"KAKAV SAM JA KRALJ, UBIO SAM DVA KUMA"! Marko Mesar smislio kako da LIKVIDIRA VELJU NEVOLJU? Za to je imao jak razlog!

Odnos Veljka Belivuka i njegove desne ruke, Marka Miljkovića, par meseci pre njihovog hapšenja nije bio nimalo kumovski, kako je to bilo predstavljano javnosti. Miljković je, kako se navodi, za svog šefa planirao likvidaciju, što bi njega dovelo na čelo klana.

Iako ovi navodi nisu zvanično potvrđeni, Miljković ima istoriju kad je u pitanju svađa sa kumovima i najboljim drugovima, ali ne bilo kakva, već upravo ona koja se završava likvidacijom.

Miljković je, kako se osnovano sumnja, ubio dva svoja kuma - karatistu Vlastimira Miloševića i Mirka Kojića Koju.

Milošević je brutalno ubijen na tramvajskim šinama u širem centru Beograda. Istraga ovog ubistva vodila je pravo ka Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću, ali je Belivuk dobio samo kućni pritvor dok je Miljković oslobođen optužbi.

Prema najnovijim saznanjima koja su se pojavila posle hapšenja bivše državne sekretarke Dijane Hrkalović, ona je pomogla u prikrivanju dokaza za ubistvo Miloševića i tako su kazne izbegli žrtvin kum Marko Miljković, ali i Veljko Belivuk.

Zanimljivo je da podaci iz istrage pokazuju da Miljković stoji i iza nestanka, i po svemu sudeći likvidacije, Mirka Kojića Koje, kome je, takođe kum. Sumnje da je on iza obe likvidacije pojačane su kada je u javnost ispivalo da je Miljković izjavio: "Pazi, kakav sam ja kralj. Ubio sam dva kuma"!

Kojić je, prema operativnim informacijama, prva žrtva kriminalne grupe koju predvode Belivuk i Miljković, posle Miloševića.

Darko Elez, jedan od najozloglašenijih kriminalaca iz regiona, ali i blizak saradnik bivše državne sekretarke Dijane Hrkalović, nije uspeo da održi prijateljstva, a za ubistvo svog kuma Đorđa Ždrala nudio je cifru od 150.000 evra.

On je i optužen da je početkom 2006. podstrekao Andriju Gavrilovića da nađe osobe koje će ubiti Ždrala, za šta je bio spreman da plati 150.000 evra, ali ove tvrdnje na sudu nisu dokazane, te je 2015. godine oslobođen ovih optužbi.

Naime, na teret mu se stavljalo da je naredio ubistvo Ždrala u Istočnom Sarajevu, ispred kafića „Sport“. Ždrale je tada uzvratio hicima i ranio Strahinju Rašetu, koji je prema optužnici dobio zadatak da ga likvidira. Zbog nedostatka dokaza oslobođen je i Nebojša Joksović Joksa, svedok saradnik u postupku protiv Darka Šarića.

Ipak, Elezov jedan od najboljih prijatelja, ali i najbližih saradnika, Anđelko Veljančić, progovorio je o svim akcijama nakon što je prihvatio status svedoka-saradnika u slučaju koji se vodi protiv Eleza.

Veljančić je u svojim svedočenjima objasnio da su Žrdala pokašali da ubiju 15 puta i potvrdio je da su Elez i njegov kum Đorđe Ždrale postali krvni neprijatelji zbog misice Slobodanke Tošić.

On je u svojim svedočenjima opisao i ubistvo Borisa Govedarice koji je likvidiran jer Veljančić i Elez "nisu videli gde pucaju". Ovim svedočenjima Veljančića završeno je još jedno Elezove prijateljstvo.

Glavni egzekutori "zemunskog klana", Sretko Kalinić i Miloš Simović uspeli su zajedno da pobegnu iz države i izbegnu policijsku akciju "Sablja" u kojoj su pali skoro svi članovi klana.

Naime, Kalinić i Simović su bili bliski saradnici u vreme "zemunskog klana", sve do ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, a onda in je zajedničko bekstvo još više zbližilo. Ipak, do raspada ovog prijateljtva je došlo kada je Miloš Simović hicima iz pištolja ranio Kalinića u Zagrebu.

On se tereti za pokušaj njegovog ubistva, što je i priznao, ali je rekao da se na taj potez odlučio jer je mislio da će Kalinić njega napasti i da se tako branio.

Ipak, navodi hrvatskih istražnih organa ukazuju na zločin iz ljubomore, jer je Kalinić bio u tajnoj vezi sa Simovićevom ženom.

Oni koji su jednom stupili u klan predvođen Dušanom Spasojevićem, prema rečima onih koji su su doživeli to iskustvo, nisu imali više šanse da izađu. Spasojevićev kum, Mile Luković, takođe je poželeo da izađe iz cele priče.

Lukovićev komšija iz rodnog sela ispričao je da se Kum nakon smrti oca vratio u svoje selo, a da bi se povukao iz čitave priče koju je stvarao "zemunski klan". Smatrao je da to ne vodi ničemu, ali nije uspeo da ostane u zatišju. Prema rečima komšije za samo mesec dana po njega su dolazili dva puta, a samo je toliko puta i uspeo da se odupre, već treći put je morao da se vrati sa njima.

Lukovićev brat od ujaka je naveo da ga je majka molila da ostane, ali da je on rekao da mora da krene jer se brine za njih, za svoju porodicu. Smatra se da se tako pobratimska veza Lukovića i Spasojevića raspadala, a jačao odnos između Milorada Ulemeka Legije i Duće.

Kurir.rs/24.sedam