NADA DA JE ŽIV NIJE NESTALA U MENI! Nenad Periš već 60 dana traga za sinom: Teško mi je da odem iz Beograda bez mog Mateja!

Znam da se moram vratiti životu Nenada Periša, ali kada to učinim, to više nikada neće biti onaj isti Nenad Periš koji sam bio do ovog neshvatljivog i groznog događaja, kaže Periš

Pod misterioznim okolnostima, Mateju se gubi svaki trag nakon što je napustio beogradski klub "Gotik", gde je s društvom bio dan pre dočeka Nove godine.

Kako dalje i razmišlja li o povratku u Split, gde ga čekaju ostali članovi porodice, Nenad Periš, otac nestalog mladića kazao je da o povratku razmišlja o povratku već neko vreme.

- Svestan sam da je prošlo već 60 dana od nestanka, mog, našeg Mateja. Kao što sam već rekao, pre dvadesetak dana počeo sam malo da radim, preko kompijutera se priključim pa pomognem koliko mogu mojim kolegama na Nastavnom zavodu za javno zdravrstvo Splitsko - dalmatinske županije (NZJZ SDŽ). Radim i nešto malo fizički, da bih ostao u fizičkoj kondiciji, a u mojoj psihičkoj kondiciji jako puno mi pomaže Crkva, molitva - rekao je on i dodao:

"Moram ostati priseban. Znam da me u Splitu čeka porodica, znam da se moram vratitit u neku kolotečinu, da moram pomoći supruzi. Sve to znam, ali teško mi je otići iz Beograda bez mog Mateja. Znam da se moram vratiti životu Nenada Periša, ali kada to učinim, to više nikada neće biti onaj isti Nenad Periš koji sam bio do ovog neshvatljivog i groznog događaja".

Istraga Matejevog nestanka i dalje je u toku i srpska policija reaguje na svaki potencijalni trag.

- Ja sam došao u Beograd prvenstveno kako bih istražiteljima bio od pomoći i da bi ga što pre pronašli. Nada da je živ nije nestala u meni, ja verujem da je tako. Ima puno lažnih dojava, da je Matej negde viđen. Svaki dan imam pet do šest dojava da su ga ljudi prepoznli i onda ispočetka, s novom nadom idemo i to proveriti. Nažalost, sve su te dojave plod velike želje ljudi da se Matej pronađe, pa od te velike želje u nekim drugim ljudima vide mog sina - rekao je Periš.

Kako Nenad kaže, trenutak za povratak u Split još nije došao.

- Kad osetim da je došao taj trenutak, kada ga prelomim u sebi, onda ću se vratiti kući. Kad će to biti, to ne mogu da kažem, jer ni ja to ne znam. Jedino se i dalje nadam, daj Bože da se u Split vratim sa svojim sinom. Svi ga u Splitu očekuju - govori on.

Samo Nenad Periš zna kako je njemu i kako uspeva da pregrmi sve ovo što se njemu i njegovoj porodici događa poslednjih 60 dana.

- Pitaju me ljudi jedem li dovoljno , spavam li. Jedem, moram jesti da bih ostao u nekakvoj fizičkoj kondiciji, to dođe samo od sebe. Spavam li? Spavam, moram spavati. Nekad uspevam malo duže "ubit oko", nekad kraće i, ono što je najvažnije * pokušavam da ostanem normalan i da se ponašam normalno. Ipak, ima trenutaka kada moram da budem sam sa svojim mislima i kada ne mogu da imam ikoga u svojoj blizini. Moram da živim, ali onda postavim sam sebi pitanje - kako živeti? Moram da nosim svoj krst, a siguran sam da ima ljudi kojima je puno gore u životu nego meni - kaže Nenad.

Periš poslednjih dana prati i veliku patnju ukrajinskog naroda.

- Ne želim da se mešam u politiku, alu gledajući TV, ne mogu da verujem da danas u svetu postoji nečiji interes da nekome može i želi napraviti zlo ili nešto loše. Kad vidim na TV-u te ljude, Ukrajince koji su izbezumljeni, kad vidim tu bol, te majke koje će tražiti svoje sinove, jednostavno ne mogu da dođe k sebi. Svaki dan se molim za Ukrajinu - kaže Periš.

Kurir.rs/Slobodna Dalmacija