POTRESNO! U Srbiji prošle godine ubijena 21 žena: NJIHOVA IMENA NE SMEMO DA ZABORAVIMO!

Prema statističkim podacima, žene najviše stradaju od partnera, a na drugom mestu to su ubistva od strane sinova

"Bojim se da mnogo ljudi u Srbiji nema tu svest da može da kaže: "E sad ja ne mogu tako da se ponašam". A ko ima pravo da oduzme nekome život, ko je taj, ko to sme!? Sa druge strane, da li je svest takva da kod nas ljudi misle "E sad ja nju ne mogu da udarim? Ja nju ne mogu da ubijem?" Nije, nažalost nije!"

Do stravičnih zločina, kako kaže, dovode različiti modeli ponašanja i to što se žena i dalje smatra određenom "vrstom svojine".

- Mnogo se napredovalo, ali objektivno nije dovoljno, jer čim imate 20 ubijenih žena... - navodi.

Najviše ubistava počinili partneri i sinovi

Prema statističkim podacima, žene najviše stradaju od partnera, a na drugom mestu to su ubistva od strane sinova.

- Patološka ljubomora najčešće dovodi do partnerskih ubistava, ono "bićeš moja ili ničija". Kad pomene razvod, odlazak, rastanak, dolazi do problema, onda se preti, ubija, deca se ostavljaju bez oca i bez majke, ali oni kod kojih je prisutna patološka ljubomora o tome ne razmišljaju - govori sagovornica o najčešćem uzroku partnerskih ubistava, dok za femicide, koji su su mogli biti sprečeni da se problem nije "gurao pod tepih" i krio zbog sramote, u kojima su žrtve sinova majke objašnjava da su najčešće uzrok psihičke bolesti:

"Tu je uglavnom bes i osećaj da je majka neka vrsta tereta. Tu su mahom bolesni sinovi, oni koji nisu lečeni na vreme, gde se krilo da su bolesni. Jer znate, to se krije u porodici, da se ne bruka, da bude na dobrom glasu i onda dođe do toga da takav kakav je, usled svojih psihičkih problema, podigne ruku na majku".

Kako dođe do toga da žena ne prepozna da je neko koga je rodila, neko koga voli, sa kim živi ili pred koga spava spreman da joj oduzme život?

- Većina se ne obrati za pomoć, neke ne prepoznaju nasilnike , misle "neće on, nije on baš takav. Radi to što radi, ali ne bi mogao da nekoga liši života". Verovatno je najčešće slučaj da se ne prepozna da je ta osoba u stvari spremna da uradi tako nešto, on je pretio, tukao, ali negde je ta granica postojala, međutim u nekom trenutku se ona briše i dođe do ubistva - priča ona.

Od 21 ubijene žene, neke su prijavljivale nasilje, druge nisu, a i one koje su to očinile, vidimo po ishodu, nisu naišle na razumevanje za svoju situaciju niti na adekvatnu pomoć.

- Oni koji treba da pruže pomoć u instutucijama, da li je to policija, tužilaštvo ili neka treća organizacija, u principu ne shvate to na pravi način, vidimo da se otprilike to dešava, jer su ubijene i one koje su nasilje prijavljivale. "Ma neće to da se desi, ona preteruje", ljudi tako komentarišu, oni takođe, posebno u manjim mestima gde se sve zna, ne shvataju na pravi način problem, i svi znaju da, recimo, u nekoj porodici godinama žena trpi nasilje, a komentari su da se to dešava godinama, da je to prosto tako - predočava sagovornica.

A onda je ubije.

- Onda su svi u šoku, niko ne može veruje, pa govore: "On je dobar čovek"... A oni kojima su ti slučajevi bili prijavljeni samo "nastave da se prave ludi", ostaju anonimni. Mi nikada nismo dobili ime i prezime osoba koje je trebalo da reaguju onda kada su im žene prijavljivale nasilje i pretnje - navodi koordinatorka Sigurne kuće.

Ali opet, da bi se nešto promenilo, Vesna apeluje da nasilje ipak mora da se prijavi.

- Mislim da je jedini način da iz nasilja izađeš. Sa druge strane, žene najbolje poznaju svoje partnere, pa čim kod njega primete takvo ponašanje, neka se sklanjaju, kod komšije, u instituciju, bilo gde, samo neka ne čekaju u kući da dođe i da ih ubije, neka se sklone da bi preživele, pa onda da se vidi šta će dalje - napominje.

"Kazne za nasilnike nisu adekvatne"

Apeli ne pomažu, pozivi ne pomažu, samo bi svest da je kazna za njen oduzet život, da se njemu zauvek uskrati pravo na normalan život, mogla da dovede do stvarne promene.

- Za nasilnika iz Zablaća kod Čačka, koji je pretukao ženu toliko da je ostala bez uha, čujem da je tužilac predložio pet ili šest godina zatvora, a to, objektivno, nije adekvatna kazna. On je mlad, brzo će se vratiti i nastaviti da radi isto, a koiko se sećam priče, to je porodica poznata po nasilju i on je poznat kao nasilnik, a kakvu će ta kazna onda promenu da donese? Oni imaju četvioro male dece... Nisu to adekvatne kazne - iznosi svoje i mišljenje i kao svetao primer prakse izdvaja prvu doživotnu robiju za ubistvo žene u našoj zemlji:

"Imamo jednu presudu koja je meni vrlo bitna, u Novom Sadu, gde je jedan mladić koji je ubio devojku nasred ulice osuđen na doživotni zatvor, i to bi trebalo da bude primer svima. On je mlad, a ostaće u zatvoru dok je živ. Da je više takvih kazni, mnogi bi se zamislili da li to da urade. Ona treba da bude poruka svakom nasilniku, ali i svakom sudiji, da to može tako, da je moguće i da treba tako!"

Visina kazne bi mogla da bude opomena, kada bi ono "odrobijaću te" izgubilo smisao.

- Ona ne bi moglo da bude onoga "ubiću te i odrobijaću te", jer ne bi mogao da odrobija, ostao bi u zatvoru do kraja života. To je poruka njima na neki način - ističe.

O problemu se, kaže, premalo priča i premalo piše.

- To prođe kao neka usputna priča, a ne sme to da bude. Institucije reaguju kad se već desi, a kada bismo otvorenije kao društvo pričali o tome, kada bismo na vreme preduzimali nešto, sigurno bi se svest ljudi podigla - opominje Vesna.

O tome kakav je život žena koje trpe porodično nasilje najviše govore njihove prve reakcije kad iz njega izađu. One žene koje se sklone, pokazala je praksa, prvi put posle dužeg vremena pronađu mir.

- Njih kod nas u Sigurnoj kući sačeka mir, mnoge nam kažu da su prvi put posle mnogo godina mirno spavale. Sačeka ih mogućnost da se opuste, odmore, da znaju da tu niko ne može da ih uznemirava i maltretira, a one su to trpele godinama - prepričava Vesna, a to koliko je problem zapravo prisutan ilustruje podatkom da su sigurne kući u Srbiji popunjene do poslednjeg mesta.

Radinka, Bisera, Sara, Slavica, Ana... Ova imena NE SMEMO zaboraviti

Problem je upravo u tome što mislimo da se ovakve stvari uvek dešavaju "tamo nekome", a nije tako - na mestu ovih žena mogla je biti bilo čija majka, bilo čija sestra, kćerka, drugarica, a onda to za nas ne bi samo bila statistika, neki podatak koji kaže da je ove godine stradala jedna žena manje ili više nego prošle.

Ove žene nisu bile i ne smeju biti samo broj, zato upamtimo njihova imena!

Maja Odalović

Svirepo ubijena Maja Odalović (35) iz Kraljeva, čije je telo pronađeno u Ibru, ubijena je 11. novembra.

Nju je ubio Murat Pepić (55) iz Tutina, koji je potom izvršio samoubistvo. On je Maju ubio, pa potom njeno telo bacio u Ibar, gde je i pronađeno.

Osumnjičeni je potom u napuštenoj kući nadomak Tutina izvršio samoubistvo.

Radinka Kostić (68)

Radinku Kostić (86) pokušao je da siluje, a zatim je ubio nožem u njenoj kući Virđinel J. (37) u selu Rečica kod Požarevca. Mediji prenose da je prvo radio kod nje, a potom se zaljubio. On je rekao da je kod Radinke došao s namerom da je siluje, a ubio je da ga ne bi prijavila.

Bisera Šemović (30)

Bisera je ubijena pištoljem u kući svojih roditelja. Ubio je bivši suprug Enedin Turković (44). Osim nje, ubio je i njene roditelje, ranio brata i dvoje rođaka. Kasnije je izvršio samoubistvo.

Gizela Kihut (64)

Gizelu je nasmrt pretukao suprug Bela Kihut (67) u Temerinu. Kada je shvatio šta je uradio pozvao je ćerke i rekao im da joj nije dobro.One su došle i odmah pozvale Hitnu pomoć, koja je mogla samo da konstatuje smrt. U trenutku ubistva bio je pijan.

Sara Asanović (27)

Saru je pištoljem na benzinskoj pumpi ubio Marjan Stamenković (47). Njih dvoje su zajedno sedeli za stolom, a ubica je u jednom trenutku ustao i u nesrećnu devojku ispalio 6 metaka.

Nakon ubistva se skrivao, a kada ga je policija pronašla izvršio je samoubistvo.

Slavica Andrejević (62)

Slavicu (62) je drvenom palicom pretukao, a potom i izbo nožem suprug Miodrag Andrejević (63) iz Aranđelovca. On je pored njenog tela pronađen sa isečenim venama. Poznanici su rekli da se tragedija nije naslućivala i da se sve desilo iznenada.

Ana Ilić (34)

Anu (34) je ubio bivši partner, suspendovani policajac M. M. u Valjevu, ispred zgrade u kojoj je živela, u trenutku kada je polazila na posao. Ana ga je ostavila i tri puta prijavljivala policiji da je uhodi i da joj preti. Nakon ubistva je presudio sebi.

Stanojka Davidović (62)

Stanojku je 29. maja ubio sin Miljan Davidović (25) udarivši je više od 50 puta nogom u glavu u pomoćnoj zgradi porodične kuće u Kovinu.

Slavojka P. (54)

Slavojku je brutalnim udarcima sekirom po glavi ubio sin Srđan P. 26. maja u Bačkoj Palanci. Nakon ubistva njeno telo je zamotao u ćebe i tako ostavio u sobi. Sekira kojom je ubijena nađena je u šupi iza kuće, mesto na kom se nalazi otkrio je upravo Srđan, koji se sve vreme zločin poricao.

Mirjana Milosavljević (45)

Mirjanu je ubio suprug Srđan Milosavljević (51) iz sela Makrešani kod Kruševca. Nesrećnu ženu je najpre gađao pikslom, a onda je ubio udarcima čekićem. Meštani su za medije komentarisali da je ovako nešto moglo da se očekuje.

Julija Horvat (58)

Juliju je metalnom šipkom ubio partner Tibor Voroš (54) u selu Adorjani kod Kanjiže. On je njeno telo sakrio u kući i ponašao se kao da se ništa nije dogodilo.

Kimeta Numanović (75)

Kimetu je nožem ubio sin Benjamina Numanović (43 godine) u mestu Selakovac kod Novog Pazara. Lekari su 30 minuta pokušavali da je reanimiraju, uprkos tome, preminula je na licu mesta.

Dragica Mihajlović (77)

Dragicu je ubila rođaka D. S. (72) iz sela Kudreš u okolini Golupca. U njenoj kući joj je presudila tako što je ugušila jastukom. Njeno telo je pronađeno u krevetu, u prvi mah se mislio da je u pitanju prirodna smrt, ali je obdukcija pokazala da joj je slomljena kost u grlu i rebro.

Desanka Dudić (72)

Desanku je u njenom stanu u Kotežu ubio unuk David Dudić (24) ubadajući je po glavi i grudima noževima i šrafcigerom. Svemu je svedočio Desankin drugi unuk, koji je zbog povrede trenutno nepokretan i nije mogao da joj pomogne. On je posvedočio da se David smejao dok je ubijao. Policiji je sam otvorio vrata i pusti ih da uđu.

Slavica Vasiljević (64)

Slavicu je kuhinjskim nožem iskasapio suprug Radovan Vasiljević u njihovom domu, a nakon toga je pokušao da presudi sebi. U kući ih je pronašao sin, koji živi na spratu ispod. Sumnja se da je motiv bila ljubomora.

Zorica Marković (39)

Zoricu je u ranim jutarnjim časovima nožem u kući ubio nevenčani suprug Branko Tasić (38). Nakon ubistva je iz kuće pobegao sa njihovim dvogodišnjih detetom. Do hapšenja se krio u čamcu na Dunavu u blizini njihove kuće u Smederevu.

Vera Nedeljković (64)

Veru je nakon svađe sekirom ubio unuk Veljko Nedeljković (18) u selu Godačica kod Kraljeva. Za vreme ubistva u kući je bila njegova rođena sestra, ona kao i komšije koje su čule zapomaganje žene stigli su kasno.

Andrea Kovačević (47)

Andreu je ubio Aranđel Dačić (82) iz Varvarina, čovek kod koga je u kući radila i o kome se brinula. Maloletna kćerka je pronašla u lokvi krvi sa prerezanim vratom, kada je došla po nju da se zajedno vrate kući. Njega je komšija pronašao obešenog u šupi iza kuće. Imao je problema sa alkoholom i ranije je sebi pokušao da oduzme život.

Jasmina Holik (47)

Jasminu je kada je ujutru krenula na posao kolima pregazio bivši suprug Zolika Holik (49) iz Beške. Njeno telo je ubacio u automobil i odneo u svoj krevet, policije je rekao da je to uradio "zato što tu pripada". Po ubistvu je pozvao njenu majku i ispričao joj je šta je uradio. Jasmina ga je ostavila dve godine ranije napustila zbog maltretiranja.

V. N. (41)

V. je ispred frizerskog salona u Boru iz krateža ubio nevenčani suprug Ž. P. (61) sa kojim ima troje dece. Ona ga je napustila nekoliko dana ranije. Tog dana došao je u salon i među njima je došlo do svađe u kojoj ga je ogrebala makazama po ruci. Otišao je u auto po kratež i ubio je dok je pokušavala da pobegne.

Mira Dregić (69)

Miru je nožem ubila unuka Veronika M. (26) iz Požarevca, kada joj je došla u posetu za vikend. Veronika je bila pod uticajem alkohola kada je počinila zločin.

Kurir.rs/Blic