Pripadnici Uprave granične policije, osim sprečavanja krijumčarenja oružja, narkotika, automobila, novca, umetnina i ljudi, angažovani su i na sprečavanju krijumčarenja zaštićenih životinjskih i biljnih vrsta. Oni se godišnje susretnu s različitim brojem slučajeva i vrstama, u zavisnosti od trendova u ilegalnoj trgovini na evropskom i globalnom tržištu, a jedna od najvećih zaplena na našoj granici bio je pokušaj krijumčarenja 105 različitih vrsta ptica na graničnom prelazu Gradina.

PREKO GRANICE ŠVERCUJU ZAŠTIĆENE PTICE, RAŽE i REPTILE: Evo gde sve policija pronalazi skrivene životinje! Autor: MUP Srbije

Nedeljka Petronijević, šefica Odseka za suzbijanje prekograničnog kriminala, kaže da je krijumčarenje najlakše sprečiti na graničnom prelazu.

Nehumani uslovi

- Na srpskim granicama najčešće dolazi do šverca ptica i gmizavaca, ponekad sisara, pa i pojedinih biljaka. Jedan od najinteresantnijih slučajeva sa kojim smo se susreli bio je pokušaj krijumčarenja raža, koje su bile spakovane u kese sa vodom i smeštene u kutije od stiropora - objašnjava naša sagovornica.

nedeljka-petronijevic-mup-foto-zorana-jevtic-3.jpg
Zorana Jevtić 

Uslovi u kojima se životinje krijumčare uglavnom su nehumani, uprkos tome što krijumčari sa sobom nose vodu i hranu za njih, pa se dešava da životinje uginu.

Falsifikuju dokumenta

Švercuju lutalice i rasne pse

Uprava granične policije sarađuje s kolegama iz inostranstva, a kako kažu, upozoreni su da veliki broj pasa kako rasnih, tako i lutalica, iz Srbije putuje ka inostranstvu. - Psi mlađi od šest meseci ne smeju da napuštaju zemlju, a krijumčari falsifikuju dokumentaciju i iznose ih jer se bolje prodaju psići od dva meseca. Dosad smo se sretali sa švercom različitih pasmina - zaključuje naša sagovornica.

- Ptice se prenose u kavezima, kartonskim kutijama, prekrivaju ih jaknama, čaršavima i kriju u gepecima i iza i ispod suvozačevog sedišta, ali, nažalost, ima slučajeva i da ih pakuju u plastične flaše kako bi im ograničili kretanje, a stavljaju im lepljive trake na kljunove kako ne bi ispuštale zvuke. Od doživljenog stresa, životinje ponekad uginu - priča naša sagovornica.

reportaza-raze-foto-mup.jpg
MUP Srbije 

Petronijevićeva objašnjava da, osim graničnih policajaca, u akcijama učestvuju i carinici, stručnjaci za divlje vrste, a da su u ceo proces uključeni i Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede.

Stručnjaci

- Policajci pronađene životinje slikaju i šalju slike stručnjacima koji prepoznaju da li je reč o zaštićenoj vrsti. Nedavno smo, takođe na prelazu Gradina, pronašli 34 goluždrava ptića za koja nam je ornitolog odmah javio da moramo da ih grejemo na temperaturi od 37 stepeni, a napolju je bilo 11. Životinje kasnije preuzimaju domaći zoo-vrtovi, a mi često imamo osećaj da, osim što sprečavamo izvršenje krivičnog dela, spasavamo i živote nedužnih bića.

Vade se

Pričaju da vole ljubimce

Krijumčari, kako objašnjava Petronijevićeva, prilikom pronalaska životinja uglavnom pričaju da nisu znali da je reč o zaštićenoj vrsti, te da su ih našli preko Fejsbuka i kupili od ljudi koje ne poznaju.

- Pričaju kako vole kućne ljubimce, hteli su da ih imaju za sebe i svoje vrtove sa egzotičnim pticama. Kazne za krijumčarenje, nažalost, nisu visoke, pa smatramo da bi oštrija kaznena politika uticala na to da se obim krijumčarenja smanji - kaže naša sagovornica.

U Srbiji, kako ističe, najčešće se krijumčare ptice i gmizavci.

- Ptice se uglavnom krijumčare zbog potrebe tržišta egzotičnih kućnih ljubimaca, kolekcionarstva, a ptice pevačice zbog ishrane i lova. Autohtone vrste se izlovljavaju i iznose iz Srbije ilegalno, dok se strane vrste unose u Srbiju ilegalno. Kretanje je dvosmerno.

Derivati

Slonovača i rog nosoroga

Petronijevićeva objašnjava da se, osim suzbijanja krijumčarenja živih životinja, oni bave i zaplenom delova, derivata i proizvoda zaštićenih vrsta. - Predmeti od slonovače spadaju u zabranjene predmete, jer se slonovi nalaze na crvenoj listi, kao i na CITES dodatku I, a da biste dobili bilo kakav predmet ili nakit od slonovače, slon je morao biti ubijen. Ista situacija je i sa rogom nosoroga koji se švercuje jer pojedini azijski narodi veruju da ima lekovita i afrodizijačka svojstva, iako je utvrđeno da to nije istina, jer je on sastavljen od keratina.

Kurir.rs/ Jelena Ivić