevidljivih tragova krvi. Ovi tragovi su bili specifični po mnogo čemu, te pošto savremena nauka nije imala sva objašnjenja koja su bila potrebna u ovom slučaju, tim Zavoda je shvatio da je neophodno da se uradi eksperiment u cilju istraživanja tih pojava. Tako je rođena ideja, koja je malo-pomalo prerasla u veliko istraživanje i na kraju doktorsku disertaciju - priča dr Stojanović.

Sada su stvari veštacima iz ove oblasti mnogo jasnije kada je reč o tragovima krvi na odeći opranoj nakon izvršenja krivičnog dela.

Polazna tačka

- Istraživanjem je pokazano da jedno konvencionalno pranje okrvavljene pamučne tkanine ne može da ukloni sve tragove krvi sa tkanine, bez obzira na primenjeni način pranja, što je od izuzetno velikog praktičnog značaja za rad eksperata u oblasti analize obrazaca krvnih mrlja i DNK analize. U disertaciji su date i smernice za razlikovanje mesta originalne krvne mrlje od područja sekundarnog transfera krvi koji nastaje tokom pranja okrvavljene tkanine. Utvrđena je i međuzavisnost temperature vode pranja, primene deterdženta i protoka vremena na ubrzani proces degradacije DNK krvi preostale na tkanini nakon pranja, na način do sada nepoznat u naučnoj javnosti. Utvrđene naučne činjenice daju novo gledište veštaku na prikrivanje tragova izvršenja krivičnog dela, ali daju i novi aspekt na moguće mehanizme degradacije DNK u biološkim tragovima - navodi dr Stojanović.

On ističe da istraživanje sprovedeno pri izradi doktorske disertacije predstavlja pionirski poduhvat na teritoriji Srbije i jugoistočne Evrope, te da se nada da će njegov rad biti samo polazna tačka za buduća istraživanja, a s obzirom na to da je analiza obrazaca krvnih mrlja relativno mlada grana, mogućnosti za eksperimentalni rad su trenutno ogromne.

- Doktorska disertacija, na kojoj stoji moje ime na mestu autora, predstavlja malo priznanje za zalaganje i uložen trud ljudima koji su zaposleni u Zavodu za sudsku medicinu u Nišu. Ovime je Zavod neformalno stavljen na mesto referentne ustanove u Srbiji kada su u pitanju veštačenja tragova krvi u istražnim i sudskim postupcima, što potvrđuju i ekspertize koje obavljamo od Vranja do Subotice. Zavod za sudsku medicinu u Nišu trenutno raspolaže sa dva kompletno obučena iskusna analitičara, ali se nadamo da će taj broj rasti u budućnosti, jer je analiza obrazaca krvnih mrlja kao ekspertska disciplina u naglašenom usponu - napominje dr Stojanović.

Otkriveni krivci

Ubistvo Miljka Jaćimovića (73) iz Stopanje kod Trstenika, koje je 2019. godine okončano i pravosnažnim presudama G. M. (51) i S. K. (42) iz Kruševca, rasvetljeno je u velikoj meri zahvaljujući stručnjacima niškog Zavoda za sudsku medicinu koji su pravilnim analizama krvnih mrlja sa mesta zločina zaključili da poljoprivrednika nije slučajno ubila krava već da je mučki usmrćen.

Niški analitičar krvnih mrlja sa saradnicima iz Zavoda za sudsku medicinu prvi put su bili angažovani 2016. u Pirotu, gde su veštačenjem rasvetlili epilog jedne tuče u kojoj su se okrivljeni i oštećeni dogovorili. No, tragovi krvi su ispričali priču koja se zaista dogodila i njihova priča je pala.

Analizom krvnih mrlja rešeno je i ubistvo Stamenka Golubova iz okoline Vranja koga je na seoskom putu usmrtio bračni par komšija, udarcima motke po glavi. Analiza krvnih mrlja bila je ključna i za rasvetljavanje ubistva Jasmine Živković iz Medoševca u oktobru 2016, koju je ubio suprug a potom pokušao da predstavi zločin kao razbojništvo. Detaljna rekonstrukcija zločina na osnovu krvnih mrlja izvršena je i prilikom rešavanja dvostrukog ubistva u decembru 2017. u Vranju, a na osnovu tragova krvi utvrđeno je da je smrt jedne žene u Negotinu zapravo bilo samoubistvo te da se ne radi o nasilnoj smrti.

Analizom krvnih mrlja rešeno je i ubistvo dvoipogodišnje Lune Firulović iz Prahova iz maja 2019, jer je njen očuh prvo pokušao da predstavi da se radi o padu deteta sa terase, ali je nedvosmisleno utvrđeno da nije u pitanju nesrećni slučaj nego zločin. Tumačenje krvavih tragova bilo je presudno i za rasvetljavanje ubistva Slavoljuba Dinića na Kameničkom visu, u decembru 2019, koga je brat od strica namamio i izbo nožem.

Od Mense do međunarodnih priznanja

Ivan Stojanović je rođen 10. avgusta 1981. godine u Vranju. Osnovnu školu "Sveti Sava" i gimnaziju "Jovan Skerlić" u Vladičinom Hanu završio je kao nosilac Vukove diplome. Integrisane studije medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu upisao je 2000. godine, a studije je završio 2006. godine sa prosečnom ocenom 9,51. Od 2007. zaposlen je u Zavodu za sudsku medicinu u Nišu. Specijalizaciju iz sudske medicine je upisao 2009. i završio je 2013. godine. Trenutno u Zavodu obavlja poslove na radnom mestu rukovodioca Odeljenja za identifikaciju očinstva, bioloških i drugih tragova. Ima pravo članstva u Mensi od 2005. Završio je osnovni kurs analize obrazaca krvnih mrlja u Holandiji 2015. godine. Odmah zatim je primljen u članstvo Međunarodne asocijacije analitičara obrazaca krvnih mrlja. Potom je završio i napredni kurs analize obrazaca krvnih mrlja takođe u Holandiji 2018. godine. Autor je i koautor više naučnih publikacija u recenziranim časopisima.

(Kurir.rs/Blic, B.Janaćković)