KAKO SU ĐOKIĆI UPALI U SMRTONOSNU ZAMKU: Džonić ih namamio pričom da mu treba POMOĆ, pa ih brutalno ubio

Osumnjičeni za teško ubistvo tročlane porodice, Goran Džonić namamio je brata od tetke Gorana Đokića (57), njegovu suprugu Gordanu (56) i ćerku Lidiju (26) u smrtonosnu zamku, tako što ih je kobne noći presreo i zatražio pomoć rekavši da mu se kraj Južne Morave pokvario skuter.

Posle likvidacije Đokića, u njihovom pasatu su ostali kanisteri sa izvorskom vodom a Džonić, kao iskusan vatrogasac, dobro je znao da bi ta količina vode mogla da ugasi požar na vozilu koje je kasnije, te noći zapaljeno u okolini Tešice.

- Nekom manje iskusnom bi možda promakli kanisteri u gepeku vozila ali ne i iskusnom vatrogascu. Zato su kanisteri pronađeni izbačeni kraj puta. Kao iskusnom ribolovcu, dobro mu je bio poznat i kraj oko stare separacije šljunka, koji je dva kilometara udaljen od puta, i tri kilometra od prvih kuća. To je bila dovoljna udaljenost da se vozilo zapali u gustom šiblju i da niko ne shvati šta se dešava. Čak i ako bi neko video požar, pomislio bi da je sa seoske deponije koja se nalazi u blizini, pa bi pomislio da se vatra vidi odatle - kaže izvor.

Goran Džonić se u danima nakon nestanka, ali i pronalaska spaljenih tela Đokića, ponašao izuzetno drsko, ali i samouvereno, a za svaki dan od 26. septembra pa sve do pronalaska tela 2. oktobra imao je spreman alibi.

Policija je posle otkrića da su Goran, Gordana i Lidija surovo likvidirani, pa spaljeni, među prvima saslušala Gorana Džonića.

- Policija je danonoćnim radom uspela da složi mozaik. Odgovorima na pitanje ko je najbolje poznavao Đokiće, ko im je bio navodno odan, ali i ko je znao njihovo kretanje, sa koliko novca raspolažu i istovremeno ko je halapljiv do te mere da je za novac spreman sve da učini. Upravo se Goran, brat od tetke ubijenog vlasnika menjačnice i maltene prvi komšija njegove majke, uklapao u ovaj profil ličnosti - navodi izvor Kurira i nastavlja:

- Kada su inspektori počeli da ga "opipavaju", Džonić je bio veoma drzak. Nije se predavao ni kada su kod njega nađene neke stvari koje mogu da budu dokaz u slučaju ubistva. Tvrdio je da je bio čovek od poverenja Đokića i da je, kao takav, mogao sve to da ima.

Kako navode izvori Džonić je unapred osmislio i svoje alibije. Tako je inspektorima rekao da je u noći ubistva bio na pecanju na Moravi, budući da je strastveni pecaroš. I za naredne dane je imao spreman alibi, ali je bio prilično neubedljiv.

- On je očigledno bio spreman i za saslušanja, jer kad je planirao zločin, planirao je i šta će raditi i govoriti posle. Zločin je planirao šest meseci, sve je detaljno pripremio. Međutim, njegovi odgovori na saslušanjima delovali su nebulozno, često je menjao iskaze, tako da je tim svojim ponašanjem samo produbljivao sumnju inspektora - kaže izvor upoznat sa istragom.

- Policija je pronašla i njegove DNK tragove na mestu zločina. Kada su mu predočeni, on je rekao da oni mogu da se odnose i na njegove sinove. Takođe, na pitanje inspektora: "Da li je kopao u sinovljevom dvorištu?", on je odgovorio: "Možda sam kopao, a možda i nisam. Možda je kopao moj sin" - prepričava sagovornik kako se osumnjičeni ponašao tokom istrage.

Kako su se dokazi gomilali, Džoniću se sužavao krug za manevar, pa je pokušao da svoju ulogu u zločinu pokaže što minornijom, govorio je da sumnja ko bi mogao da bude umešan u monstruozni zločin, a on je možda nesvesno informacijama otipovao Đokiće.

- Usput je pokušavao da bude konfuzan i menjao je priču. Kada mu je policija stavila lisice jer su brojni dokazi doveli do toga da je učestvovao u ubistvu Đokića. Zasad se ne isključuje ni mogućnost da je imao i pomagače, tako da se istraga nastavlja - objašnjava izvor.

(Kurir.rs/Blic)