KRVNA OSVETA DVE NIKŠIĆKE PORODICE TRAJE VEĆ 35 GODINA! Sukob familija završio KRVAVIM kriminalnim obračunima, a ovako je počelo

Nekoliko decenija pre nego što je počeo krvavi rat kavačkog i škaljarskog klana, kroz koji su se često preplitali motivi krvne osvete, takav sukob imale su dve porodice iz Nikšića - Vilotijevići i Radulovići. Sukob dve familije ubrzo se pretočio u kriminalne obračune, a porodice su u ratu kotorskih klanova zauzele svoje strane - Vilotijevići su stali na stranu kavčana, Radulovići na stranu škaljaraca, piše Mondo.

Na suđenju koje je usledilo, Radulovići su osuđeni na zatvorske kazne: Slavko i Ranko na po 15 godina, a Mijo na 13 godina zatvora. Cilj kazni bio je upravo pokušaj da se spreči krvna osveta međutim to je bilo bezuspešno. U ratu dve porodice Radulovića i Vilotijevića ubijeni su kasnije i Zoranov brat Kićun i Kićunov sin Filip Vilotijević, ali ove likvidacije nikada nisu doživele svoj konačni rasplet. Dokaza da su oni bili žrtve krvne osvete nije bilo.

Iz porodice Radulović ubijen je Slavko Radulović, u koga je pucao Milan Vilotijević Lezo, a smrt njegovih sinova je onda navodno planirao Ranko Radulović. Obračun dve porodice odneo je i život trojice njihovih prijatelja. Novica Kankaraš je ubijen u kafanskom obračunu, Zoran Janjušević je izvršio samoubistvo u zatvoru, Nemanja Bečanović je pucao sebi u glavu u podrumu svoje kuće u Nikšiću.

Kada je u Valensiji nestao tovar od 300 kilograma kokaina, čime se kotorski jedinstveni klan raspao na dve grupe, kavačku i škaljarsku, i zaraćene porodice zauzele su strane. Vilotijevići su se priklonili kavčanima, a Radulovići škaljarca.

Radulović sarađivao sa vođom škaljaraca?

Štaviše, crnogorski kontroverzni biznismen Ranko Radulović, koji je više puta hapšen zbog različitih krivičnih dela, navođen je i kao jedan od najbližih saradnika Igora Vukotića i trenutno se nalazi u Istražnom zatvoru zbog sumnje da je sa pomenutim Vukotićem i Erogenom Brajovićevom formirao kriminalnu grupu koju je Specijalno državno tužilaštvo optužilo za pokušaj i planiranje više likvidacija. Njima je u toku suđenje u podgoričkom Višem sudu, ali iza zatvorenih vrata.

Osumnjičeni su da su planirali ubistva specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića i njegovog sina, bivše tajne agente Duška Golubovića i Zorana Lazovića, policajca Duška Koprivice, kako i osobe iz kriminalnog miljea... Radulović je sve negirao:

"Sve je to laž i proizvoljna izmišljotina. Kunem se u dva svoja sina da specijalnog tužioca Milivoja Katnića nikada nisam pratio, ne znam gde živi, niti sam do predmetne optužnice znao da ima sina. Ako sam ja Milivoju Katniću išta loše pomislio za njega i njegovog sina, a kamoli radio, neka se vrati meni i mojim sinovima. Nisam povezan ni sa jednom kriminalnom organizacijom ili klanom, kako preko Nikole Mandića, tako ni bilo koga drugoga, pa ni sa Igorom Vukotićem i Jovanom Vukotićem", tvrdio je Radulović, a piše u zapisniku u koji su "Vijesti" imale uvid.

Na zahtev istražnih organa Bosne i Hercegovine, koji su Radulovića teretili i za ratne zločine počinjene tokom rata u Foči, Radulović je avgusta 2019. godine saslušan prilikom čega je negirao optužbe za ratne zločine.

Ranjen bežao, ali uzalud

Njegov stariji sin Filip ubijen je 2015. godine na Paliću kada je imao samo 25 godina. Godinu dana ranije, u policijskoj evidenciji Filip je imao čak 16 krivičnih prijava, a još od maloletničkih dana bio je povezan sa mnogobrojnim krivičnim delima među kojima su i dva teška ubistva u pokušaju, ali i nedozvoljeno nošenje oružja i nasilničko ponašanje. Pravosnažno je osuđen jedino zbog pucnjave na beogradskom splavu "Džast vanila" koja se dogodila 2013. godine. Tada je ubijena Tamara Radulović (29), devojka koju je pogodio zalutali metak.

Mediji su pisali da se nakon pucnjave krio na Kosovu u Peći, gde ga je "čuvao" sin albanskog narko-bosa Nasera Keljmendija. Nakon skrivanja, uhapšen je na graničnom prelazu Merdari i neko vreme je proveo u pritvor. U centru istrage našao se i u novembru 2012. godine, kada je osumnjičen da je pucao na Nemanju J. ispred OŠ "Žarko Zrenjanin" u Novom Sadu. Tužilaštvo je ipak odbacilo ovaj slučaj zbog promene iskaza oštećenog i nedostatka svedoka.

Filip je ubijen na Paliću, posle potere atarskim putevima i kiše metaka sasute na BMW X6 u kom si bili on i Alen Kurina, čovek kog je po hapšenju pred kraj 2016. godine ministar policije Nebojša Stefanović označio kao vođu najjače kriminalne organizacije na severu Srbije.

Kako je kasnije ispričala porodica, Filip i Kurina su se vraćali iz Subotice kada su primetili da ih prati "mercedes" iz kog su nedugo zatim ispaljeni smrtonosni hici. Pretpostavljalo se i da je prava meta bio Kurina, jer je Filip upravljao njegovim automobilom, a likvidatori u mraku nisu mogli da prepoznaju vozača. Njegovo telo pronađeno je nedaleko u vodi, jer je izašao iz automobila i ranjen pokušao da pobegne. Njegov suvozač Kurina iz incidenta je izašao samo sa povredama.

Pokušaj ubistva u Beču

Krajema 2018. godine, kada je u Beču ubijen Vladimir Roganović, a teško ranjen Kićunov drugi sin, Stefan Vilotijević. U to vreme, Roganović je tek izašao iz Istražnog zatvora u Spužu gde je završio zbog ilegalnog nošenja oružja, a znajući da mu je bezbednost ugrožena i da mu život praktično visi o koncu, u strogoj tajnosti je otputovao u Beč gde je boravio sa Stefanom Vilotijevićem. Međutim, ono što je usledilo potvrdilo je da je Roganovićevo kretanje ipak bilo poznato njegovim neprijateljima.

Naime, kobnog decembarskog dana Vilotijević i Roganović su u jednom poznatom bečkom restoranu ručali sa još jednim muškarcem. Konobari i drugi gosti kasnije su ispričali da su tokom ručka pričali na srpskom ili hrvatskom jeziku. Između ostalog, dvojica Srba pitala su misterioznog muškarca gde mogu da kupe avionske karte, a on ih je uputio.

Po završetku ručka, Vilotijević i Roganović su izašli iz restorana i krenuli po karte, dok je treći muškarac ostao da plati račun. Nisu mnogo odmakli, a maskirani ubica obučen u crno izašao je iz obližnjeg haustora i zapucao na njih. Scenu je video i treći muškarac, ali je sačekao da napdač sa pištoljem pobegne, a onda im je prišao. Svedoci su ispričali da ih je na srpskom bodrio da izdrže, oslovljavajući ih sa "brate". Kada je došla policija, isti muškarac je najpre tvrdio da ih ne poznaje, a kod njega su pronađena falsifikovana dokumenta na ime Danijel Milić.

Roganović je izdahnuo na licu mesta, a Vilotijević je prebačen u bolnicu nakon čega se ispostavilo da je Srbija za njim raspisala poternicu i on je praktično odmah i uhapšen. Sud u prestonici Austrije nije međutim odredio ekstradicioni pritvor, iako je Srbija tragala za njim, već je pušten na slobodu uz kauciju od 20.000 evra. Uslov je bio da navede tačnu adresu na kojoj će boraviti u Beču do odluke o izručenju.

Pošto se oporavio, a Austrija protiv njega nije vodila postupak, Mali Kićun se saglasio da po skraćenom postupku bude izručen Srbiji. Omogućeno mu je da sam dođe u Srbiju i javi se Višem sudu u Novom Sadu, koji je za njim i raspisao poternicu. Ispoštovao je dogovor s austrijskim pravosuđem, i pre krajnjeg roka sam je došao na granicu srpsku granicu, gde su mu stavljene lisice i upućen je u pritvor na Klisi. Stefan je bio privođen i zbog ubistva Mirka Milićevića Hajčara. U pritvoru je tada proveo 27 dana, ali je zbog nedostatka dokaza pušten na slobodu. On je prijavljivan i za posedovanje droge, nasilničko ponašanje, ugrožavanje sigurnosti a kod njega je pronađen i pištolj.

U žiži javnosti našla se i ćerka pokojnog Kićuna Vilotijevića, Jelena, kada je u maju 2018. uhapšena i saslušana zbog sumnji da je jedan od vođa grupe koja se bavila prodajom droge. Tada je u pritvoru zadržan i Jelenin suprug Mladen Lalušić, inače automobilista. Ovoj grupi se stavlja na teret trgovina narkoticima i nelegalno držanje oružja, ali i opremu za proizvodnju droge.

Kurir.rs/Mondo

bonus video: