OTAC MU JE UBIJEN SA ARKANOM, A ON ISPRIČAO SVE O DEVEDESETIM: Govorio mi je ulica je zlo, nisam ga poslušao, ali ipak se ne kajem

"Komandant mi je stalno govorio: 'Ti imaš oca najboljeg na svetu, on tebe koliko voli, to svi očevi ovog sveta ne vole decu'"

"Vozio sam stalno, tata mi je uvek davao kola, ljudi će sad da kažu 'ovaj je lud'. On je mene obožavao, voleo, ja sam strašno vozio kola, profesionalno, naučen, ležalo mi je to, sa njim ili po kraju Novom Beogradu, na Avalu sam vozio već od 12,13 godina. Kažeš na primer vozio si kola sa 6 godina, kao najmladji vozač u Jugoslaviji, dobio od Crvenog signala besplatnu obuku u to doba, oni se gurkaju ispod stola, kažu da je to nemoguće, onda ja pustim snimak, odem posle nekog vremena donesem pokažem, onda se uvere, čuju gradske priče, posle se oni lako uvere, ali u početku klinačke stvari, niko nikom ništa ne veruje. Obično ne veruju u taj život koji sam vodio kao mali. Sve poznati, skupa kola, skupa odeća, onda kad govoriš cifre, oni se... Baš sam sad kod jednog prijatelja pričao nešto o nekim kupovinama u to vreme u Versaće radnjama, da ne pominjem cifre velike, on kaže da je to nemoguće, u to vreme to nije toliko koštalo", ispričao je.

Aleksandar Mandić je u svojoj knjizi ,,Bilo jednom u Beogradu" otkrio i manje poznate detalje o životu njegovog oca i Željka Ražnatovića Arkana. Aleksandar je knjigu posvetio svom ocu i njegovom životu, a potom je doneo odluku da deo prihoda od prodatih knjiga da u humanitarne svrhe. Priče koje se nalaze na stranicama ovog dela su istinite, a mnoge fotografije koje su tu mediji nikada nisu objavili.

U knjizi Aleksandar opisuje u kakvom raskošu i sjaju je živeo njegov otac, kao i o vili na Avali.

- Pravo bogatstvo. Sauna, teretana, petke i mnogobrojne vrste drveća od tuje do kedera, sedam pasa, od toga dva kavkaska ovčara. Svaki pas je imao svoju kućiću za spavanje i dvorišta za igru. Dekan jednog beogradskog fakulteta pričao je da je kuću projektovao arhitekta iz Njujorka i da mu je za to plaćeno oko 100.000 maraka - piše Aleksandar.

Ipak, priznao je da svom sinu sada ne bi dozvolio da tako mlad sedne za volan.

U nasledstvu koje mu je pripalo nakon očeve smrti je uživao i ne stidi se da prizna da je sam sebi naudio velikim trošenjem.

Ne nedostaje mu ni novac, ni takav život, već samo otac.

"Ja to što sam nasledio, potrošio sam sam, ili sa nekim, nije ni bitno, svoju ostavštinu, nije krivično delo, sam sam sebi naudio, ni za čim ne žalim, pravi prijatelji mog oca su nestali u međuvremenu, posle 2000. godine. Tu je bio Slavko Mijović, Milan Đorđević Bombona, pre toga su mnogi prijatelji otišli, stradali neki koji bi sad možda mogli nešto da pomognu, imali volju, nikom ništa ne tražim. Oni su ili u zatvoru ili nisu materijalno sposobni. Otac mi je govorio da je ulica zlo, da ne idem na ulicu i da mi neće ništa dobro doneti... Sve je bio u pravu. Ja sam sve kontra uradio, i tako je kako je, ali ja sam zadovoljan, ja nemam za čim da žalim, ni za parama, samo za ocem", objasnio je Mandić, pa nastavio:

"On je govorio najbolje kad ti možeš da daješ, da ne tražiš ništa, ja sam prošao i to 'dabogda imao pa nemao', tu kletvu. I najgore je kad ti moraš nekome da se obraćaš pored računa od 30,40 hiljada u buticima za stvari markirane i po 2,3 hiljade za izlaske u grad, čašćavanje konobara po 200, 300 nečega, da ja sad dođem nekom da tražim, ali to je život".

Sve što je prošao mu je veliko životno iskustvo, ali je za kraj istakao reči Željka Ražnatovića Arkana o njegovom ocu.

"Komandant je stalno govorio: 'Ti imaš oca najboljeg na svetu, on tebe koliko voli, to svi očevi ovog sveta ne vole decu'."

Aleksandar na svom Instagram profilu često deli uspomene i stare fotografije sa svojim ocem, Arkanom i ostalim njihovim prijateljima.

(Kurir.rs)