ŽALIM ŠTO SE NISAM JAVILA NA MATEJEV POZIV! Ispovest lepe Maje: On je zlatan momak

Splićanka koju je u noći nestanka Matej Periš pokušavao da dobije telefonom ispričala "da joj je najveća muka od svega" što te večeri nisu uspostavili kontakt

Kako saznajemo, ona je izjavila da nema veze s njegovim nestankom. - Prošla sam poligraf, policija mi je pretresla stan i automobil. Pustili su me da se vratim u Hrvatsku i spremna sam za saradnju, ali ja nemam veze s nestankom - navela je Maja.

Inače, Maja Sopta je sestra Matejevog prijatelja, koji nije bio s njima na novogodišnjem putovanju u Beograd, već je ostao u Splitu.

Znaju se dugo

Podsetimo, Splićanin je nestao noć uoči Nove godine, a njegovi prijatelji su, prema zvaničnim informacijama, nestanak prijavili 31. decembra u 18 časova. Mladić je, kako je rekonstruisano, bio u klubu "Gotik" u Beton hali, odakle je izašao oko 1.43, pa trčeći otišao do Sava promenade. Nadzorna kamera restorana snimila ga je kako prilazi ledenoj Savi. Video-nadzor je snimio i kako neki "objekat" pliva u reci, a ispostavilo se da je tu poslednji put uhvaćen signal njegovog mobilnog u 2.05.

Sopta je takođe, kao i prijatelji njenog brata, bila u srpskoj prestonici, ali su bili u odvojenom društvu. Periš je te noći, dok je s drugovima bio na večeri u restoranu u Beton hali, video na Instagramu da je i Maja u Beogradu s prijateljima, te joj je poslao poruku, a potom ju je i pozvao. Oni kontakt, navodno, nisu ostvarili, a Maja je ispitana u policiji. Hrvatski mediji preneli su i da joj je oduzet pasoš, ali se ispostavilo da to nije tačno.

- Majin otac je prethodno demantovao informacije koje su se pojavile u medijima da joj je oduzet pasoš i da ne može da izađe iz Srbije, a naveo je i da joj je Periš poslao samo poruku. Takođe, Nenad Periš, otac nestalog Splićanina, rekao je za medije da je sreo Maju Soptu ispred policije i da mu je ona tada rekla da joj je Matej poslao samo poruku na Instagramu: „Di si?“ - podseća sagovornik.

Interesantno je i to da je Maja Sopta, nakon što je javno dovedena u vezu s Perišem, obrisala nalog na Instagramu, a na Fejsbuku stavila crnu sliku, da bi potom i ovaj profil ugasila.

- Blokirala je svakog ko ju je pitao za Mateja i nestala s mreža - kaže izvor.

DANAS SE SLAVI SVETI JOVAN KRSTITELJ. DNEVNE NOVINE KURIR VAM POKLANJAJU MAGNET SA LIKOM SVETOG JOVANA

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan.

Posle Nikoljdana i Đurđevdana, ovo je slava svetitelja koji se kod Srba najviše poštuje i slavi.

U četvrtak, 20. januara, slavi se Sveti Jovan i tim povodom u Kuriru vas čeka poklon magnet Sveti Jovan Krstitelj.

Jovan je u reci Jordan krštavao svakoga ko se pokajao. Živeo je jednostavno i asketski hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake.

Praznik Sveti Jovan Krstitelj, koji 20. januara slavi Srpska pravoslavna crkva, posvećen je Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča. Jovan se zove Krstitelj jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.

Sveti Jovan je primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. To je i bio uzrok njegovog stradanja, jer je javno govorio o nemoralu i bludu cara Iroda, koji je živeo u grehu sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.

Sveti Jovan se praznuje više puta u godini: 7. jula - Ivanjdan, rođenje Svetog Jovana, 11. septembra - Usekovanje glave, i 6. Oktobra, kad se obeležava svetiteljevo začeće.

Narodni običaji i verovanja

Jovan je ubijen za vreme kralja Judeje Iroda, koji je naredio da se proroku odseče glava. U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.

Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu Svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.

Jovan Krstitelj se smatra zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, krštenika, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta.

Bio je takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom, kako ga Sveto pismo i naziva, nego smrtnikom.

Jovanova ruka

Za ruku Svetog Jovana priča se da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

U ponoć, kad nastaje dan Svetog Jovana, odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu. Ovo je samo delić narodnog verovanja u moć zametka života i njegovu duhovnu vezu s Bogom, Hristom i Svetim Jovanom.

Podsetimo, vernici SPC u septembru obeležavaju i praznik Usekovanje glave Svetog Jovana i uz taj dan vezali su mnoge lepe običaje. Verovali su da na taj dan mogu saznati kakva ih sudbina čeka pa da se pomole svecu da im usliši želje. Na dan Usekovanja glave Svetog Jovana Srbi se ne vesele i, ako je moguće, nož u ruke ne uzimaju, i to u znak sećanja na stradanje Jovanovo.

Na taj septembarski dan Srbi ne jedu i ne piju ništa crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv. Hercegovci na ovaj dan ne obavljaju teže poslove i vode računa da ne rade ništa oko semenja. Paze na koji je dan palo Usekovanje i u toku cele godine izbegavaju da tog dana imaju bilo šta sa semenom. Ni deci se ne daje ništa što je crvene boje - ni jabuka, ni paradajz, ni breskva, ni crveno grožđe. Ali na taj dan valja brati lekovite trave: kantarion, nanu, konjsku čuburu, lincuru.

Kako srpski domaćin dvori na slavi

Kad je već reč o slavama, red je da se podsetimo i na jedan lep srpski običaj - domaćinovo dvorenje slave. Domaćin na dan slave, obučen u svečano odelo, gologlav, vedar i raspoložen, dočekuje goste i ceo dan ne seda dok sveća gori. Ne seda iz poštovanja prema svetitelju kog toga dana slavi, i koji je glavni gost u njegovoj kući, i on stoji pred njim kao u crkvi na molitvi.

Ukoliko je domaćin u starijim godinama i fizički nije u stanju da prestoji ceo dan, po njegovom dopuštenju slavu dvori neko od mlađih muškaraca, sin ili unuk. On ujedno brine o posluženju i rasporedu gostiju. Domaćin na isti način ispraća goste, sa željom da se dogodine opet sastanu u još boljem zdravlju i raspoloženju.

(Kurir.rs - B. Travica)