MAJKA NESTALOG ALEKSE SVAKOG DANA OKREĆE NJEGOV BROJ: Čekam dan da me on pozove, verujem da je živ

Prošlo je više od mesec dana, tačnije 38, kako Alekse Stankovića (21) iz Kruševca nema. Ne prođe ni dan da majka Olivera na brojčaniku ne ukuca broj njegovog telefona i ne nazove ga, ali uvek isti odgovor - "osoba koju ste pozvali je isključila mobilni telefon ili je privremeno nedostupna".

Ostavio joj je i poruku na kompjuteru da ide u inostranstvo da radi, da mu ta firma za koju je radio nudi posao, smeštaj vizu, da mu je sve obezbeđeno...

- Napisao je i ako mu se ne svidi, da će da se vrati, da ne brinem, da je planirao to i pre ali da nije jer mi je suprug preminuo, a nije hteo još tada da me ostavi samu. Napisao je da ne plačem, da ga ne zovem, neće da odgovara jer bih ja pokušala da ga vratim - napamet zna poruku Olivera, Aleksina majka.

Zbog ove poruke i zbog toga što nema još nikakvog traga, ne želi da se prepustim lošim mislim.

- Nemam ništa u vezi s njim. Ni dobro, a ni loše. Neću da prizivam zlo. Vodim se time da je dobro, da je živ, i vodim se time da je loše da bi se do sada čulo. Čekam dan da me on pozove. Verujem u to da je živ. Ne mogu da mislim da je loše - ponavlja Olivera.

U međuvremenu, imala je poziv od dve osobe, posle više od 20 dana od nestanka, da je viđen u beogradskoj opštini Grocka. Prvo joj se javio muškarac, a zatim i jedna žena koja ga je, navodno, videla u prodavnici.

- Rekla je da ga je videla u prodavnici u Grockoj. Nešto je kupovao i potom je, kako tvrdi ta žena, otišao na autobusku stanicu i tu čekao prevoz. Policija tek treba da nam javi da li su išli tamo i šta su ustanovili - ispričala je u januaru Olivera.

Sad kaže da ni o tome nema nikakvu informaciju.

- Zvala me danas neka žena iz Niša. Putovala je iz Jagodine u Niš, ali to je bilo još pre nego što sam ja prijavila nestanak Aleksin. Kaže da je videla mladića koji je išao za Niš, koji liči na njega, da je bio u odelu, nosio crnu torbu. Ali, nije... To je bilo 25. decembra, bio je kod kuće tada, sa mnom.

- Svaki dan okrećem njegov broj i šaljem poruke. Nedostupan je i dalje. Kad zazvoni moj, vidim nepoznat broj, uvek se nadam da je on, da će da dođe i da mi pozvoni na vrata. To je jedino što i je ostalo da verujem. Da je živ, da je dobro, da će da me pozove ili da dođe. Nemam drugi izbor - kaže Olivera.

(Kurir.rs/Telegraf)