HOĆEŠ TI NOŽEM DA MU ODVOJIŠ GLAVU OD TELA? Svedok otkrio NAJMORBIDNIJE detalje ubistava i kasapljenja žrtava Belivukovog klana

Svedok saradnik Bojan Hrvatin (38), koji je "propevao" u Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu i "ukanalio" članove klana Veljka Belivuka samo da bi dobio što blažu kaznu opisao je do najmorbidnijih detalja kako su se rešavali tela ubijenih zbog čega su se mnogima koji su to čuli prevrtala creva od muke!

Marko Miljković je, prema rečima Hrvatina, bio mag za prepiske. Znao je kako i kojom pričom da stupi u kontakt sa kontra stranom i saznao je da Zdravko mrzi Marka Budimiru i da mu radi o glavi.

- Čuo je da je Zdravko na vezi sa nekima i da im je nudio da reše Marka Budimira, pa čak i njegovu ženu i dete iz prvog braka. U jednom trenutku, oni su zbog toga svi bili preko. Čini mi se da su bili u Turskoj. Taj poslednji susret Marka Budimira sa Zdravkom je malo trajao, ali dok smo se Veljko, Miloš Budimir i ja presvlačili, jer je bio dogovor da ostanemo da radimo Zdravka, Marko Budimir je otišao. U bunkeru smo ostali Veljko, Miloš i ja. U jednom trenutku je Veljko rekao ovako: "Ajmo, braćo, ko će da ga reši?". Miloš je odmah odgovorio: "Ja neću, kum mi je!". Dok je to izgovarao, Veljko je već krenuo ka sekiri. Ja nisam hteo da se mešam, samo sam pomagao oko fosne, koju je trebalo podmetnuti pod glavu - ispričao je Hrvatin i posle toga opisao kako je izgledao čin smaknuća.

- Skinuli smo ga polako, okrenuli smo ga s leđa na stomak i stavili mu glavu na fosnu. Veljko mu je presudio bukvalno jednim preciznim i jakim udarcem. Kada je ubio Zdravka, čulo se samo onako: "Aaaahhh", a onda je Veljko spomenuo meni: "Hajde, hoćeš ti nožem samo da odvojiš glavu od tela?". Rekao sam da hoću, ali pre nego što sam to uradio ušao je Draganić i rekao: "Jao, pa nismo postavili najlone". E, onda smo mi tu pomogli - objasnio je Hrvatin.

Nestalo struje pre paljenja mašine za mlevenje Zdravka

- U plafonu su stajale kuke za koje se kačio najlon. Onda se najlon vezivao kanapom i kačio za te kuke. Postavili smo najlon i dole, i izlepili da ne može nigde ništa sa strane da izleti. E, onda smo nastavili dalje... Posle odvajanja nogu i ruku, zasecao se kod ramena, lopatice. Napravi se rez, kao ono da može da se okači na kuku. Međutim, mi smo držali rukama. Jedan ili dvojica drže, a onda zasecamo polako odozgo, od želuca zasecamo unutra, sve dok ne izađu creva. Kad to otklonimo, onda idu rebra. Sve se to udara na toj fosni sekirom, ide u sitne komade, a kada sve istranžiramo lepo, kad se dovede na tu meru koja nama treba za mašinu, to ide iz korita na mlevenje. U jednom trenutku su došli Vlade Draganić i Nebojša Janković Hel. Dok smo mi obrađivali Zdravka, oni su uporedo mleli, ali smo u jednom trenutku imali strašan problem, jer nam je nestalo struje dok smo pokušavali da upalimo mašinu. Moram da napomenem da niko nije bio maltretiran dok je bio živ, da mu se seku uši, jezik i da trpi bolove. Masakriranje je uvek bilo kada je čovek mrtav. Nas trojica smo to odrađivali za sat i po vremena. Uigrani smo bili i dobro je išlo, kad tako moram da se izrazim. Stvar je strašna, ali to je to. Mlevenje je trajalo sat i po, ako mašina ne zakoči, dok je za paljenje bilo potrebno dobra dva sata - opisao je ovaj pokajnik.

Noževe često oštrili i čistili majicom pokojnika

- Odeću i neke sitnije stvari smo iznosili napolje i palili. Imali smo benzin i to smo palili zajedno sa plastičnim koritom. Velja je lično palio, pominjao je da treba da se okreće, jer je prilikom jedne paljevine izgorelo ono gore, a dno nije, pa je imao problem. Paljeni su i kombinezoni koji su bili korišćeni, dok su novi ostajali tamo za sledeći posao. Oblačili smo kombinezone sa kapuljačom, a onda smo stavljali hirurške rukavice, pa preko njih molerske da nam se ne bi sve klizalo i vezivali ih lepljivom, jakom trakom da ne bi spadale. Međutim, to je bilo toliko klizavo i užasno, noževi su morali da se čiste i da se oštre, jer brzo otupe i ispadaju iz rukavica od masti i kože... Znači, onda moraš da uzmeš da čistiš krpom, uglavnom majicom od pokojnika, jer to posle ide na paljenje. Imali smo mi tamo i stvari kupljene kod Kineza, čarape, majice, gaće u kojima smo išli kada smo bacali džakove. Oblačio ih je onaj ko ide da baca, da ne bi išao u svojim, kućnim stvarima, da ih tako nazovem. Naše kućne stvari smo stavljali u "opel" da se tamo ne bi slučajno kontaminirale nekim ostatkom krvi ili možda prilikom prskanja i pipanja. Pre presvlačenja smo se skidali do gole kože, ostajali smo samo u gaćama. Kada smo ostali da radimo Zdravka, bila su dva - tri kombinezona. Bio je jedan beli, baš dobar, onako bolnički, veći je bio. Njega je obukao Velja, a ovi drugi su bili teget sa sivim, lošijeg kvaliteta, jer je ovaj bio baš profi, baš sam rekao: "U vidi ovaj!" - prisećao se Hrvatin i opisao prizor pre odlaska u "klanicu".

Zdravku nudili hranu i cigare, a njegov sat pripao Bosketu

- Kupio sam neku hranu za sve u kući, a kad sam ušao unutra Zdravka sam zatekao kako sedi na dvosedu. Bio je vidno uznemiren, ali nije imao neke vidljive povrede. Izudaran je kada su svi skočili na njega i znam da su mi rekli da su ga brzo savladali. Dogovor je bio da ga Janković dovede i da se sa njim popne gore. U skrivenoj sobi, odmah pored dvoseda na kojem je sedeo bili su Velja, Miljković, Draganić, Miloš Budimir i Srđan Lalić. Kada je ušao i kada su snimili situaciju da mogu da krenu, prepričavali su da su se sudarili na vratima! Malo su ga izudarali i vezali mu ruke. Znam da je Miloš Budimir sedeo preko puta njega i pričao da su bili kumovi. Marko Budimir je dolazio, bio je besan, jedva je čekao da ga vidi. Nije ga udarao, iako je hteo, ali mu je svašta rekao. Pitali smo ga da li hoće da jede. Malo smo se menjali kod prozora, koji je bio odmah pored, da slučajno ne krene da skoči. Davali smo mu cigare, palio je, imao je neke svoje, ali davali smo mu i mi naše. Sedeo je i čekao ono što mu je bilo suđeno. Pre toga je napravljen plan da on ispipa metke, okvir i pištolj kojim je trebalo da se napravi lažno krivično delo i puca na porodičnu kuću Marka Budimira u kojoj je živeo njegov otac. Kad je ispipao svaki metak, okvir i pištolj, oružje je stavljeno u najlon kesu i zamotano do trenutka kada je neko trebalo tamo da puca. Ne znam ko je dobio taj zadatak, jer su to mimo mene odlučili - rekao je svedok saradnik i dodao da ne može da se seti baš svih detalja i da precizira kako je Zdravko bio obučen kada je doveden u Ritopek.

- Bio je u farmerkama, ali ovog upečatljivog crvenog duksa ne mogu da se setim. Njegov sat je ostavljen Bosketu, bio je onako klasičnog izgleda. Znam da su pare i tako neke stvari ostavljane uglavnom Bosketu - naveo je Hrvatin i dodao da je Zdravko imao dosta automobila i "neke kamate kod nekih ljudi".

- Znam da su mu uzeli "pasat", ali ne znam ko ga je odvezao. Znam da su "S" klasa i još jedan auto, ne znam tačno koji, odvezeni na Kosovo i tamo prodati, samo ne znam da li ih je uzeo Albanac sa kojim su sarađivala braća Budimir ili je on našao kupca. Neki Zdravkovi automobili su bili na placu kod izvesnog Pileta. Zdravkov je bio i onaj "GLE" ili "GLC" beli. Vozio sam se posle toga u njemu sa Milošem Budimirom i prokomentarisao: "U, dobar je, da ostane da se vozi". I znam da je još jedan BMW koji je Marko Miljković bio šteknut kod nekog njegovog momka u garaži, verovatno bio jedan od Zdravkovih automobila. Posle njihovog padanja taj BMW je bio uništen - ispričao je Hrvatin.

Miljković: "Videćeš, štek je kao iz Netfliks filmova"

Hrvatin je ispričao da je štek prostorija u porodičnoj kući Vlada Draganića (47) prvobitno napravljena za uzgoj marihuane, a da je kasnije odlučeno da postane "klanica".

- Znam da mi je Marko Miljković prvi pričao o štek prostoriji, posle ubistva Gorana Veličkovića Goksija, dok ja još nisam bio u kući. Rekao mi je: "Videćeš, kakav štek, kao iz Netfliks filmova! Neću ništa da ti pričam, videćeš da je baš tako". I stvarno kao da su radili za neki film, tako je dobro urađeno, sakriveno, bilo je idealno za to. Draganić mi je rekao da je tu ranije gajio travu - rekao je Hrvatin i detaljno objasnio kako su se rešavali tela svojih žrtava.

- Uvek je bio isti sistem. Znači, sekirom se udara po glavi ili se onako preseče nožem, ako je ubijen na drugi način. Onda se prvo odstrani glava, pa se kreće od nogu. Zaseku se mesarskim nožem rezovi po butini, listu, onako da bi se došlo do koske da sekira, kada udari, može da preseče. Ono što ne preseče odmah, nožem se onako malo doseče ili sekira udari još jednom. Na isti način se otklanjaju noge i ruke, a onda iznutrice, creva. Za to smo našli neki način da se krene odozgo zbog smrada, pišanja i izmeta, jer je to bilo užasno... Probuše se rupe na ramenima, pa se drži pravo, jedan drži, a drugi skalpelom secka, secka da možemo da izvadimo iznutrice. One se sklone sa strane, a onda se razbija trup – torzo, rebra, ovo, ono... - ispričao je Hrvatin i naveo da je jedan čovek sve to odmah sitnio.

- Znači, jedan udara sekirom, jedan pomaže u tome, a jedan... kako da se izrazim... tranžiranje je najbliži oblik, kako bi mogli da shvatite... Taj treći gleda to da umanji na delove koji su odgovarali za mašinu. Bilo je sve uigrano i znali smo kako i koliki komadi mogu da stanu tako da se ne zaglave. Sve se uništavalo, znači, na sitne delove i punila su se korita. Glava je bila na kraju. Skalp se skidao od kose da ne bi zaglavio u mašini za mlevenje, jer se dešavalo da kosa zaglavi... - objasnio je svedok saradnik i potom šokirao sve prisutne morbidnim detaljima.

Mozak se vadi kad se glava razbije sekirom napola

- I glava se razbija, znači, isto sekirom napola, pa se onda izvadi mozak... I onda se glava isto sitni da bi mogla da prođe kroz mašinu. Uglavnom je Boske (Vlade Draganić) bio zadužen za mlevenje, a neko mu je pomagao. Ne znam za Lazara Vukićevića, pričam samo kakav je bio način, ko je radio i ko je pomagao. Onda se zakači džak na deo gde izlazi mleveno meso. To je beli, providni najlonski, od čvrstog najlona. Ide u njega određena količina i gledala se težina. Džakovi se odvajaju sa strane, pet - šest džakova ukupno, a posle su se ubacivali u pletene, jake, one džakove za žito, da se ne bi probili u transportu. Stavljali su se u "opel astru", koju je vozio Boske. On je odvozio ljude do određenog mesta, dokle je moglo autom, da to bace u Dunav. Posle toga se vraćao kući, čekao da se završi bacanje u Dunav i spaljivanje, pa je išao nazad po njih - rekao je pokajnik i naveo da su u kući u Ritopeku, u trenutku ubistva Lazara Vukićevića, bili Miloš Budimir, Srđan Lalić, Vlade Draganić Boske i Nemanja Đurić, koji je dovezao žrtvu.

(Kurir.rs/Glas javnosti)