Ne postoji pravda koja bi mi vratila dete ali činjenica da pravde nema već tri i po godine, dodatno mi soli ranu, ovo u svojoj potresnoj ispovesti kaže Snežana Antonijević, majka Jelice Nikolić koja je tragično nastradala u teškoj saobraćajnoj nesreći na Zrenjaninskom putu juna 2018. godine.

Nesrećna žena dodaje da je sve ovo navodi na pomisao da joj je kćerka ubijena namerno i da se ubica odavno sklonio na bezbedno - u Crnu Goru.

Od nesreće je prošlo više od tri i po godine, ali tužilaštvo još uvek nije pokrenulo postupak, navodi neutešna penzionerka iz Batočine i dodaje da se, prema podacima do kojih je ona došla, preko svog advokata, još uvek čeka zvanični izveštaj Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

"Kobnog dana moja kćerka je izborila na sudu starateljstvo nad svojim maloletnim detetom. Samo sat kasnije, oko 14 časova, dok je stajala na trotoaru na nju je ogromnom brzinom naleteo džip koji ju je pokupio, vukao dvadesetak metara i na licu mesta usmrtio. Povrede su bile toliko strašne da njen otac, kada je otišao da preuzme telo jednostavno nije imao šta da obuče, toliko je njeno telo bilo raskomadano. Za Predraga D. koji je upravljao džipom i koji je u suludoj vožnji ubio moju kćerku, zakon očigledno ne postoji. On je na slobodi, mislim da se sakrio u Crnoj Gori, a moja kćerka u svojih 47 godina truli u grobu", očajna je majka Snežana koja kaže da od traganja za istinom i pravdom ali i starateljstvom nad unukom, kćerkom poginule Jelice, neće i ne može da odustane.

Naime, njena unuka K.N. (8) sada se nalazi kod bivše očeve supruge. Stvari dodatno komplikuje činjenica da je devojčicin otac i sam nedavno preminuo tako da sada ne postoji ni jedan realan razlog da K.N. ne bude poverena na staranje najbližim srodnicima, a to je upravo Snežana Antonijević. Na potezu je, kaže, Centar za socijalni rad.

"Koliko sve ovo traje i u kom se pravcu odvija, počinjem da verujem da je postojala namera da se moja kćerka ubije. Ti odnosi su veoma čudni. Brak moje pokojne kćerke i pokojnog zeta, bio je relativno stabilan sve dok nisu dobili dete. On sa prethodnom ženom nije imao dece i iz nekog razloga je devojčicu koju je dobio sa mojom kćerkom počeo intenzivno da odvodi kod bivše supruge. Stvarao je porodični ambijent pod dva krova što je zbunjivalo devojčicu koja je u jednom trenutku i bivšu suprugu i svoga oca počela da oslovljava sa 'mama Paki'. Moja unuka je i sada tamo iako joj je otac umro i sahranjen u ponedeljak, 17. januara ove godine. Čekala sam da se završi sve oko sahrane i sada krećem u akciju prema Centru za socijalni rad kako bih uspela da razrešim ovu neverovatnu situaciju", kaže Snežana za ucentar i dodaje kako je sve bliža uverenju da je njen pokojni zet imao nameru samo da pokojnu Jelicu iskoristi kako bi mu rodila dete i kako bi to njihovo dete bilo na neki način predato njegovoj bivšoj ženi.

Ne sme sa sigurnošću da tvrdi da je Predrag D. koji je upravljao vozilom koje je usmrtilo Jelicu naručen da počini zločin ali kaže da ima informacije da se radi o "moćnom čoveku" i u tom delu povezuje tu "moć" sa ponašanjem tužilaštva koje već tri i po godine ne pokreće postupak čekajući izveštaj Saobraćajnog fakulteta.

"Kakav je to izveštaj koji se piše tri i po godine? Pisali smo prigovore, intervenisali preko advokata u više navrata, sve je uvek bilo uzalud. Ako ovo neko ne zataškava namerno, zaista ne znam šta drugo može da bude po sredi. Tri i po godine!? Moju sumnju da nešto postoji podgreva i činjenica da još uvek nisam dobila nikakvu dokumentaciju iz bolnice. Nemam nikakav medicinski papir o smrti kćerke kao da se radi o bilo kome ko je stradao a koga uopšte ne poznajem. Na kraju krajeva, da je tužilaštvo na vreme reagovalo sada bi situacija bila sasvim drugačija, znala bi se istina. Mislim da je ključ kod Predraga D, a za njega sam čula da je sada u Crnoj Gori, čiji je je valjda državljanin. Zar nije bilo logično da mu se oduzme pasoš"?, neutešna je Snežana Antonijević.

Donekle je ipak uverena, zaključuje ona u ovoj ispovesti, da je pravda, iako spora, ipak dostižna. Nada se da će u narednim danima epilog ove jezive priče ipak biti barem malo bliži. U međuvremenu se, kaže, ne predaje.

Kurir.rs/ucetar