SVE UBICE IMALE NEŠTO ZAJEDNIČKO! Belivuk i Miljković dželate tražile po MEKSIČKOM RECEPTU, svi su imali specifični tip ličnosti!

Policija i tužilaštvo nastavljaju istragu o zločinima za koje se sumnja da su počiniili pripadnici klana Belivuk-Miljković, jer osim 5 teških ubistava koja im se optužnicom stavljaju na teret, postoje sumnje da su oni umešani u još neke krvave događaje sa beogradskih ulica poslednjih nekoliko godina. Oni su optuženi za ubistva Gorana Veličkovića Goksija, Milana Ljepoje, Zdravka Radojevića, Lazara Vukićevića i Aleksandra Gligorijevića Pukija, koji su svi skončali, prema tvrdnjama tužilaštva, u kući strave u Ritopeku.

Na vrhu liste za likvidaciju Veljka Belivuka i Marka Miljkovića našao se Aleksandar Šarac, čovek koji je preživeo nekoliko atentata i na čiju kuću su nekoliko puta bacane bombe. Ispred kuće u kojoj je živeo Šarac je ubijen i njegov zet Nebojša Marković u januaru 2019. godine, najverovatnije greškom, jer je plaćeni ubica Čaba Der, pomešao identiet.

Šarac je bio jedna od meta koju su Belivuk i Miljković pokušavali da namame u klopku u koju je upao Lazar Vukićević, pomoću kriptovanog skaj telefona koji su uzeli od otetog visokopozicioniranog člana škaljarskog klana Mila Raduovića poznatijeg kao Mileta Kapetana. Vukićević je naseo, ali Šarac, koji je bio mnogo oprezniji, nije upao u klopku. Šarac je time samo produžio sebi život, jer je likvidiran u podzemnoj garaži tržnog centra "Ušće" 17. oktobra 2020. godine. Za ubistvo je osumnjičen Lazar Ilić (23) iz Kraljeva, kome se izgubio svaki trag.

Policija je mislila da je Lazar Ilić jedan od nestalih koji su zapravo likvidirani, ali je u međuvremenu "izronio" u Budvi, gde ga je uhapsila crnogorska policija a navodno je trebalo da za račun kavačkog klana i Velje Nevolje likvidira još jednog visokopozicioniranog škaljarca.

Nedugo posle Šarca ubijen je i Bojan Mirković, na sličan način u novembru prošle godine, u garaži zgrade u naselju Belvil u Beogradu. Njega je, kako navode u policiji, stigao i ubio Lazar Tejić (23), Istraga je bila brza i uspešna i Tejić i njegovi pomagači su se uskoro našli iza brave. Za Mirkovića se pičalo da je bio blizak sa Šarcem, kao i da je radio za škaljarski klan i bio član bande Pink panter i da je bio njihov logostičar, da im je obezbeđivao vozia.

Ljubomir Marković Kića je likvidiran pred brojnim svedocima dok je izlazio sa malog fudbala u novembru 2019. godine u Ulici Grčića Milenka. Ubica mu je prišao dok je stajao na ulici i potegao pištolj na njega. Marković je počeo da beži ka obližnjoj benzinskoj pumpi, ali to ga nije spasilo. Ubica je trčao za njim i pucao dok ga nije ranio, stigao i "overio" - pucao mu u glavu. Ubica je pobegao u mrak iz koga je i došao, a prema operativnim saznanjima policije napadač je bio Ljubomir Lainović (22) sin Branislava Lainoivća, ubijenog novosadskog kontroverznog biznismena. Mladi Lainović je takođe nestao iz Srbije posle ovog ubistva a trag mu se, navodno, izgubio u Španiji, gde je likvidiran zbog "predugačkog jezika" ali i svog dela novca koji je trebalo da dobija za ubistvo vrha škaljarskog klana u Atini i na Krfu, u kojima je navodno takođe učestvovao.

Osim što su žrtve imale jednu zajedničku osobinu - na neki način su se zamerili Belivuku i Milkoviću, napadači takođe imaju nešto zajedničko. U pitanju su mladi ljud, 22-23 godine. Navodno, kako se nezvanično saznaje iz izvora bliskih istrazi, naadači su bili plaćeni delom u novcu, ali delom u "robi" - u kakainu.

Osim što je vođama klana Belivuk-Miljković bilo lakše da svoje vojnike plaćaju kokainom, koga su imali u izobilju zahvaljujući svojim vezama sa kavačkim klanom, postoji i jedan drugi, mnogo podmukliji motiv zašto je baš kokain izabran kao "valuta za ubistva".

Kao i neke druge modele, i ovaj su Belivuk i Miljković preuzeli od svojih meksičkih "kolega".

"Narko-karteli iz Južne Amerike, a naročito oni iz Meksika, angažuju vrlo mlade ubice, ponekad i maloletnike, koji za njih ubijaju. Ima nekoliko razloga, ukoliko ih uhvate, preti im blaža kazna, ali postoji i mnogo važniji razlog", navodi psihijatar Jovana Stojković.

Po njenim rečima vođe kartela biraju određen tip mladih za ubice.

"U pitanju su mlade osobe, često nezrele, koje imaju pasivno-zavisnički sklop ličnosti. Tribine su idealno mesto za regrutaciju takvih mladića, često iz nesređenih porodica i njih uvode u organizaciju kao vrlo mlade. Daju im prvo lakše zadatke, prenos droge, prodaja narkotika i oni se polako penju na lestvici. Dobijaju sve ozbiljnije i unosnije poslove i postaju deo "bratstva". Neki od njih bi ubili i bez novca, samo po naređenju vođe, koga vide kako očinsku figuru, starijeg brata i spremni su za njega sve da urade", navodi doktorka Stojković.

Uvođenje kokaina u celu priču ima posebno značenje u tom svetu iz nekoliko razloga.

"Kokain je vrlo pogodan, jer to smatraju takozvanom "elitističkom" drogom i to je posebna čast za takve mlade ljude koji su ušli u taj svet, da ih šef časti kokainom. Drugo, ta je droga koja menja svest, onaj ko koristi kokain ima osećaj lažne sigurnosti, snage, oseća euforiju. Zato je on izuzetno pogodan upravo za ubice, kojima nikako, na primer, ne bi dali neku drugu vrstu droge, recimo heroin", navodi Jovana Stojković.

Klan Belivuk-Miljković je, prema iskazima neki od uhapšenih koje su dali u policiji, imali kokaina u izobilju. Mnogo im je bilo lakše i prihvatljivije da svoje mlade ubice plate upravo drogom, nego novcem. Jedan od uhapšenih je u policiji izjavio da je čuvao "štek" za Belivuka i da je ponekad dobijao i 8 kilograma kokaina, kji je kasnije mešao sa drugim suprstancama kako bi povećao količinu za uličnu prodaju.

(Kurir.rs / M. Ž. L.)