UBIO MI JE DETE U STOMAKU! Muž me krvnički ubadao nožem, RASPORIO MI UTROBU, beba nije preživela, a ja sam BILA 26 SATI U KOMI!

Još jed­na je­zi­va pri­ča iz Za­bla­ća kod Ča­č­ka: Da­ni­je­la K., ko­ju je su­prug Ra­do­je u ju­nu iz­ma­sa­kri­rao u tre­ćem me­se­cu tru­d­no­će pa se ubio, ži­vi u ko­m­ši­lu­ku Go­ra­na V., ko­ji je pro­šle ne­de­lje una­ka­zio su­pru­gu N. V.

Moj muž Ra­do­je do­šao je to ju­tro pi­jan, bi­la sam u kre­ve­tu, ima­la sam stra­ho­vi­te bo­lo­ve u gla­vi. Pi­tao me je da li da sta­vi ka­fu da po­pi­je­mo, re­kla sam mu mo­že i po­no­vo za­spa­la. Sle­de­će če­ga se se­ćam je jak bol u sto­ma­ku, one­sve­sti­la sam se i pos­ta­la sve­sna tek na­kon bu­đe­nja iz ko­me u ko­joj sam bi­la 26 sa­ti. Be­bu sam izgu­bi­la, ne znam ka­ko sam pre­ži­ve­la.

Ova­ko je za Ku­rir opi­sa­la na­pad Da­ni­je­la K. iz se­la Za­bla­će kod Ča­č­ka, ko­ju je su­prug Ra­do­je 18. ju­na ove go­di­ne bru­tal­no izbo no­žem, a nje­go­vo obe­še­no te­lo pro­na­đe­no je u bli­zi­ni ku­će u ko­joj su ži­ve­li sa če­tvo­ro ma­lo­le­t­ne de­ce, a pe­to je bi­lo na pu­tu.

Da­ni­je­la ži­vi u Za­bla­ću, istom se­lu kod Ča­č­ka u ko­jem je pre ne­ko­li­ko da­na Go­ran V. bru­tal­no pre­bio su­pru­gu N. V., ot­ki­nuo joj uvo i ba­cio po­red kan­te. Nji­ho­ve ku­će uda­lje­ne su 100 me­ta­ra, u istoj su uli­ci. - Dru­ži­la sam se s ko­m­ši­ni­com N. V., ali mi ni­je pri­ča­la da je njen muž Go­ran na­si­l­nik i da je išla u si­gu­r­nu ku­ću. Bi­la sam šo­ki­ra­na ka­da sam ču­la šta joj se do­go­di­lo, sve me je to pod­se­ti­lo na dra­mu ko­ju sam pre­ži­ve­la - pri­ča na­ša sa­go­vor­ni­ca i vra­ća se na kob­ni 18. jun

Za­bra­na prilaska

- Bi­la sam ta­da u tre­ćem me­se­cu tru­d­no­će i pred ra­zvo­dom. Ra­do­je je imao za­bra­nu pri­la­ska i bio je kod ro­di­te­lja u se­lu, ali sam ga pu­šta­la da do­la­zi da vi­di de­cu. Tra­žio je da abo­r­ti­ram de­te ko­je sam no­si­la, jer je su­m­njao da je nje­go­vo i na kra­ju ga je on ubio - pri­ča Da­ni­je­la, ko­ja ima če­tvo­ro ma­lo­le­t­ne de­ce, na­j­sta­ri­ji sin ima 12 go­di­na, sred­nji 11, de­vo­j­či­ca še­st go­di­na, a na­j­mla­đi sin 15 me­se­ci.

Ka­ko je obja­sni­la, da je Ra­do­je pro­na­đen mr­tav, sa­zna­la je tek ka­da je pre­šla na ode­lje­nje u bo­l­ni­ci.

- De­ca su mi ispri­ča­la da su bi­la lju­ta na nje­ga, ali i da će­r­ka ni­je zna­la dok joj ni­sam re­kla da je mr­tav. Mi­sli­la je da je u bo­l­ni­ci. Obja­sni­la sam joj da je ta­ta pr­va zve­zda ko­ju uve­če vi­di na ne­bu i da tre­ba da mu pa­li sve­će. Sred­nji sin je bio ljut na nje­ga sve dok ni­sam iza­šla iz bo­l­ni­ce, po­sle to­ga mu je sve opros­tio - ka­že Da­ni­je­la i do­da­je da si­no­vi mno­go pu­ta ka­žu da bi bi­li sre­ć­ni da im je otac bar u za­tvo­ru, vi­de­li bi ga, ova­ko gle­da­ju u nje­go­vu sli­ku.

ubioPro­bio mi ru­ku i stomak

Ona obja­šnja­va da Ra­do­je pre to­ga ni­ka­da ni­je bio bru­ta­lan i da ni­je ve­ro­va­la da je u sta­nju ova­ko da je po­vre­di.

- Pr­ve če­ti­ri go­di­ne je sve bi­lo ka­ko tre­ba. De­ša­va­lo se da se po­sva­đa­mo i da mi uda­ri ša­mar, ali to je to. Ve­če uo­či tra­ge­di­je zvao me je pi­jan, hteo je da do­đe, ali mu ni­sam da­la. On je pio, a isto­vre­me­no je pio i le­ko­ve jer je mo­rao da se le­či od al­ko­ho­li­z­ma. Uju­tru je do­šao na vra­ta, će­r­ki­ca mu je otvo­ri­la. Pri­šao je kre­ve­tu. Pi­tao za ka­fu, re­kla sam da sta­vi, ču­la sam da se igra sa će­r­ki­com od pet go­di­na i sa na­j­mla­đim de­te­tom, sta­ri­ji si­no­vi su spa­va­li.

Po­no­vo je do­šao do kre­ve­ta i pi­tao me da li ho­ću da pri­ča­mo, re­kla sam mu da že­lim sa­mo da me pu­sti još pet mi­nu­ta, jer me je uža­sno bo­le­la gla­va. Sklo­nio se i je­di­no če­ga se sle­de­će se­ćam je bol u sto­ma­ku. Le­ža­la sam na le­đi­ma i dr­ža­la ru­ku na sto­ma­ku. Ve­li­kim ku­hi­nj­skim no­žem pro­bio mi je ru­ku i sto­mak - pri­se­ća se na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Ona do­da­je da je od ja­či­ne bo­la osta­la bez sve­sti istog tre­nu­t­ka, ali da su joj de­ca ispri­ča­la šta se da­lje de­ša­va­lo.

Ise­kao i sina

- On je na­sta­vio da me bo­de, ima­la sam če­ti­ri ubo­da u sto­mak, dva u vrat i, ka­da je po­ku­šao još je­dan da mi za­da u gla­vu, sred­nji sin od 11 go­di­na me je od­bra­nio. Tom pri­li­kom Ra­do­je ga je po­se­kao po ru­ci, ali tu je, sre­ćom, stao. Ve­ru­jem da ga je to osve­sti­lo, jer ni­je že­leo si­na da po­vre­di. Po­tom je iza­šao iz so­be, de­ca ka­žu da je po­lo­mio nož i da je oti­šao. Po­sle dva-tri mi­nu­ta vra­tio se na vra­ta i pi­tao de­cu ko­ja su vri­šta­la od stra­ha: „Da li je ži­va?“ Ni­šta mu ni­su re­kli i on je po­no­vo iza­šao. Zva­le su ko­m­ši­je Hi­t­nu po­moć i po­li­ci­ju. Ka­žu da sam bi­la u lo­kvi kr­vi i da su me izne­li u će­be­tu - pri­ča Da­ni­je­la i do­da­je da ona ni­je zna­la šta se sve izde­ša­va­lo dok ni­je do­šla ku­ći.

Kurir.rs/Je­le­na Rafailović