ŠTA MOŽEŠ PROTIV PIROMANA: Dovlačio plinske boce, palio parket u stanu... Kako SPREČITI komšiju koji je REŠEN DA ZAPALI ZGRADU

Slučaj piromanije u novobeogradskoj Ulici Dr Ivana Ribara nije prvi, ali mnogo toga u ponašanju može da ukaže da se sprema požar koji može da ugrozi živote desetina ljudi.

Oni su istakli da Miroslav u tom stanu živi od kad je zgrada useljena 1979. godine, a već 22 godine živi sam i bez struje, a problema, prema rečima upravnika zgrade Zlatana Zeljića, ima još od devedesetih godina prošlog veka.

Zahvaljujući brzoj reakciji stanara i vatrogasaca, sprečena je tragedija i u požaru, na sreću, niko nije stradao. Mnogi stanovi, međutim, oštećeni su vodom, a instalacije su uništene.

Zorana Pavlovića, koji stanuje u stanu dijagonalno od Miroslavljevog, tog 5. januara probudila je buka.

- Bilo je oko osam sati ujutru. Razgovetno sam ga čuo kad je rekao "evo vam ga sad" i nastavio da viče "požar, požar". Video sam kako mi kulja dim na ulazna vrata. Ženu i dete od sedam godina sam probudio, sjurili smo se na požarne stepenice. Pobegli smo za minut. Usput sam lupao svima na vrata da beže. Ubeđen sam da je on požar podmetnuo. Donosio je danima oko Nove godine velike plinske boce. Verujem da je sve uradio sa umišljajem. Ćerku sam dobio sa 50 godina i zamalo da mi je ubije! - izjavio je Pavlović.

Ono što je svima zajedničko u ovakim i sličnim situaciama, jesto to što stanari godinama pokušavaju da to nekako reše, obraćaju se silnim institucijama, na kraju od svih stigne odgovor - nismo nadležni.

Ne samo da smetaju komšiliku, već ugrožavaju i svoje živote, čega smo bili svedoci unazad nekolimo meseci.

Živeo zatpran đubretom

Tako smo pre nekoliko dana pisali o Zoranu I. (67) koji je preminuo u bolnici nakon što su ga vatrogasci satima, bolesnog i nemoćnog, izvlačili iz đubreta koje je skupljao u svom stanu na Novom Beogradu. On je tako danima ležao na gomili đubreta koje već godinama skuplja i dovlači u svoj dom, sve dok ga u utorak tu nisu pronašle poznanice. Nesrećni čovek preminuo je istog dana u bolnici u Zemunu.

Upravnik zgrade u kojoj je Zoran živeo tvrdi da su njegov slučaj i ranije prijavljivali komunalnoj miliciji, ali do reakcije nadležnih nikad nije došlo.

- Prva adresa na koju smo se obratili bila je opštinska komunalna inspekcija, koja je izašla na teren, ali ništa nije uspela da uradi. Zatim, kada smo utvrdili da njegov stan pripada Ministarstvu odbrane, obratili smo se i nadležnoj ekipi iz vojske, ali kako su nam tamo saopštili, on je uredno plaćao zakupninu i tu njihova nadležnost završava - ispričao je tada za "Novosti" upravnik ove zgrade Predrag Mićković.

Ipak, ono što su propustili je da se obrate Centru za socijalni rad, ali i njihovi dometi po pitanju ovog slučaja bi bili ograničeni.

- Osoba koja je nastradala nije bila na našoj evidenciji ni po kom osnovu, niti smo imali saznanja da mu je potrebna pomoć - kažu u Centru za socijalni rad.

Oni su dodali da je uloga Centra da u situacijama kada dobije prijavu komšija, a kada osoba nije lišena poslovne sposobnosti, nju upoznaje sa svim uslugama koje pruža. Ali ističu da neamju pravo da prema radno sposobnim građanima preduzimaju bilo kakve mere bez njihovog pristanka.

Izazvao tri požara u svom stanu, stradao u četvrom kod komšije
Ipak, ovo nije izolovan slučaj da su institucije zaćutale na slične probele. Prethodnog meseca u Sarajevskoj ulici čovek je stradao u četvrtom požaru koji je izazvao, samo tog puta ne u svom stanu.

Kako je njegova komšinica tada ispričala za Beograd na Blic, stradali čovek ložio je parket u stanu, svoje fiziološke potrebe zadovoljavao je u zgradi, na hodniku, stepeništu, gelenderima, ali i u stanu, a to bi onda otprilike jednom nedeljno ispirao crevom, direktno na trotoar Sarajevske ulice.

Upravnica ove zgrade tvrdi da su se obraćali svim mogućim institucijama pokušavajući da spreče tragediju, ali nikada nisu dobili adekvatnu rekaciju.

- Mi smo se obraćali i komunalnoj policiji i inspekciji, Centru za socijalni rad, Opštini Savski venac i niko nije odreagovao. Centar je jednom došao, ali D. S. ili nije bio na lokaciji ili nije želeo da otvori vrata i nakon toga su odustali. Najveći problem je bio to što niko nije smeo da uđe u stan osim policije, a on jednostavno nije otvarao vrata - izjavila je upravnica zgrade u Sarajveskoj, Lana Milić.

Iako je, kako kaže, dala sve od sebe da pomogne i nesrećnom čoveku i stanarima, institucije su i ovog puta zakazale.

- Proces je usporila i situacija sa koronom, jer u institucije nije moglo da se uđe, a dopisi su se ostavljali u kutijama na ulazu. To je dodatno olakšalo bežanje od odgovornosti - istakla je ranije Milić za "Beograd na Blic".

Ipak, ni ovo nije kraj. Sličan problem imali su i stanari jedne zgrade u Zemunu, ali se on, na svu sreću, bar nije tragično završio.

Život sa 16 iznemoglih mačaka
Naime, u ovoj zgradi, kako komšije ističu, živi jedna gospođa sa 16 mačaka u nehigijenskim uslovima. Pored toga što su sami pokušali da joj pomognu i saniraju neke probleme u stanu, a ona je odbila, obraćali su se i institucijama.

Život je u ovoj zgradi, kako kažu komšije, postao nepodnošljiv i svi strahuju od zaraze s obzirom na da se iz njenog stana širi nesnosan smrad. Pored toga, žao im je mačaka koje neuslovno žive i pate.

- Obraćali smo se svim inspekcijama, svim komunalnim policijama, centrima za socijalni rad, nadležnim institucijama u kojima, kako kažu, niko nije nadležan za ovaj problem. Jedino što je vetrinarska inspekcija uspela jeste da gospođa vakciniše mačke - navodi upravnik zgrade Tonči Konjevoda, a komšijama je ipak najviše žao mačaka koje pate.

Institucije ni ovde nisu imale sluha za probleme stanara, a sve je češće situacija upravo takva. Svi se pitaju samo jedno - ko je nadležan?

Izgleda da ni u jednom od ovih slučaja nije pređena granica gde dobrobit stanara i njihovo zdravlje nadmašuje pravo na privatnost. U svim ovim slučajevima, najčešći izgovor bio je da institucije nemaju prava da ulaze u privatan posed i intervenišu. Takav postupak moguć je samo uz sudski nalog, koji se, po svemu sudeći, ne dobija lako.

Šta ipak možete da uradite iliti kako protiv "mi nismo nadležni"
Kome možemo da se obratimo i ko jeste nadležan pitali smo advokata Miloša Radulca, a on je, između ostalog, istakao da je u ovakvim slučajevima najbolje obratiti se prvo komunalnoj inspekciji, koja je po Zakonu o stanovanju dužna da vodi računa o tome da vlasnici stanova ne ugrožavaju druge.

- Mi nismo nadležni" je stara boljka naših institucija, jer na taj način brzo i lako prevaljuju probleme na druge i ostavljaju građane prepuštene same sebi. Naravno da postoji nadležnost određenih organa za ovakve slučajeve, s tim da građani moraju znati kome da se obrate - kaže Radulac za "Beograd na Blic".

On ističe da pravo svojine jeste "svetinja", ali da čak ni to pravo nije bez ograničenja, te da niko ne može da koristi svoje pravo svojine na način da time otežava ili onemogućava druge vlasnike stanova da u svojim stanovima nesmetano žive.

- Nepovredivost prava svojine nije apsolutna i inspekcija uz odobrenje suda može i da uđe u stan i izvrši uviđaj, te da naredi nesavesnom komšiji da otkloni uzroke štetnih uticaja. Za slučajeve kada neko gomila đubre i na taj način zagorčava život drugim stanarima, predviđena je prekršajna kazna, koja se u slučaju neispunjenja može zameniti i kaznom zatvora - dodaje Radulac.

Stanari pored toga, kako kaže, mogu da se obrate i sudu privatnom tužbom protiv nesavesnog komšije kojom će tražiti da im se omogući nesmetan život u zgradi, a sud je dužan da o ovom zahtevu odluči prema Zakonu o osnovama svojinsko pravnih odnosa a po donošenju odluke, može se odrediti i prinudno izvršenje.

Advokat ističe da kada su u pitanju ljudi koji ne mogu da se staraju sami o sebi, tada pre svega treba obavestiti Centar za socijalni rad, ali to ne mora uvek da bude slučaj, te ako je neko lice koje je poslovno sposobno, Centar neće imati nadležnost.

- Svakako bih preporučio komšijama da se obrate prvenstveno inspekciji i to isključivo pisanim putem, jer će na taj način prinuditi nadležne organe da o njihovom zahtevu odluče u formi rešenja, umesto da im telefonom poruče dobro poznato "nismo nadležni" - zaključuje Miloš Radulac.

On za kraj dodaje da jeste činjenica da smo svi koji živimo u gradu na neki način "osuđeni" da trpimo povremeno buku, vibracije i druge uticaje ljudi koji žive oko nas, ali se ti uticaji moraju tolerisati samo kada su u normalnim i prihvatljijvim granicama.

(Kurir.rs / Blic)

BONUS VIDEO