Jamski gasovi, među kojima je i metan, opasni su jer mogu da izazovu eksplozije, trovanja i gušenja

Osam rudara koji su juče poginuli u rudniku "Soko" kod Sokobanje stradali su od posledica gušenja metanom, rekao je juče na konferenciji za novinare direktor Aleksinačkih rudnika Nemanja Denić.

Bez boje i mirisa

- Svi rudari u rudniku "Soko" nastradali su od posledica gušenja, usled povećane koncentracije metana. Nijedan od njih nema fizičkih povreda - kazao je direktor Aleksinačkih rudnika Denić.

rudnik-soko.jpg
Foto: Kurir/M.S.

Čedomir Beljić, prof. dr sa Rudarsko-geološkog fakulteta, kaže za Kurir da je rad u rudnicima mrkog ulja kao što je "Soko" najteži vid i da ta vrsta rudarstva nosi sa sobom najteže rizike sa podzemnom eksploatacijom.

- Ovo ležište je kao i mnoga druga specifično po tome što u njemu ima nagomilavanja takozvanih metanskih sočiva, koja su na pojedinim mestima pod visokim pritiskom te može doći do njihovog izboja u prostorije. Ljudi redovno rade ispitivanja i proveravaju takva nagomilavanja sa ciljem da se baš ovakve posledice preduprede, ali to je veoma teško istražiti jer radite u sredini koja je definisana.

soko.jpg
Foto: Kurir TV, M. S.

Postoje metode kojima mogu da se izbegnu ili smanje posledice, ali jako teško ih je preduhitriti - kaže prof. dr Bjelinić i dodaje:

- Opasnost od metana i jamskih gasova ogleda se u mogućnosti njihovog paljenja, izazivanja eksplozije, kao i u mogućnosti trovanja i gušenja.

Veoma zapaljiv

Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije kaže za Kurir da je ovo jedna velika tragedija za kolege rudare, njihove porodice, ali i za državu.

ranka-savic.jpg
Foto: Kurir TV

- Ovakve eksplozije se, nažalost, dešavaju i teško ih je predvideti. Rudnik "Soko" sam i sama posetila više puta i ono što sam prilikom posete videla je da u taj rudnik nije mnogo ulagano u smislu modernizacije opreme, tehnologije i zaštite rudara - kaže Savićeva i dodaje:

Šta je metan

  • metan je gas bez boje i mirisa
  • poznat je i kao blatni gas, najprostiji zasićeni ugljovodonik (alkan)
  • nije otrovan, ali je veoma zapaljiv i u smesi s vazduhom može biti eksplozivan
  • najveća opasnost od eksplozije mešavine metana i vazduha postoji u rudnicima uglja
  • glavni sastojak zemnog gasa

- Nažalost, ovakve eksplozije su česte u svetu, ali i kod nas. Metan je gas koji nastaje prilikom iskopavanja, može biti opasan, bez boje je i mirisa.

Stručnjaci takođe upozoravaju da je veoma zapaljiv te u smesi s vazduhom može biti eksplozivan i da je dovoljna samo jedna iskra pa da dođe do nesreće.

Rudar iz rudnika "Lece"

Rudari se kontrolišu pre ulaska

M. A., rudar u rudniku "Lece" u blizini Medveđe, kaže za Kurir da su ovakve rudarske nesreće gotovo nepredvidive, ali da se u svakom rudniku sprovodi rigorozna kontrola.

- Bez obzira na to da li se radi o rudniku uglja ili nekom drugom, obavezno se pre ulaska zaposlenih radi provera. Ne sme da se unese upaljač i ništa što može eventualno da izazove nesreću. I pored svih kontrola, dovoljan je jedan sekund nepažnje i da dođe do ovakve katastrofe - kaže rudar i dodaje:

- Kada dođe do obrušavanja u rudniku, zatrpavaju se hodnici i rudari koji ostanu zaglavljeni u jami gotovo da ostaju bez kiseonika. Zbog povećane koncentracije metana na tim mestima može da dođe do gušenja. Nažalost, imali smo dosta ovakvih nesreća kod nas, ali i u regionu.

- Burno reaguje sa oksidacionim sredstvima, halogenim elementima i supstancama koje sadrže halogene. Metan je asfiksioni gas, što znači da može istisnuti kiseonik u zatvorenim prostorijama, ali su koncentracije pri kojima on može eksplodirati ili zapaliti se daleko niže od koncentracija na kojima se može razviti rizik od gušenja. Najveća opasnost od eksplozije mešavine metana i vazduha postoji u rudnicima uglja. Ukoliko plamen ili varnica dođu u dodir s metanom, dolazi do eksplozije - navode stručnjaci.

Zaštita

Prof. dr Čedomir Beljić sa Rudarsko-geološkog fakulteta kaže za Kurir da, kada se desi ovakva nesreća, rudari kod sebe imaju odgovarajuću opremu, koja im omogućava lakšu evakuaciju:

- To su takozvani samoizolacioni aparati koji omogućavaju da se autonomno bez vazdušne struje funkcioniše neko vreme u takvim uslovima. To je ujedno i sastavni deo opreme koji pročišćava vazduh kako bi mogli da probiju put ka izlazu ako je to moguće. Međutim, to vreme zavisi i od jačine udara i količine gasa. Takođe, i četa za spasavanje, koja je obučena za ovakve stvari, ima i dodatnu opremu.

Kurir.rs/ Aleksandra Kocić