KO JE DARKO ELEZ I ŠTA SVE MOŽE DA OTKRIJE? Povezan sa likvidacijama u Srbiji, ali i VAN! Već robijao, počeo kao DILER

Darko Elez (41) u celosti je priznao krivicu i osuđen je na 15 godina zatvora za krivična dela za koja ga tereti optužnica Tužilaštva Bosne i Hercegovine u predmetu "Lutka". Smatra se da bi njegovo svetočenje moglo da reši najmanje četiri ubistva koja su se dogodila u Srbiji.

Atentat na zamenika ministra unutrašnjih poslova Federacije BiH Joza Leutara, koji se desio 16. marta 1999. godine, nikada nije rasvetljen. Leutar je celi život radio u policiji, a po uspostavljanju Federacije BiH imenovan je za zamenika ministra unutarnjih poslova u Vladi BiH, gde je radio do atentata u kojem je teško ranjen, posle čega je preminuo u sarajevskoj bolnici Koševo 28. marta 1999. godine.

Jozo Leutar ubijen je u sarajevskom naselju Ciglane, u centru Sarajeva, a istraga u kojoj je učestvovao i američki FBI pokazala je da je u njegov automobil postavljen eksploziv. Posle dve godine suđenja, Kantonalni sud u Sarajevu oslobodio je šestoricu optuženih. U novembru 2002. godine oslobođeni su Dominik Ilijašević Como, Zoran Bašić, Željko Ćosić, Jedinko Bajkuša, Ivan Andabak i Marijo Miličević. Nalogodavci i počinioci ovog zločina još nisu nađeni.

Atentat na vlasnika i glavnog i odgovornog urednika banjalučkih "Nezavisnih novina" Željka Kopanju izveden je 22. oktobra 1999. u Banjaluci. Kopanja je nastradao od ekplozivne naprave postavljene ispod njegovog automobila. Uspeo je da preživi, ali je izgubio obje noge. U istragu se uključio i engleski Scotland Yard. Na osnovu tragova zaključeno je da je atentat počinjen minom većeg kalibra koja je aktivirana na daljinski upravljač. Ni posle 13 godina, nalogodavci i počinioci nisu nađeni.

Nalogodavci i počinioci

Generalni direktor osiguravajućeg društva "Jahorina" Risto Jugović ubijen je 10. marta 2002. ispred porodične kuće na Palama. Tri dana pre smrti on je u Banjaluci održao konferenciju za novinare na kojoj je objavio da će biti ubijen i da se protiv njega u Republici Srpskoj vodi "hajka" i da je izložen konstantnim političkim, policijskim i medijskim pritiscima. Ni ovde nalogodavci i počinioci nisu nađeni.

Ratni zapovednik jedinica Armije BiH u Sarajevu, posleratni sportski radnik i vlasnik ugostitteljskih objekata Taib Torlaković ubijen je 16. januara 2004. Bomba koja ga je usmrtila bila je postavljena ispod sjedišta automobila kojim se vozio od Vogošće prema Sarajevu, a eksplodirala je u naselju Stup. U medijskim izvještajima, ovaj slučaj okarakterisan je kao rezultat sukoba sarajevskog podzemlja. Nepoznati su, takođe, nalogodavci i počinioci.

Neriešen je i slučaj Ramiza Delalića Ćele, bivšeg komandanta Devete brdske brigade Prvog korpusa Armije BiH. Tokom agresije na BiH, Delalić je aktivno učestvovao u odbrani zemlje, a ostao je poznat kao jedan od najutjecajnijih članova sarajevskog podzemlja. Ubijen je 2007. godine u Sarajevu. Državljanin Srbije Lirim Bitići, zvani Svrka i još jedna osoba čiji je identitet policiji delimično poznat, osumnjičeni su za ubistvo Ramiza Delalića. Tu je informaciju potvrdio je i MUP Sarajevskog Kantona. Osumnjičeni su još u bekstvu. Ćelo je, inače, bio veliki prijatelj Željka Ražnatobvića Arkana..

Još jedno nerešeno ubistvo je slučaj Borisa Govedarice, jednog od vođa kriminalnih klanova, kojeg su napadači izrešetali hicima iz automatskog oružja, dok je svojim vozilom izlazio sa parkinga tržnog centra "Tom" u Istočnom Sarajevu. Govedarica je pre toga sumnjičen za dvostruko ubistvo na Jahorini. Zajedno sa Đorđem Ždralom i Miroslavom Škobom bio je optužen za ubistvo bračnog para Todorović na Palama 2004. godine.

Kobne eksplozije

Inžinjer iz Banjaluke Milan Vukelić ubijen je u eksploziji auto-bombe u banjalučkom naselju Starčevica, nedaleko od MUP-a Republike Srpske, 06. novembra 2007. Vukelić je, pre nego što je ubijen, javno govorio o kriminalu u Zavodu za izgradnju Banjaluke i milionskoj pljački za koju je je optuživao gradonačenika Banjaluke Dragoljuba Davidovića, direktora Zavoda Čedu Savića i vlasnika firme "Integral Inžinjering" iz Laktaša Slobodana Stankovića.

U eksploziji kafića na Palama 30. januara 2008. ubijen je Vladimir Vlatko Mačar, koji je u nekoliko navrata bio hapšen pod sumnjom za umiešanost u ubistva na području Istočnog Sarajava. U sklopu istrage protiv Zijada Turkovića, kojem se na Sudu BiH sudi za teška krivična dela, istražni tim Tužilaštva BiH došao je do dokaza da je Turković naručio ubistvo Mačara.

Tužilaštvo BiH, da podsetimo, podiglo je u avgustu 2013. godine optužnicu protiv 32 osobe u predmetu "Lutka" koja se odnosi na jednu od najvećih organizovanih kriminalnih grupa u postdejtonskoj BiH. Darko Elez, označen kao vođa ove kriminalne grupe, uhapšen je u decembru prošle godine u Srbiji po međunarodnoj poternici BiH. Kasnije je izručen u Sarajevo.

Darko Elez je po svojim zlodelima naširoko poznat na Balkanu, a njegova holivudska krimi-karijera postala je još zanimljivija kad je u grupu uveo jednu misicu i to, kako se pričalo, da bi ubio kuma Đorđa Ždrala.

Elez je rođen 1980. godine, a krivična dela počeo je da niže odmah nakon rata. Bio je optužen za pokušaj ubistva svog kuma Đorđa Ždrala, zbog čega je za njim bila raspisana poternica.

Holivudska priča Darka Eleza i Đorđa Ždrala počinje iza rešetaka, kada su se upoznali u bosanskom kazamatu u kome je Ždrale završio zbog ubistva supružnika u BiH. Toliko su postali bliski da su se, po izlasku na slobodu, čak i okumili.

Dve krimi grupe

Svoje odnose dodatno su "učvrstili" formiranjem dve krimi grupe koje su delovale na teritoriji Istočnog Sarajeva, a bavile su se krađama i razbojništvima, ali i otmicama, pucnjavama i ubistvima...

Uzajamno su se poštovali, a sarajevski inspektori i danas prepričavaju da su delili iste osobine - dobru organizovanost i surovost. Pričalo se i da je Ždrale imao dobre policijske veze, ali da je i pored toga često bio privođen na razgovore.

Po izlasku iz zatvora u proleće 2006. Ždrale se obratio kumu Elezu za pomoć, da ga "pogura" dok se ne snađe pošto je duži vremenski period bio iza brave. Tražio je da mu Elez da deo novca koji je prethodno dobio pljačkom jedne banke.

- Elez je to shvatio kao izvesni vid reketa, odbio je zahtev i od tog momenta oni više nisu u dobrim odnosima. Đorđe je navodno naredio Elezu da se iseli iz Istočnog Sarajeva i od tada počinje njihov sukob - ispričao je svojevremeno jedan sarajevski inspektor.

Njihov odnos postao je još zamršeniji kad se u njihov život umešala nekadašnja mis BiH Slobodanka Boba Tošić, čije ime i danas stoji na poternici Interpola.

Slobodanka je Ždrala upoznala odlazeći u posetu svom dedi u zatvor. Ubrzo se upoznala i sa Elezom. Posle sukoba 2006. godine, Slobodanka je u SMS poruci zamolila Ždrala da je odveze kod drugarice po skripte, što je on i učinio. Kad su došl, izašla je iz automobila, a dve osobe pucale su na auto u kom je ostao Ždrale.

Ranio napadača

Ždrale je izvukao živu glavu samo zahvaljujući tome što se puška jednom od napadača zaglavila. Uzvratio je hicima i ranio Strahinju Rašetu, koji je po optužnici koja je kasnije podignuta, dobio zadatak od Eleza da ga likvidira. Rašeta je dve godine kasnije poginuo kad je pokušao da postavi eksploziv ispod vozila. Iako ranjen, Ždrale je uspeo da ode do obližnjeg kafića, čiji je vlasnik njegov prijatelj, a potom u bolnicu u kojoj je proveo samo jednu noć, strahujući za svoj život.

Tošićeva je uhapšena u policijskoj akciji "Lutka", zajedno sa pripadnicima grupe Darka Eleza. Zanimljivo je da je Apelacioni sud potvrdio oslobađajujuću presudu kojom je Elez oslobođen optužbi za podstrekivanje na ubistvo Ždrala.

U optužnici je pisalo da je naredio ubistvo svog kuma Đorđa Ždrala, poznatog kriminalca iz Sarajeva koji je 2010. osuđen na 20 godina zbog ubistva načelnika uprave policije Republike Srpske Ljubiše Savića Mauzera.

Za ubistvo Ždrala angažovan je Rašeta koji je bio član šabačke grupe, kriminalne organizacije koja se bavila ubistvima, iznudom, proizvodnjom i švercom droge, piše u optužnici. Za taj zadatak on je u oktobru 2006. ilegalno prešao srpsko-bosansku granicu nadomak Loznice i uputio se u kafić "Sport" ispred koga ga je sačekao Ždrale.

Poznavaoci prilika u BiH tvrde da je Ždrale, iako se ne ističe u javnosti, i dalje veoma opasan i da za njega radi oko 120 njegovih "vojnika".

(Kurir.rs/24sedam)