VELIBOR UMALO OSUĐEN NA SMRTNU KAZNU ZBOG ZLOČINA KOJI NIJE POČINIO Mogao da strada zbog pogrešne DNK analize a ubica ostavio trag

Bolje 100 krivih na slobodi, nego jedan nevin u zatvoru - osnovni je cilj svakog krivičnog postupka. Međutim, Velibor Rapajić iz Subotice umalo nevin nije završio pred streljačkim vodom.

Ključni dokaz, DNK analiza predstavljena je kao nepogrešiva, a upravo je zbog pogrešne DNK analize, pogrešan čovek optužen i zamalo, po tadašnjem zakonu, osuđen na smrtnu kaznu.

Telo studentkinje Helge Čevari, 5. oktobra 1998. godine, njene cimerke, pronašle su u dvorištu podstanarske kuće u Subotici. Te jesenje večeri, 23- godišnja devojka, bila je silovana i zadavljena. Ubica je, posle zločina, iz stana studentkinje, ukrao i nešto njene ušteđevine, ali i bonove za menzu, iz novčanika, jedne od cimerki ubijene Helge, podseća na ovaj zločin emisija "Slučaj" na TV Insajder.

Očevidaca zločina nije bilo, međutim, tokom uviđaja, kriminalistički inspektori pronašli su jednu cedulju.

Policija koja je došla na uviđaj u dvorištu je, pored odbačenih Helginih farmerica pronašla papir, uvijen u najlon i oblepljen selojetejpom, a na kome je sa jedne strane bio ispisan tekst na arapskom jeziku. Sa druge je bio latinični zapis. Ispostaviće se da je taj papir slučajno ostavio ubica, i da je nosio trag koji je direktno vodio ka njemu.

Ključni dokaz

Kako je objavljeno u emisiji "Slučaj" na TV Insajder već tokom uviđaja policija je u rukama imala ključni dokaz. S jedne strane papira bile su zapisane molitve na arapskom, međutim, sa druge je pisalo: "Skender Memeti za sreću". I tada nastaje prvi propust – naime, inspektori nisu dovoljno pažnje posvetili proučavanju ceduljice. Od tog momenta istraga kreće u pogrešnom smeru.

Papirić koji je ubica ostavio za sobom na mestu zločina inspektori su zanemarili. Prioritetni zadatak zato što su, u stanu ubijene devojke, ukradeni bonovi za hranu, za policajce je bilo nadgledanje studentske menze. U potrazi za sumnjivim muškarcem, proveravali su i sve prijave koje su žene u Subotici, u periodu kada je Helga ubijena, uputile policiji.

Telo ubijene Helge Čevari, odmah posle uviđaja poslato je na obdukciju. Lekari sudske medicine, izdvojili su sa tela žrtve biološke tragove kako bi uradili DNK analizu, navodi se u emisiji "Slučaj" na TV Insajder.

Prvi trag ka otkrivanju mogućeg izvršioca bila je prijava vlasnice jedne subotičke galerije koja je nekoliko dana pre ubistva Helge Čevari policajcima ispričala da je u njen lokal dolazio muškarac koji se čudno ponašao i zbog koga se, kako je tvrdila osetila fizički ugroženom.

Vlasnica galerije do detalje je opisala izgled mladića, a policija je krenula u terensku potragu. Desetak dana posle zločina, u ulici, u blizini zgrade policije, primetili su mladića, koji je odgovarao opisu. Bio je to 23-godišnji Velibor Rapajić.

Inspektori su počeli da ga prate u stopu. Kasnije je pred sudom o tome svedočio i policajac Marinko Ostojić.

- Praćenje te osobe je trajalo 40 minuta. Za sve vreme praćenja taj muškarac je nametljivo stupao u kontak sa ženskim licima, i to u velikom broju slučajeva. Gotovo svakoj ženskoj osobi, nezavisno na starost se obraćao. Ti kontakti su bili bez uočljive agresije, radilo se o verbalnom prilaženju i ponekom fizičkom kontaktu tako što bi taj muškarac uhvatilo žensku osobu za ruku ili je pomilovao...Taj muškarac je zatim ušao u studentski restoran gde se zadržao oko pet minuta. Videli smo i da je razgovarao sa dvojicom muškaraca, njih smo kontaktirali i tako smo tog muškarca identifikovali kao Velibora Rapajića - rekao je tada Ostojić.

Naime, nijedna žena, kojoj je prema rečima policajca, Velibor Rapajić nametljivo prilazio nije to posvedočila. Prema rečima Rapajićeve advokatice, policija zapravo nije mogla ni da dokaže ko su te žene.

- Ta policijska priča nije bila apsolutno tačna. To je inspektor Ostojić ispričao da su ga pratili od negde Ekonomskog fakulteta pa do centra grada. Da je između 10 do 20 žena presretao. Na pitanje gde su te žene koje je on presretao nismo ih identifikovali. Zašto niste identifikovali? Zbog toga što smo ga pratili. Pa koliko vas je pratilo? Trojica - rekla je Rapajićeva advokatica Edit Der Šeregelj.

Momenat kada je Velibor Rapajić za policiju postao glavnoosumnjičeni bio je kada je, ušao u studentsku menzu.

Razlog za to bio je nestanak bonova iz novčanika jedne od cimerki ubijene Helge Čevari u noći zločina. Policija je upravo zbog toga, 17 dana, od kako se zločin dogodio, pod prismotrom držala studentsku menzu tražeći svakog iole sumnjivog, koji bi te bonove iskoristio.

Iako kod sebe nije imao bonove za hranu i iako nikada nije upoznao Helgu Čevari Rapajić je priveden. Posle informativnog razgovora od njega je uzeta krv, koja je poslata na DNK analizu Zavodu za sudsku medicinu u Novom Sadu. Policajci su zatražili da se DNK profil Velibora Rapajića uporedio sa biološkim tragovima nađenim na telu ubijene devojke.

DNK analiza, krajem devedesetih godina, tek je počela da se primenjuje u Srbiji. Međutim, predstavljena je kao najpouzdaniji dokaz identifikacije. Na sudu neoboriv. U daljem dokaznom postupku, u slučaju Velibora Rapajića, ispostavilo se da je to DNK veštačenje, kome su verovali itužilac i istražni i postupajući sudija, ustvari bilo najveća greška postupka.

Rezultat nalaza novosadskog Zavoda za sudsku medicinu bio je da su testovi pokazali da se DNK profil Velibora Rapajića, sa verovatnoćom od 99,99 odsto poklapa sa biološkim tragovima nađenim na telu ubijene Helge Čevar. Ta verovatnoća bila je više nego dovoljna za pokretanje istrage protiv Rapajića, te je 18. decembra 1998. godine on i uhapšen, kao glavnoosumnjičeni da je silovao i zadavio studentkinju u Subotici.

- Nakon što je Velibor uhapšen, predsednik suda je dao izjavu za štampu da je revolucionarnom metodom otkriven R.V, kao izvršilac krivičnog dela silovanja i ubistva studentkinje i da će po svoj prilici ovaj slučaj ući u anale pravosuđa - navela je advokatica Edit Der Šeregelj.

Upravo DNK analiza, ali sa pogrešnim rezultatom, umalo je Velibora Rapajića iz Subotice odvela pred streljački vod, s ozirom na to da je tada na snazi još bila smrtna kazna. Ipak, nauci se tih godina, u policijskim istragama, bezrezervno verovalo. Zbog DNK analize, koja je, krajem dvadesetog veka, počela da se primenjuje širom sveta, stotine pogrešnog okrivljenih i osuđenih bili su oslobođeni. U Subotici se umalo dogodilo suprotno.

DNK je jedinstven profil

Svaka osoba ima jedinstven DNK profil, zato se takav dokaz i smatra jednim od najačih u policijskim istragama, za emisiju "Slučaj" na Insajder TV kaže profesor Oliver Stojković sa Instituta za sudsku medicinu u Beogradu.

- DNK-a profil ustvari predstavlja, ajde da kažemo jednu vrstu brojačanog, numeričkog zapisa rezultata genetičkih analiza. On je duži nego što je JMBG broj u našoj zemlji. Pa u tom smislu ukoliko dve osobe mogu da imaju identične JMBG brojeve onda možemo očekivati da i dve osobe imaju iste DNK-a profile. To se jednostavno ne dešava - objasnio je Ostojić.

DNK nalaz nije bio jedini dokaz na onovu kog je Velibora Rapajića postao optužen da je ubica i silovatelj. Policija je od njega tražila i da prepiše određeni tekst, kako bi se njegov rukopis uporedio sa rukopisom teksta na cedulji koja je ubici ispala iz džepa i ostala pored tela ubijene Helge Čevari. Kao ni u jednom slučaju do tada, ispostaviće se da je nalaz i veštaka za rukopis takođe bio pogrešan. I iako su od prvog dana istražitelji u rukama imali identitet ubice, ipak su zbog niza propusta najpre uhapsili, a onda umalo i osudili pogrešnog.

Ime ubice bilo na papiriću

Ključni trag sa mesta zločina, bila je cedulja na kojoj su s jedne strane bile su zapisane molitve na arapskom, a sa druge, latinicom: „Skender Memeti za sreću“. Taj papirić ispao je ubici 23- godišnje studentkinje u Subotici.

Skender Memeti - policija je najpre posumnjala da bi to možda moglo biti, ime i prezime ubice. I ta sumnja je bila dobar trag. Međutim, inspektori su ga brzo odbacili i time napravili novi propust. Na to ih je navela činjenica da, u vreme ubistva Helge Čevari, policija nema nijednu osobu koja je sa prebivalištem u Srbiji bila registrovana pod ovim imenom i prezimenom. A kad se uhapsi pogrešan, onda zločinac može da se ustremi na nove žrtve – što se kasnije i dogodilo.

Grafolog novosadske policije Darinka Popov uradila je veštačenje rukopisa na cedulji i uporedila ga sa rukopisom uhapšenog Velibora Rapajića. U pismenom nalazu dostavljenom sudu, ona je potvrdila da rukopis na nađenom papiru odgovara rukopisu osumnjičenog Rapajića.

Tokom suđenja advokatica optuženog Rapajića oborila je grafološki nalaz veštaka Darinke Popov. Papir koji je pronađen pored tela ubijene devojke i koji je, kako se otpočetka pretpostavljalo, slučajno ispao iz džepa ubice bio je u stvari hodžin zapis. Zapis koji je ubica nosio za pojasom, kako bi ga pratila sreća. Na njemu je na arapskom pismu, kako je utvrđeno na sudu, bilo ispisano: "U ime milosti Boga". Ali je u sebi, na drugoj strani nosio i ključni trag do ubice. Ni manje ni više nego ime ubice. Policija je, međutim taj trag zanemarila.

Čak dva grafologa, koja su bila na spisku sudskih veštaka tvrdila su da se rukopis sa papirića pronađenim na mestu ubistva studentkinje i Rapajićev rukopis poklapaju. Angažovan je i treći veštak, međutim ni njegovo tumačenje rukopisa nije napravilo značajan pomak u postupku.

Posle tri godina silovatelj uhapšen

Posle tri godine, subotička policija je rešila ubistvo studentkinje Više pedagoške škole Helge Čevari. Skender Memeti iz Uroševca uhapšen je zbog sumnje da je počinio silovanje, a posle istrage utvrđeno je da je Memeti 5. oktobra 1998. godine oko 20 sati ubio studentkinju Čevari i izvršio još nekoliko krivičnih dela.

Velibor Rapajić, uhapšen 18. decembra 1998. proveo je skoro godinu dana u zatvoru da bi se ispostavilo da je nevin.

(Kurir.rs)