Zar u kovčegu da te vrate, naricala je Biljana Ristić Stojanović nad telom ćerke Aleksandre (16), koju je prošle nedelje ubio Rade Stojev

NIŠ - Ćerko moja, vrati se, željna te je majka! Zašto te nisam na vreme otela, zašto nas je rastavio?
Ovako se neutešna Biljana Ristić Stojanović na groblju u Popovcu oprostila od ćerke Aleksandre Stojev (16), koju je prošle nedelje ubio otac Rade Stojev (44).

- Zar ovako da te vidim posle svega?! Zar da te u moju kuću vrate u kovčegu? Ustani, anđele moj, da te majka još jednom poljubi - jecala je jadna žena, privijena uz ćerkin kovčeg.

Pošto je povremeno gubila svest, Biljanu su sve vreme pridržavale sestra Suzana i njene dve ćerke. Mlađa devojčica toliko se potresla da je u jednom trenutku pala u nesvest i majka ju je jedva povratila polivajući je vodom.

- Tetka, nemoj, molim te ne plači, videćemo mi našu Sanju opet - jecala je Aleksandrina rođaka, dok se majka Biljana pridržavala za sanduk kako ne bi pala.

Odmah iza porodice stajali su Aleksandrini drugovi i drugarice iz razreda.
- Bila je najbolja osoba koju sam poznavala. Zajedno smo planirale da upišemo fakultet, da se u isto vreme udamo i dobijemo decu. Kroz sve smo želele zajedno da prođemo, ali ja sada dalje moram sama, bez Sanje - kroz suze je rekla Milica.

Kada su prisutni počeli da spuštaju sanduk u raku, Aleksandrina majka je pala na kolena.
- Hoću i ja, hoću i ja s njom! Pustite me! Hoću moje dete, vratite mi ćerku - vikala je Biljana, a rođaci su jedva uspeli da je zaustave da skoči u raku.

Plišani meda uz krst

Posle molitve za Aleksandru, sveštenik je pozvao okupljene da je poslednji put pozdrave. Pošto su svi poljubili njenu sliku, preko belog kovčega prostrli su peškir u Aleksandrovoj omiljenoj boji, roze. Uz krst su stavili plišanog medu s kojim se igrala kad je bila mala.

- Neka bude s njom, da ne bude usamljena i da se ne boji - rekao je jedan od njenih drugova.

Došli i Stojevi

Na Aleksandrinu sahranu juče je stigla i porodica njenog oca Radeta. Baba, deda Zanko i stric Nebojša Stojev smogli su snage da se oproste od svoje ljubimice.

- Priđite slobodno da se pozdravite, ovde smo svi združeni u bolu i niko vas neće dirati - ohrabrio je sveštenik Stojeve, koji u prvo vreme nisu smeli da priđu Aleksandrinom sanduku.